Шумадинка

102

су га ухватиии. Она е исто упечатлћн% на нћга учинила кое и садљ. Изђ тогђ узрока моијо самв л почитаеме ове заручнике, да самномљ предЂ судг. ступе и да неутЉшно станћ обтуженогљ потврде." „Вм нисте пре никадг , обтуженоп> Франца Осбека видили ? " „Нисамв га никадт. видила, в га непознаемЂ. " Одговори блена тврдо и рћшително. И Робертљ потврди наводе, о безумјго Францовом-b, и за доказљ истогћ потврђенн, наведе да одђ нћга непрестано неке новце тражи. Сад -б ce испитђ сведока заклгочи, и ови изађу опетг> у предсобЈе. „Чекаите ме!" шапне HJ.iifi влени, кадт> се ова одђ нћга удалити хтћдне. Државнии правобранителБ остане при свомђ захтћванго, да се смртна пресуда изрече надЂ окривлћнБШЂ, осланнгоћи се на то, да безумје оногђ , Hie доста доказано, да е ФранцЂ ОсбекЂ, негдашнви оФицБфЂ, као еданЂ енергичанЂ и слободномислећји карактерЂ, иодђ свои другова познатЂ 6 бш , и да е башЂ у садашнћмт. станго држави и правителсгву опасанЂ. КадБ е свои говорЂ сврiuio, са†присудствугоћш народЂ стреш"о е за судбину обтуженогЂ. Но садЂ почне К)лш свое одбранително, и тако оштроумно, ватрено и торжествено слово, какво е заиста редко предЂ коимђ годђ двнб1мђ судомЂ говореио. Подђ узвикиванћмЂ и честитанћмЂ слушателл. сиђе онђ са катедре. Заклете судје оду у собу гди се советуго. После едно по сата лви предсћдателБ , да е на основу лћкарски свидћтелства и доволбнбј св^дочанства одђ лгодб ! коима се вћровати има , з 6 огђ неспособности умне, равногласјемЂ заклетБ! судјл одђ смртне казни ослобођенЂ, но у обзиру на нћгово станћ душевно, осуђенЂ, да се изђ државе протера. КадЂ ЕОлш у собу к' сведоцмма изиђе, лви му еданЂ служителв судеиск!и, да € младш онаи господинђ госпу морао кући одвести, будући е ова напрасно се разболела. СадЂ оде онђ кђ свомђ npiaTe .no Францу , кои се помоћу едногЂ лћкара истина мало повратт 6wo, ал' се 10штђ непрестано у сажаленидостоиномЂ станго налаз!о. ФранцЂ саслуша свое ослобођенћ са ужаснБ1МЂ смешеићмЂ. Потомђ падне у неко потмуло ћутанћ. неизражавагоћи ни благодарностБ ни радостБ. ГОлш, одвезе свогђ несрећногЂ прјателл, кући своЈои. бданЂ познати mv лћкарЂ буде дозватЂ, и оваи се изисни, пошто е болестника подуже сматрао, да е страшнми душевнБЈи потресЂ подпуно безумЈе кодђ болестника произвео. ,,Она Hie носила белу ружу !" мрмлно е ФранцЂ самЂ за себе. „И она ме се одрекла!" То су бБ1ле последнћ речи. кое е оваи страдалникЂ изговор10, затимЂ падне у тако упорно ћутанћ , као да е онемш 6bio, и колико се годђ Шл!и трудЈо да му срећу нћгову, и средства кђ постигнућу исте среће, обисни. ФранцЂ га nie разумевао, исто оно необично смешенћ облетало е око нћгови бледБ1 устнБ!, исти они погледи, кои су разоренћ ума показивали , пливали су непрестано у нћговБШЂ мутнБЈМЂ очима.

РадостБ адвоката што е побћду одржао, преобрати се садЂ у дубоку тугу. ,,fl самБ се млого на нћгову душевну крћпоств осланло," помисли онђ , „ал на жалостБ Hie 6 б1ло другогЂ средства, да га одђ извћстне смрти избавимЂ. Ал' л негубимЂ јоштђ надежде, повраћагоћа се срећа раздре ће ону завћсу, кого е ужасна судбина сврх нћговогЂ духа разапела." Нисмомђ извћсти онђ госпого СимонићЂ о свршетку процеса нћногЂ братанца. Као одговорЂ на то писмо добЈе онб петЂ хилнда Фор. сребра у банкама . кое му е РобертЂ за негу и остале путне трошкове послао. Истогђ вечера зазвони звонце на вратима куће адвокатове. Млада супруга нћгова отвори врата, и блена, завјена у огртало, уђе унутра. Гласно плачући падне она младои овои госпои на груди. Обадве ступе у собу адвокатову, кои се са спреманћмЂ на путЂ занимао. „Гди е ФранцЂ ?" повиче она брзо. Н)л1и iofi каже да се ФранцЂ у cboioh соби на горићмЂ кату налази. „Н га морамЂ видити и обнсненћ дати му о — " „блена, мм смо нашу цћлБ текЂ у пола садЂ постигли; ако закаснимо нуждну предосторожностБ то ћете ми разорити темелБ могђ дћла избавленн. бб1 Франца јоштђ несмете вмдити, ерЂ на нћга се као и на насЂ oштро мотри. Само у ономђ станго , у кое самБ га н навалице и вћшто довео, може онђ ceofi путЂ сутра почети. Како буде ваше опредћленћ у дому Симонића окончано. како будете са свимђ средствама , за усрећенћ нашегЂ сиротногЂ прјнтелд подпуно снабдћвени. моћићете му слћдовати. Сачуваите ioiuT^ за кратко време шштђ оно гонаштво кое сте до садЂ имали. повинуите се слепо моимђ наредбама, пакЂ ћемо наскоро пожеланоК цћли доспћти. Незаборавите, да се смрти и живота тиче. ФранцЂ е осо 6 итбш кл1ентЂ, ерЂ смо га морали проти†нћгове волћ избавити. СадЂ валл и нћго†духљ излечити, па зато повинубте се и издржиге постоино све пробе вашегЂ гонаштва. блена узме белу ону ружу сђ нћнм груди , кого iofi е ђорђе повратт — па е даде адвокату. „Употребите OBafi украсЂ," рече она, „Вн познаете нћгово значенћ. Н га за садЂ непотребуемЂ, алЂ онђ —•" У томђ тренутку зачуе се опетт> звонце на nanin. Сва три лица нко се уплаше Млада адвокатовица одведе блену у едну собицу на страни. АдвокатЂ оде, отвори Kaniro и пусти унутра — Роберта СимонићЂ. Оваи замоли за кратти разговорЂ између четири ока. Н>лш га одведе у свого канцелар^го. „Господине," почне РобертЂ, подозревагоћимЂ погледомЂ изразЂ дица адвокатовогЂ испитугоћи. „ВашимЂ поводомђ блена е, самномЂ у судЂ долазила." „6стб ! " одговори K).nifi сђ великимЂ споко Н ствомђ. „За узрокЂ сте тога навели, да бм нуждно 6 б1ло , кадЂ бм се опетЂ и пред -б суд|'нма оно упечатл-ћнћ повторило, кое е она на Франца у момђ дому учинила."