Шумадинка

Судеиекш служителБ опет-Б се укаже и говорш е тихо са адвокатомЂ, HJ.iiR се затимг окрене кђ овима младБ1МЂ. „И молимђ ," рече, .,да овде дотпе осганете, докђ васљ непозову." ЗатБ1МЋ оде у засћдан!е. После полакЂ сата ступи пандурв и позове сведоке. Робертљ е дрктао, кадЂ е влени огртало скинути хтћо. Она е била необично бледа, чини.1о се као да ши е крви у образима нестало; алЂ она Hie дрктала , и у целомЂ нћномЂ изгледу видила се тврдоста и постоанство, кое нгене обично у критичнммч. понвима гкивота показуго. Она е у простои црнои халн.ини сталла, дубокш изпитугоћЈи погледЂ бацагоћи на Роберта. „Даите вашу руку блена I" шаптао е онђ. „Ево е! рекне блена брзо и одвашно. иувати се нЋму исподђ руке и тако пођу у засћдаше. У ономђ тренутку, кадЂ су преко прага у засћдаше прешли, стресе се блена: она е текЂ сздђ примћтила, да е свои украсЂ , нћну белу ружу изгубила. Тоштђ се еданпутЂ окрене у предсоб1е но кадЂ изгублћно невиди, оде управо и тврдимЂ коракомЂ на место сведока, кое е 6б1ло поредЂ места бранителћвогЂ. Међу слушателвима на галер^и подигне се шантанћ удивленн , при понвленго ове дражестно лепе, бледе девоике. РобертЂ Hie могао при томђ шуму, кои е онђ добро понао. да чувство гордости и радостЂ npHKpie, кон му се притомЂ узбудила, онђ притисне руку нћну тврђе свошмђ , и садЂ осети, да се она на нћга осланл. ПочемЂ е предсћдателв изиснјо се, да онђ ове сведоке познае, опомене ifi онђ да по дз 7 ши и совћстно на питана одговараго, кон ће имђ се предложити. СадЂ замоли адвокатЂ предсћдателн, да обтуженопЈ даде довести. ЗаповестБ се та дсно изда. Одма за тммђ отворе се друга врата, и ФранцЂ ОсбекЂ, вођенЂ двоицомђ жандара, ступи у засћдан1е. НћговЂ бледии, бригепунми изгледЂ, кои е тамница шштђ умножила , побуди сђ тимђ више обште участЈе у публикуму и судјнма, кадЂ К)л1и Петри тронителнБШЂ словомђ душевно станћ обтуженогЂ разложи. И заиста, Францт. е у томћ тренутку наличш на какво бћдно створенћ, кога е творацЂ нћговогЂ разума сасвимЂ лишјо. Брада и коса обколлвале су дивлнчно, бледо лице нћгово. докћ су очи ту;кно ал' и страшно светлиле. Лсно се могло видити да е себи труда давао. да само болестно тћло свое управо одржи , и да га силнни 6 оолћ обтерећава. Као какво дете, даде се на место осуђенн одвести. Стоећи, безЂ наиманћгЋ двизани саслуша тужбу, кон му се са лснбјмђ гласомЂ прочита. Окривлавали су га з 6 огћ ввне побуне, з 6 огђ осведочене борбе са оружаномЋ рукомЂ противЋ кралћвске воиске. з 6 огђ намћреногЂ и одђ части извршеногЂ преврата по. стоећегЂ државногЂ правителства, као на послћдку и збогЂ участЈа у едномЋ сазаклећу, ради прогнатн земалв. скогђ господара. „Признаете ли овукривицу коа вамЋ се садЋ прочитала?" запита предсћдателг, по учинћнои судеискои Форми: СадЋ дигне ФранцЂ главу, са спокоинимђ и поноси-

тимђ погледомЂ, погдеда на cv^ie. Па онда одговори стал. но и сћ достоинствомђ: 1 „Лажћ ми е увекЂ страна бБ1ла, а честанЂ човекЋ несме се нбомћ послужити . па макарЋ да 6 б 1 и животћ свои сђ тимђ избавш. Моа мишлћнн. коа су ме онда v оои одагнала, и садЂ су она иста, и s признаемЂ нвно и слободно, да самв л снажно за свету стварп слободе мачв извукао, и да самБ ново, слободно, садашнЂости одговарагоће правнтелство наместити хтћо. Нстб " повиче садЂ ФранцЂ. „Народг. и суд^е нека садЋ чуго: Н самв она д|,ла чин!о, кон се садЋ престз ^пленћмЂ називаго ! То е све што имамЂ онима казати, кои толико срца и моћи у себи осећаго да мишлћнго просвештенБ! мужева суде ! " ЗатимЂ седне на клупу, прекрсти руке, па се загледа намрштено у землго. Ду5ока тишина слћдовала е рћчма обтуженогЂ, кои е презирао да се противЂ тужбе брани. ИзгледЂ , кои е ФранцЂ у томђ мучномЂ тренутку имао, 6 бш е заиста способанЂ да одбранителнми основђ нћговогЂ бранитела снажно подпомогне. Ко се у наивећои нј 7 жди немаша последнћи избавителнБ1 средства , па ма како оиа слаба бBi.ia ? У узвишеностЂ душе до презиранн самогЂ себе. више Hie нико v оно време веровао. а поннтја о чести и храбрости, као што iB е ФранцЂ описао, тако су се редко у тренутку срамне смрти полвлБивала. да е оваи сирома са свимђ за лудогЋ сматранЂ. Судје и народЂ 6feiли су морално осведочени о разкинутнмЂ душевнБ1МЂ силама обтуженогЂ, а .1ћ су шштћ недостанла правдословиа свћдочанства, н та дати, обш е задатакЂ бранитела. У наилгобопитнЈемЋ очекиван^о скупштине, устане садЂ адвокатЂ lO.iie. „ФранцЂ ОсбекЂ." почне онђ мирно и постолно: „у тренутк} 7 вашегЂ затвора, вб ! сте са наитои .иомЂ лгобови вашЂ животђ желили избавити, кои садЂ признаванћмЂ ваше кривице презирете. Мени. вашемЂ бранителго, пребацивало 6 бј се да самБ оно тешкосрдје изђ вида nary6io. кое е на васЋ у тамницн затворено бв1ло, ако васЂ небн на одржанћ вашегЋ живота опоминлти хтћо. Истина вм стоите сами у великомЂ овомђ свету , у комђ су ваиЈи наимилш планови осуећени; ал' у обштемЋ мнћнЈго мора се онаи за мекушца сматрати, кои подђ видомђ мученика, самоубилацЂ буде." ОбтуженБШ погледа са сћвагоћимЂ очима у висђ, На нћговомЂ бледомЂ лицу видш се напраснБ1и прелаз?з изђ гордогЂ гнћва у срдачну лгобезностЂ. „Истина е," проговори онђ дркћућимЂ гласомЂ , .,н стоимћ самЂ, сасвимЂ самЋ у свету! Готово ми се чини као да самБ а хтео рукомЂ судје да са себе стрееемЂ арамЂ кои ми е омрзао. Но л се заклинћмЂ свимђ што ми е свето — " „Некунте се господине!" прекине му речв адвокатЋ„Има лгоди кои ће осведочити , да вамЂ е, при вашемЋ затвору животђ јоштђ mi'o 6 бш. Вн сте искали новаца за бћгство одћ вашегЂ рођака. Господинђ СимонићЂ неће пропустити да осведочи , ако bbi остати узхтћте при — "