Шумадинка

У БеограДЈ 15. Априла 1855.

ЛИСТЂ ЗА

КНВНЖЕВНООТБ, ЗАВАБУ И НОВОСТИ. Учредникг. и издавателс. ЛгобонирЂ П. Ненздовићг.

ТЕЧ.

IV.

Оваи jiHCT-b из.)ази вторникомт. и петкомБ, ц^на му в за три м-ћсеца цванцика.

32

ДНБВНИКЂ

ГЈроте Неиадовика посланика србсиогЂ 1813. годиие у Бечу.

(продужено.)

25. Лнуар. v uo.i' едногЋ еата одемх. сђ г . Фрушикодт- статскогЂ сов1.тника г. Худелиста, да се мол„,.о да бм императорв, преко ХоФкригсрата на ђенерал-команду писао, да бм ђенерал-команда како npiflтелвски дали говорити београдскому везиру да бм престао одђ свирћпогЂ са Србима поступанд. будући да смо v наден;ди да ће султанЂ послушати цареве кои су му иисали, и да ће везнру скоро доћи наставлен1е ( изђ цариграда) да са Србима мирно поступа. Но нисмо га нашли кодђ куће. Оставимо за други данЂ. Tfo томђ одемЂ у кабинетску канцеларјго императора аустрискогада видимђ има-ли какво рћшенје на инштанцјш србски емигранта. Ту ми императоро†секретарЂ лви да е иста инштанцји 18. Ннуар. (6. Ан. по срб.) кннзу Метернику одправлћна. — Истми данЂ одемЂ кнлзу Метернику, гдћ ми лве да е (инштанцјл) на државну канцеларјн) послана, и зато да се кодђ штатскогЂ совћтника г. Худелиста или Пренера ирилвимЂ. — 1 л . Худелиста ненађемЂ у канцеларји, а г. ПренерЂ ништа ми ше могао онаи ма' казати. — Доцше одемЂ; око еданЂ сата по подне и ту се на ново приавимђ кодђ Худелиста, оваи одма совћтнику државномЂ г. Пренеру оде. извћсти га о дћлу, и ИренерЂ ме дозове и каже ми ово: „Ваша инштанцјн. кого сте 17. Ннуар. (5. Нн.) нашемЂ императору предали, послана е Фиршту Метернику сђ препорукомЂ всевисочаишомЂ и сажалешемЂ, да 6 ki ее у таинои конФеренц1и внутренвих' дћла. о тому иосовћтовали. како бм се желашш србских' емигранта. у довлетворити могло, будући да hbiobo желаше са желашемЂ императоровБ1МЂ еа свбјмђ согласно естБ. У соBfrry су томе за добро нашли. да се иста инштанц!н v копж у ЦариградЂ ИнтернунцЈшсу, или Елчји аус.трискомЂ барону Штирмеру пошлћ, и да му се одђ стране Импеr атора и Метерника и државне канцеларје дћло србски емигранта усрдно препоручи, тако, да онђ као што га Б огђ учи, и као hito болК узможе прилику гледа , онако стварБ ову дивану и султану представити (турскомЂ,) да само подозрћше. или каквомЂ злу већемЂ предупреди, будући да е стварБ у ce6bi тако чудна и деликатна (тугалБива) да се одовјдђ иикако наставленје дати неможе. како ШтирмерЂ да поступити има. Бонти се убо морамо да сђ добрммт. намћренћмЂ, зло кодђ турака неуско

римо. а злимђ за садЂ, или силомђ и претнБОМЂ поступати нити можемо нити е разумно; за то смо mv препоручили само стварт. Србску и подђ совћстни одговорЂ звашн и опредћленја нћговогЂ наложили му, да гледа самЂ како болћ може волш императорову изпунити, и милости императг>рове достоинммђ учинити ce, и за васЂ добро издћиствовати, садЂ е време такво да вмше и болћ што за васЂ учинити нити знамо нити се може. — Сотбшђ iоi итђ еданЂ увћри ме, и наложи ми одђ слова до слова Србима да кажемЂ. 2S. Лнуар. између осмогђ и деветогЂ часа одемЂ сђ ФрЈшићемЂ кодђ штатсрата г. Иренера аустрискога, покажемЂ му данашнн извћстја *) како лдни Срби страдаш, и молимо га да бм учинили милостб , за кого смо и г. штагскогЂ совћтника Худелиста молили, да бм о томђ Императору говорили и у име насЂ молили . да бм его величество преко ХоФ -кригсрата на ђенерал-команду заповћдт, да би i ђенерал-команда. каквб1мђ годђ лепммЂ начиномЂ београдскомЂ везиру говорила, да бм везирЂ за лгобавБ овогђ двора и комшилука престао одђ онаквогЂ мучителства, сђ коимђ срблћ мучи и изтреблгое , и покажемо му колико су турцм србалл у Београду и на другн мести мучителБски изтребили и то само за неколико дана. —• Друго молили смо и то да се наложи ђенерал - команди да заповеди оФицирима пограничне страже, да свакога Србина кои 6bi у ову страну преко Саве бегао, и траж10 свомђ животу спасеше, примаго и притаго ербо сада Hie то за неко време допушћено. —• Г. ПренерЂ саслушавши све то почне намЂ овако говорити: То nie одђ султана. него e све -го одђ оногђ проклетогЂ С\леиманпаше, и ако и буде одђ султана, увћрте се , да ће вамЂ нашЂ царЂ све као отацЂ вашЂ што е годђ могуће учинити. Мм смо — вели — изђ канцеларЈе тако ту стварБ Штирмеру у Цариграду препоручили да болћ за васљ бмти неможе; тако. велимЂ , да ни нашЂ собственми интересЂ сматрали нисмо, а знате, да и мм наши непр!нтелн имамо, да смо и сами кодђ турака оцрнћни, и толико смо

*) Ова изв1зст1и шнлина су изђ Земуиа, у коима су ноброавана сва зла кои су се по Србш чинила, ст. назначен1емЂ м^зста н лпца , овакви своимт. садржан1емЂ гнуснБ1 HeB'bcTia послано к до 20, Апр, у Б счђ србск. депутац1и 46, одђ кои е 35 до сада сачувано. Та писма писали су нзђ Земуна: ГаврилЂ НиколаввићЂ , Петарт. Молерт., Павле ЦукнћЂ и Архнм. Меление НикшнћЂ. По већон частн пв^ сао e Гавр. НиколаевићЂ, а на млогимђ изв^ст ^ама подписаин су сва чегворица. И зђ други места пнсалн су: Ст. бвтићЂ, кнезЂ Сима МарковнћЂ, Павле ПоповнћЂ, Мнлое ТодоровићЂ. Вићентш Станковић-b н Павле СретеновнћЂ. Учр.