Шумадинка

140

Нема ни вдногБ на евету да с тако в1штљ. да ne-6w имао шта вмше учити. Три стварн праве човека добрммљ маистором^: анати. моћи и хтети. Оно е MHl .nie наибол1т кое звечи. Ко се у лгнћ претвори поеду га курицм. Д 0 М А fi I И Т В А Т Р Ђ. Kouinun. Господине, ноћасљ е цркао доратт>. незнам-b шта му е бмло. ГосппдинЂ. Кои доратг. иесрећниче? Kouimu-h. Та онаи доратт, што сте га тче ашили. ГосподинЂ (уздане.) Боже мои , шта смо ти на овомг. свнту !

0 Н 3 bl К У. r ,,Influxus, bcr Sinflujj, l'influence, втеченЈе" да ,Г е „уn .i н в *i>'" нл е „у т и ц а и ? „Г1 л и в а т и" н „т е ћ n" есу два еасвнмљ раз.Јнчна поннт1н. Т е ч е н h прилнчи само течномт.^ п ,i н в а в 'b пакт. сало тврдомт. 'ib.ij. Тако вода, eino, пиво, и т. д. т е ч е, а клада , лађа , патка , конб , чов^кч. н т. д. u .1 н в а. Ua онда, „п л и в а н ћ" не да се другч!е понатн, разв-fc по Tt.iv течномт., тако, да како рекнешЂ, да когодт. нлн штогодт. п л н в а, одма морашЂ представити ссби тћло -гечно, по ком-b се п л н в а, изт. чега е опетт. очевидно, да су „тећи" н „пливатн" два оддћлна поннтчн, међт. собо.ит. сасвимт. различма. — 11 ако се о гд-ћкомт. течном-в тћлу рекне, да п л ив а, то се само у одношенш кт> другомт. ређемљ течномт. тклу, наспрамт. когт. е оно гушће, н одно^нтелно тврдо, говорн, н. пр. зентинт., мастБ н т. д. п л и в а по води, сирћету и т. д. Тако р^ка, море, т е ч е, а пћна п .1 н в а, и т. д. Очевидно е дакле, да е друго „тећи," а друго „п л ив а т и," н да ова изражешл едно за друго пронзволно узнмати, значн, производитн забуну у понптЈнма. Што е о вдћ речено о овбшђ попвт!ама, израженБ1ма глаВВјшГ ~ .flHKHOi'' 1 / f) t/'i!■'.'/ ; zt S OJ.I)}f ~i '»1 'fl голомт., то валл o нБнма и онда, кадт. се она изражаваго суш. тествителнммт., н гако друго е „т е ч е н +, ," а друго , „п л ив а н t," с.гћдователно , друго е „у т н ц а н а друго „уп л н в б." Иста разлика постои нзмеђу OBbi' рћчш , кадт. се оне у преносномт. смБ1слу узимаго. Тако кад'Б се хоће да каже, да когодт. или штогодт. нма д-ћнство иа кога нлн на штогодт., узима се понат1е сродно одт. „т е ћ и" а ие одт. „п л и в а т и," почем -б течев ћ, а не п .1 и в а н -1;, може имати дћиство на кога или иа штогодт,, и тако се само може рећи , да когодт. или штогодт, може имати у т н ц а и, никако пакт. у п л н в б на кога ii.iи па штогодт.. Ово се потврђуе примкромт., узетБ1МТ> нзт. други езБ1ка ! Ннко неће казати: „Detectio Americae exercebat niagiiani innatationem in res Enropaeas, Sic gntbecfung Slmecifaž ubte cin grofcž Sinftfjtrimmcn auf bie eut'opaififfen Singciegen^eitcn,

La de|couverte d'Amerique exeryait une gratide nage sur les affaires de l Europe. Откр1.1т1е Америкн упражннло великое вилаванЈе на обстоателства еуропеискан" но напрогивн свак-t, ко зна, казаће: „magrium influsum, gropcn ginfTug, g-rande influence, велнкое втечен!е," С.гћдователно ни србскн неће нико. ко зна, казати: „ОткрБ1ће 4мернке упражнавало е нелнкЈи у п л iui , но, Be.uiiiiii утицан, на обстонтелства еуропенска." Нико дакле не узима р кчБ од'б поннтЈв п л н в а н н , већљ сви узимаго е одт. noiiHrifl теченл, кадв хоће упражнћнћ д-ћиства на кога илн ка штогодт, да изразе: не могу дакле ни СрблБН разумно pt4b ову другч!е, но тако нсто узнмати." На жалостБ увукла се одт. н-ћког -б времена ова р -ћчБ уп.ш†мћсто утииап у „Србске Новнне" и упражпнва право грађанства , чимт. е дантБ поводб невћштнм -б и неммслећимт. читателБима, те се она, као нзт. нвногћ органа узета, и у еаобрашћешо много употреб.шва, противт. чега добро об ! 6 w.io да ово обненћнћ иослужи за предохранћнје. Influxus дакле , bci' Sinflujj, rinfluence, естБ славенско втечетв , н наниослћ нека 6 б 1 филолозн рћчили, да л' ће се бо.гћ србски рећи ijreueni . утонг илн утицап? Н за прво н друго не 6bi 6bio, што мн прво н5е тако практнчно , а друго често послужи за ушће , но 6 bio бм самв за утицап, али ннкоимб начиномт. за упливЋ. Д 0 М А ћ Е Н 0 В 0 С Т И. — Госп. СгеФан Б Книћанинт» воивода, поврат1о се нзт» ме\адшски' кунатниа. С Т Р А Н Е Н 0 В 0 С Т И. — Деиеша кн. Горчакова нзћ Крима одб n. o, м. нвлн: да су Руси ocboh.ih опетв утврђени што cv имђ сагозннцн obi.iii одузелн. — Цару Наполеону честигаго свн страна што ее срећио спасао, и што га nie по годн> onaii што e 16. o. м, на н-ћга пуцао. Злочинацт. родомт. е та.панацт., и пуцао е нзт. двоцсвногб пнштолн на цара, кои е између ађутанта на конго fluiio. Царт, се nie ни мало c6ynio , него е мнрио да.гћ cboio шетнго продужт. V у вече тога истогб дана 6 бш е ст, царнцомт. v театру, гдћ е са особитнм -б одушевлћн-ћчт. дочекант, 0б10. Цар -б е кажу сасвнмт, остав!о cboio намћру, да у Кримт. путуе. — > Бечу е држано у цркви богу благодаренје за срећно спасен!е цара <1>ранцускогт., гдћ су осимт, друге млоге господе н мниистери присуствовали. — Говори се да ће цар-в рускш Александерт. у краткомт, времену у Варшаву доћн. — Воена усиовж пзмеђу AycTpie н заиаднм снла прсгледана су и подписана, и по томе, иовине мисле да ће се АуCTpifl у оваи рат'Б ст, оружЈемт, умешати. — Турци еу изт. Жаблнка 12. t>. м. нзћ топова пуцали на едно погранично црногорско село. Кннзт. црногорск!и зазадржао е црногорце да се нетуку , н да негорише на Турке, докле се нанпре са новопостав.^ннчБ пашомв скадарскилгв неразговорн. Течаи новаца: сребро 27 :i «; дукати по 5 Фор 52 кр. кр. за банке.

у КНГјИГОПЕЧАТНПИ khhskectba

СРБСКОГТј