Шумадинка

103

и што самв очекивао господине. то се и догоднло." f ц „Францг. и) e својомђ заручницомг. назвао. " рекне младми трговацг. са страомг>, когђ Hie могао прикрити. „Межете ли ви рћчма едноп. безумногг., кои се тштг. притомг. и v онаквомг. обстоателству налази, каково значен-b дати '? " запита ГОлш са ладномљ спокоиношћу. Вм познаете станћ мога к.иента већг, одавна, вн сами знате, да се нћгово иудило у тако чудноватимг, и особитимг, мнћнЈнма изражава — како се можете дакле чудити, да онаи. кои за добиткомЂ вашегг. имана тезки, и држави новми видг. дати жели, да таи вашу лепу невћсту за свого заручницу сматра. То e лсно, опакш онаи комунизмус*. нћговг. е мозакг> завртјо — онђ оће половину вашегг. имана и вашу заиста дражестну невћсту. Будимо задоволћни, што су умишлни проклете те демокрац|'е осуећени. У осталомг. небоите се ништа , Францг. е Осбекг. за свагда нешкодлБивг. постао. ослобођенћ нћгово, на ochobv иеспособности душевне, избрисало га е изг. списка паметнм грађана. Сама ваша невћста, всно се изнснила да она тогђ демократа никако и непознае — " (Продужиће се.) НАДГРОБНА РЕЧБ (еоворена Г. Архимандритомг ГавриломЂ, при опелу Вула Глиеор1евића 20. Марта 1853. еод.) И Тиха наравг., и блага душа, и сладке речи са искреногг> срца, и миролшбива смерноств, и равна злату доброта, исто тако може произвести вко упечатлћнћ , као и необична моћв духа. као и велика и снина дћла. Више пута скровенми, домаћ!и животг., на мало лица ограниченми, лепше сви у кругу одданм прјлтела, него какво узвишено зваше, заузиманзће место при управи авнБшг, дћлима; ерг. човекг., везанг. за лвно званје, по већои е части себи туђг>, а у ономг. бмва и остав свои, рођении. Што е у кога природнш карактерг.. тимг. е самг. човекљ милЈи и лгобезн1и cBoioK сабраћи, и свакш му радо иде на сусретг. сђ равнммг. расположенћмљ, ненавидећи усилћноств, дволичноссб и лукавство. Говорећи ове речи, ммслимг. сг> вама заедно на покоиника, сг> коимг. се растаемо; на покоиника , кои е показао на себи лепе черте побожногг. Христ1'лнина; кои е же.по дћломг. показати cbohj честитоств; кои е дугогодиганвомг. веномг. службомг. полезне услуге указао свомг. отечес.тву; кои е примћрнммг. владанћмг. заврш10 дане свое старости. Вуле 1 ригор^евићв po^io се у Сћници , граду старе Cp6ie, у месту, гди се прославила србска храброств године 1809-те. Као живостногг. и окретногг. младића Јтледала су ra еднокрвна и едновћрна браћа у жестокомг. бого на Пожаревцу, године 181о-те, гди е у реду сг. осталима свои млађанми животт, на коцку метнуо за обште благо сународника. за важне користи отечества. Донекле бмо е узг. Господара землћ, извршугоћи повћравана му народна дћла на задоволвство свогћ стар!-

егг>, и оваи ra постави за капетана у Поречу. СвоЈомг> точносћу и умешносћу у овомг. нвномг. народномг. званјго, обрати онг. на себе ioinTt болБма вниманћ свогг, Господара. кои га. према нћговои употреблБивости, суровосћу вежигосанои, и према осведоченои одданости, премести у Мачву, године 1830-те, гди е наскоро наименованг. бмо Сердаромг. оногг> краа, имавши пространЈи кругг> дћланн и далеко важнје задатке. Услуге, кое e онђ у овомг> отличномг. зван1*го принео врховнои земалБСкои власти и ползи отечества, награђене су године 1835-те производствомг. у чинг> полковника са дипломомг>. А да бм и нћгова искрена одданостб према Господару землћ авно отликована бБ1ла. наименованг. е уедно и за кннжескогг. адготанта. Кад -б е године 1839-те стуцанћмг. устава у животг>, правлеше земалБско добило дрзтји видг., почествованБ е покоиник-б достоинствомб Совћтника, у комб високомб звашш нослуж10 е до године 1842 ге; а одг> тогљ времена проводјо е дане примакнувше се старости као правителственми иенз!онерг>, у поволбнои тишини , подг> своимг. кровомг., сг> малммг. задоволннг. Нћгова нвна служба. посвећена отечеству и народу, Hie окалнна ни граблБивомг> себичносћу, ни вређагоћимг. разметанћмг., ни ивнммб неправдама, ни гнусномг. осветомг>, ни желБомг. другоме досадити. ни отиманћмт. за прва места. Нћговг. честитми карактерг. Hie знао, шта е гордостБ, шта ли заношлБивостБ и притворство. Искренг> и прама старЈемг., и млађемг>, и себи равномг>, држао се онога, што е честно и правично. Збогг. нћгове дружелгобности и незлоблБИве простоте, дуго ће жалити за НБИмг. они, сг> коима е повћреше живјо. Благо покоинику, оставившемг, овако лепг. споменг. после себе. Вћчна му памитг> . а души му буди блаженми покои !

о е з bi к у. У 23. брого „Шумадинке" В. Л. поправллгоћи граматичне погрћшке „Србски Новина," вели да е оно погрћшка, противна правилама србске граматике и србскога езика, што новине пишу „Александерг. - дера, деру, - деромЂ и т. д. В. Л." мисли да се (ово име) не скланн овако, неео\ Ллександра^ - андру - андромг - ЛлександровЂ, - андрова, - андрово, и У овомг. врло добро мисли В. Л. и хвала му за то, што исправлн погрћшке ср новина. Али шта ћемо му казати далћ, кадг> В. Л. поправивши едну погрћшку, самг>, као учителБ србскихг. новина, грћши шшг> већма, В. Л. вели да се у славенскомг,. и у рускомг непшие у именителиомЂ ЛлександерЂ, но Александрг. Овако треба и у србскомђ именителномг да буде, кадЂ е у друеимг падежима онако : као и у славенскомг и у рускомг езику." Истина е, да у славенскои библш стои Алегандрг., Алег-андра, Але*андрово (I. макав. гл. XI. вр. 1, 2, 8, 9, 12, 14, 16.) а и Руси говоре и пишу Александрг>, - андра андромг> и т. д. но мислимг. да имаго и у славенскои библ1и а „словарг. церковно - славлнскаго и рускаго азнка, изданми вт> С. Петербургћ 1847 II. отдћл. импер. акад. наукг>." свћдочи, да и у рускомљ говору и кнБижевности имаго и ове рћчи, кое су у друеимг падеж-има и у срб-