Шумадинка

У Београду 25. Марта 1855.

1Т11Д1Ш, ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв Лгобонирљ II. Ненидовић1>.

ТЕЧ. IV.

Оваи лнстђ излазн вторникомт> и петкомт., цћна му e за три мћсеца 4 цваицика.

\ JV? 26

]

БЛАЖЕНОИ СЂНМ ПРОТЕ MATEG НЕНАДОВИћА, Кннн;ес. Србскогв Сов4тнш;а, кавалћра. (рођ. 1777. год. f 29. Нов. 1854.) Несташе едва шалости знацн Да снну Cp6j' .irođKin зрацн. бдва умуча ужасно nb.io, Г1а да се црно свуче одћ-io! Axt едва , едва и таи 6bi част», Жаиостн Б1 и опетЂ зачу се гласв ! Сапутннк -Б судбе одсудне рода. 5 частннкг бћде , тужнн' незгода' Сатрудннкт. ђорђа, воивода драгјн, СвештеннкЂ , гонакт., учнтелБ 6.iariB Оде, ахЋ оде, остави насл.! Тект. да се тужнБ1и поновн гласт.!? Н ие ли доста о судбо 6bi.io Рнданн , туге , суза се ли.10 ? Нема нам-Б ђорђа, Чупића, Ннка ! Поцерца, храбра Луке и Марка! Свима пресуди живота част.! —• Па зар -б и Проту узе одт> насЂ ?! И таи остатакт. узе единБ1и Са бонма полн , гдћ с' храбри бнли CbiHOBii србскн за в-fepv свету К) начке славе достижућ' мету. СпоменнкБ живии тб 1 сруши садЋ, 5'множи браћн тугу и лд-б ; •Стан' црна смртн ! Зарљ мислншђ тиме Лгоб.гћна старца збрнсати име ? 1ошт кадт, ни зора Србу се вила, —. Поб-ћду борбе у мрачностБ крила : СредЋ борбе к' роду управн бродг, Ка отацт, жертва што бм за родт,. Поглед на 1 Иабацт,, Л^ћшницу, Дрину, Во.швчу, што м у красн сћднну ! Вал ћво с горди, слави г ВеоградЋ, Спреми м у славу, гле , н Петроград-Б ! *) Заслуге мужа увћнча царт. : Крстт> му украшенЋ прун;и на дарт, !

*) 1804. годнне.

Страданћ рода прати г' и Бечу *) Там' гд-b Квропи дћлише срећу. Просн и доби ; — своибини спћши, Свободомт. новомб браћу да тћши ! JKe.ibOMT. срета Срб-братац -б, другв, —• Труде м у хвали гора и лугЋ ! Несмути вредногБ бурно ни време, За родБ му сладко наитеже бреме : Овде част. воиникђ , савћтннкт. тамо, Част. плачне тћши — и бодри амо ! ('ладк1н тан спомент. дизаће с' свјдб, Србека долђ буде дисала грудт.. Не ! ние умр'о. -— Тћло текЂ даде Матери обштон, одт. куд -б ностаде. Душа се диже да прнма плода Зноине за труде око свогб рода ! .,Лака му землн , блажент. покои, Кадтр. за родт. животђ проведе свои ! " Дам. Маринковићт., ПроФ.

В Е Л А Р У Ж А. (продужено.) „Оевестите се госнодине: „проговори блена истина дркћућимЂ, но доста лснбјмђ гласомљ. да го е скупштина чути и разабрати могла. ,,fl нити самв ваша непр1атеЛБица, нити ваша заручница." „Великш боже!" викне Францљ ужасно. Па онда клоне на патосљ. На заповеств предсћдатеин однесу га два пандура изђ засћдан1а. Скупштина е бмла тако внутренћ потрешена, да су нсколико мучни тренутака у наивећемт. ћутанго провести морали. бдинми адвокатт. Петри Hie присудствје духа изгубш. „Л пнтамг. судт.," почне онђ нснбјмђ постоннммђ гласомЂ: „бли оваи човекЂ пододговоранЂ ? Така†е 6wo 1 оштђ пре оногђ времена , кадЂ е преетуплешн чиHio. Санови o лгобовнои срећи и о богатству мозакт. су mv преврнули. СвакогЂ богатогЂ човека радЂ е да наслћди. а сваку женску, кол mv седопадне држи за свон) супругу. Г осподичну блену заручницу господина Симонића. вид10 е првши путђ накратко време пре негЂ што

*) 1815. године.