Шумадинка

Роберте ! Роберте!" повиче Францт> нкиић гласомЂ, и разшири руке гвое. tw оћешт> да ме избавишЂ д е . то tbi неможешЂ, tw см дошао да ме упропастишЂ. Иди па нажи tboi'oh матери. да л мое право на наслћд1е са собомЂ у грооЋ носимђ. Tw си мои непр !нтелБ, ал а ти праштамЋ. Твон е мати сегтра могђ отца, кои ме iaмо на небу оче «уе !" Оваи обртаи сцене ове, РобертЂ nie предвид1о; онђ се млого више надао, да ће сведочанетво свое само предт, суд!вма полагати. ,,Францг>." реине оваи упрепашћенв, „тм видишљ, н caml> на страни твогђ бранителв ! •• ..Оћешт, валвда, да ми садБ мои -<кивотг> онако предЂ ноге бацмшЂ, као оно вече твон> itecy ? Иди, нећу низаuito да tfai благодарити дужанЂ будемЂ! СудЂ нека по закону рћши. и се покоравамт, пресуди нћговои. 1 оштђ едномЂ Роберте, и ти праштамЂ . ерЂ н немогу на онога мрзити, когђ сажалћвати морамЂ.'* СадЂ ступи узбуђенми ФранцЂ свомтз рођаку ближе за еданЂ коракЂ да му руку пружи — ал садЂ угледа 6лену, кол е бледа као мртва . за РобертомЂ стаила. Као окаменћнЂ стане и загледа се у hio; по томђ nonpie рукама свое бледо лице и помне нко ецати. Но опетЂ се напраено охрабри. „И Tbi си дошла?" повиче онђ срцепарагоћимЂ гласомђ. .,ОћешЂ ли и Tbi да ми растанакЂ са животомђ отежчашЂ? Шта е то ? Шта е то ? мои анђео, мон заруч" ница. стои на страни могђ бранители — " (продужиће се.)

Р У К А В И Ц Е. (Ми.хобрука одђ I. С. Поповића.) Ндно одђ наивећи доказател^тва, да е човекЂ изображенЂ , да разуме правила вбшшгђ саобраштан , и да законе учтивости не прелази, есу рукавице. Hie нуждно пазити, шта му е у глави, да ли говори паметно или лудо, учтиво или безобразно , већЂ му само погледаи на алвине, особито на руке, па ћешЂ одма примћтити, у колико е изображенЂ или неизображенЂ. РодословЈе рукавица yeieHo е тамомЂ древности; ерЂ су и у неизображеномЂ !оште вћку лгоди тражили сачувати руке одђ зиме и мраза ; стари гонаци употреблввали су рукавице нке, да се сачуваго одђ удара мача; но нашЂ изображенми нараштаи знао е и ово улепшати, начинивши рукавице одђ наилепше коже, одђ свиле, и друге скупоцене MaTepie, кано 6bi се и лети носити могле , и другомђ украшенјго подпуно одговарале. Срблви, кои ногама и рукама трче нЂпросвети, имаго право, што и ту моду уводе. н мислимђ, да само рукавицама и другимЂ некимђ алБинама имамо благодарити, што насЂ е пре неколико година еданЂ велик!и државникЂ не варварима , него само полуварварима назвао ; а да обучемо плундре и камашне, бмли бш онда европеискји цивилизиратши народЂ. Тко бм се надао тако волшебнои сили у алБина? Зато млади СрблБи , кое духЂ времена зове . да се просветите, гледаите да ни една мода не протрчи мимо вашегЂ вни-

манЈи. Изображенје е сада и лако и евтино, и евакЈи трговацЂ , свак!и алБинарЂ или чизмарЂ свака машандмода калами цивилизац!го. СадЂ се обично млого пише, и толико више, колико се манћ мисли. Да е ово исгина, увериће васЂ „Новине" не само овогодишнћ , него и пређашнћ. По 730 табака кое правм листова , кое додатака преко године . а ни 70 паметнм речш ! Но валБда неће.мо барЂ то одрицатн, да е кнБигопечатна прва дадилн просвете, а што често наималоважн!е лакрд!е бмваго предметомЂ кнБижевне разправе, то има темелн у онои пословици : одђ мале искре великш пожарЂ ; одђ незнатне кнвиге велика наука ! Како бм на примћрЂ занимателна бмла кнбигз , у коЈои бш се доказало, зашто е кожа мач1'л, преображена у рукавице, лепша и благороднјн, него ли природна кожа руке чоBe^ie. Такова кнБига могла бм бшти не само полезна . него и врло пространа ; ерЂ бм намЂ обаснила многе ствари, кое су непонлгне простоме разуму ; на пр. зашто онаи, кои посћте чини, мора и-лати рукавице на рукама. а газда одђ куће не мора ; зашто се безЂ рукавица ручава и вечерава, и одђ овога правила само оне даме одступаго, кое су сзсвимђ по моди; зашто се заклетве полажу безЂ рукавица , а не у рукавицама , и т. д. fl , кадЂ бм имао кого речБ проговорити, наредјо бм , да се барЂ они сђ рукавицама заклннго , кои мисле неиспунити заклетву, или се лажлБиво куну. ПакЂ и ту небш само просто рукавице предписао, него бм назначш, какве за кои случаи да се употребе : или лисичје, или псеће или куричке. или друге кое, онако сирћчБ, какве е кои нарави или природе. Да ли ће кадЂ у моду доћи какве рукавице за лице, као што садЂ за руке имамо ? •— Л мислимђ , да бш требало, не толико зиме ради . ерЂ шта ће зима у средЂ лета, него што бм друге ползе принеле. Свакји ће шалБИвацЂ помислити „да се заклони лице , кое е ружно" А.ш гди се о напредку говори, са свакомЂ шаломЂ у краи. СасвимЂ е друго , што такове личне рукавице (или како ћемо iii назвати) препоручуе. На пр. оне бм се могле начинити , како човекЂ захте : округле, дугулнсте , беле или белорумене, или сасвимЂ црвене, сђ мзлммђ или великимђ носомђ; вдншмђ словомђ , како ce коме допада. И како годђ што намЂ рукавице уштеђуго трудЂ, те не морамо руке белити , тако бш могло престати белило и ру. менило на луцу, кадЂ 6бi се образи беломЂ или руменомЂ финомђ кожомђ навукли. Наипосле полза одђ оваковм рукавица бмла бш и та, што бм намЂ лице заклонила, те небш нико примћтити могао кадЂ се застидимо , почемЂ се зна . да е безобразлукЂ многе изђ наивеће неприлике избавт, илн иначе у свету одђ наивеће помоћи 6bio. МеђутимЂ мода иде своимђ путемЂ, необзирући се, шта ПетарЂ , шта Павле говори и пише. ПакЂ и сами мудраци, кои е изсмелваго, каскаго полако за нбомђ , да сами небш изђ цивилизацје изишли. ЦивилизацЈн и разкошБ могу се сматрати као мужђ и жена. НезадоволБна е сђ нбимђ , али га опетЂ подђ руку води. Ако е право. да човекЂ на кућу, на вииоградЂ . на зем.но данакЂ плаћа. у толико е праведнЈе, да и разкошБ