Шумадинка
на олуина, кол е све што iofi на путу стаало нредЂ со6 омђ горила ; песакт. у облаке подизала и нама га у очи бацала. Емиро†шаторЂ 1>ои е у почетку ветру мало попустјо бмо . прође вчомћ брзиномт> поредљ мене, догјћ су међутимЋ и сви остали шатори неки к Ђ землви попадали, а неки пак-b v воздухт> подигли се и на све стране летили. Над i нама летили су читави песковиги облаци; камиле укопаше свое ноздрве у песакт,. СамумЋ (ветар Ђ ) небмшпе кзштљ сву свого нроств надт> нама ни изл1о а већг. noc .ie нраткогЋ времена Hie бмло ништа за разликованЉ. Све е то бнло мрачно и ужасно; но јоштђ yasacнш 6wo е слухт> збунћногЋ умирућегљ говора , и вриске жена ; рзанК и бесно скаканК конн и друге животинћ, Све е ово кое одђ стра попадало, кое пакЋ силномг. олуиномђ землви оборено. Л еамг. бмо поредЂ едне мое камиле легао, н очекивао прекривеномЂ главомЂ исподђ камиле сђ ужасомЂ смртв. Овако самћ, еданЂ добарЂ сатЂ лежао, кадЂ затимђ почнемЂ нко осећати како ми е сво тћло усшнимђ пескомЂ силно притиснуто , а што се дисана тиче , то е тако слабо бмло , да сам1» вдва нјивђ остао. Но наипосле опетЂ слободно оданемЂ и на радостБ здравш воздухЂ осетимЂ. СадЂ полако подигнемЂ главу : али ништа нисамг. видити могао, кромћ жућкасте светлости. Л1исл1о самБ да самБ ослешо, па каква остае надежда глепоме у пустинЋИ. (краи ел1;дуе.)
М Р В li Ц Е MyniTvpin. Али за бога трговче ова е чов врло скупа. Мени баремЂ треба евтишомЂ ценомЂ да дадешЂ, tbi знашЂ п самв твои прЈнтелЋ. ТраовацЂ Тако е, н гледамЂ да одђ прјнтелн што годђ откинемЂ, л од^ прјателн и живимђ, непр1лтелБИ никако ми у дућанљ и недолазе.
вдно дете за ручкомЂ aanrsiTe да му даду печенн. На то му отацЂ рекне, да то ше учтиво одђ нћга што самЂ иште, него , треба да чека кадЂ му ко годђ бе .ЗЂ нћговогЋ искана даде. На другомЂ ручку седило е дете до пола ручка, и нико се несећа да што годђ мете предЂ нћга. Дете кадЂ види то рекне отцу: Тата даи ми мало соли. „а што ће ти смне ?" рекне отацЂ. .,Да посолимђ ово печенћ што сте се сетили, те сте ми дали." ОтацЂ се насмее и дозволи емну да у будуће свагда иште самЋ. — НданЂ тал1ннскии граФЂ имао е сБша одвећЂ туннва, кои е избегавао друштво. Отзцђ га едан -путЂ псовао зашто кадЂ ко годђ дође, неразговара се. „а шта ћу да се разговарамЂ ?" yntiTa смнђ . „Започни разговорЂ сђ гостима, пмтаи iS како cy кодђ куће шта имђ ради Фамил1 - * и тако далћ. 1 ' рекне му отацЂ. Смнђ to упамти, и едва е чекао да когодђ дође. Но по несрећи првми гостб бмо е еданЂ калуђерЂ. Сбшђ одма изтрчи предБ нћга сђ пмтанћмЂ: „Како сте шта радите, шта вамЂ раде деца и шена ? " — бданЂ лоповћ увуче се ноћу у собу « дногђ сиромашка, отвори му еандукЂ, и почне вовце тражити. Газда
пробуди се и кадЂ види лопова шта ради , насмее се па му рекне: ,,Е, мои браико ту и немогу ништа ни у средЂ подне да нађемЂ, а камо-ли ноћу." Ila се преврне на другу страну и заспи безЂ бриге, а лоповђ утече. — вданЋ оф ицирЂ , 6bio е залгоблћнЂ у едну шпанску- принцезу, али iofi ше смео свого лгобовБ издвити. Она то примћти. и кадЋ види вдномЂ рекне му: н 6bi желила видити портре, оне девоике кого bbi обожавате." ОфицирЂ незбуни се нимало, него ioи изнесе едно мало огледало. — вдаиЂ трговацЂ имао е два смна, одђ кои еданЂ е бмо врло прилћжанЋ н рано е па uocao ишао , а друriK е бмо ленБ и обично спавао е дуго. бдно rorpo, трговацЂ држећи пуну кесу новаца. уђе свомђ ленБомЂ смну у собу, кои е 1* оштђ спавао , пробуди га и рекне му: Видишђ смне, како е добро прилћжанЂ бмти. Твои братЂ порашо па нашао ову кесу пуну новаца. „Е, тата ' одговори му сбтнђ зевагоћи. — „И онаи 4ia е та кеса да е до ово доба епавво, не бн зацело ту кесу H3rv6io." —• бданЂ слепацЂ закопа на сдномтј месту десетв дуката, нћго†комппн види то, па оде те ископа. СлепацЂ посленекогЂ времена оде да обиђе свое новце, кадЂ тамо, позна да су игкопани и однешени. Онђ одма посумнл на свогђ комппго. Проммсли се добро, и едно готро оде му (комшш) и рекне: „ Имзмђ на едномЂ месту закопани десетЂ дуката, овм дана закопа ћу на оно место ioiurb двадесетг. дуката," Комшјл како се растане са слепцомЋ отрчи одма и закопа онм десетЂ дуката на нб 1ово старо место, v надежди да ће и ohbi двадесетЂ после изкопати СлепацЂ оде и изкопа и они десетЂ дуката, па зовне komiui'k ) и рекне му: Тм си комш1н већш слепацЂ одтз мене.
ПОДГРбВЦИ. •— У шестомЂ вћку изобрћтене су воденице на лађама, и почеле у Риму правити се; а ветренвче текЂ после 400 година, почеле су се употреблввати. —• У Волонби год. 1200 ирво правословно училиште имало е 20 хилвда ученика. — 1147 год. положенЂ е Москви темелв, кого е ТамерланЂ 1395. год. опустогшо. — Мостови одђ лађи почели су се правити 1290год. — Папирне новце ималн су у Маиланду ншггђ у 13 -омђ вћку. — 1237. год. у мрЂО е светми Сава архиеп. србскЈи •— 1241. год. оплћне тагари Cp6iro. — 1339. год. бмла е страшна куга у Европи. — 1509. год cp6cKiS владика МаксимЂ положш е темелв монастиру КрЈшедолу v Фрушкои гори. Онђ е умрЂО 1516 год.
3 А Ч И Н Ц И. Ко у подне устане, неспава вазданљ. Шта е стало звездама, што на нби пси лаго. Лгоди и ветартз брзо се промену. ЧовекЂ како се роди. починћ умирати.