Шумадинка

142

io последнвш давЂ свога живота. Са читанћмЂ забавнв! кнвнга обично цело се друштво заннма. бданБ старми НаполеоновЂ воиникђ. прилично е дружеванг. и веселакЂ) онђ сво друштво по кадЂ кадт, насмее, таи старчићЂ Му cie ПатронЂ ■—• Hie Mapio за читанћ. Онђ има едну птицу у кавезу, сђ томђ се птицомђ по вазданЂ забавлн. Онђ ту птицу рани и пои, и часЂ е износи на сунце часЂ опетЂ носи е у ладЂ. То му е готово единвш посао. СадЂ шта мислишђ , каква е то скупоцена и благородна птица ? та птица, Hie никаква друга птица, него еданБ простб1и врабацЂ. И нема дана кадЂ се о томе врабцу, на ручку и на вечери цело друштво неразговара. При свакомђ ручку свб1 редомЂ пБЈтаго: ,,Mycie ПатронЂ шта вамЂ ради врабацт. ? " II онђ свакомЂ уч гиво благодари на гхБ1танш, и кан:е колико е воде nonio и колико е мрвица поео. У вече, обично после вечере седимо у Салону, гдћ се на различне лепе начине приатно забавллмо. Обочно редомЂ чита се каква лепа кнћига, а други слушак>. Л nafipa^ie томђ приликомЂ играмЂ шаха или nuслимђ на мое путованћ, кое ми е толико лепБ! споменика оставило. — — ГенФЂ — Септ. 1847. Одма првБ! дана мога овде бавлена. прошао самв у накрств сву варошв. ГенФЂ е градЂ , утврђенЂ са суве стране лкииђ зидомђ и кашлма. Ово е може 6 б 1 ти у целои Европи наислободнЈн варошв. Странаца, нарочито бегунаца са свб! страна има овде. Полнци, коима су врата нбјовогђ отечества затворена, радо се станунз са своимђ Фалшл!нма на прибреЈшнма овогђ лепогЂ езера. Око 30. хилада путника за годину дана, прође крозЂ ову варошБ; а у самои вароши нема вБште одђ 30 хилада жителн. Варошв е врло богата, и вБпле одђ 30 милшнера има, кои су по већои части cauie и говелири. Овде се праве наиболви сатови , нои се после по целомЂ свету разносе и продаго. Овде има 6 хилада душа, кои само сатове праве, и вБ1ше одђ 70 хилада сатова, за годину дана израде. KoMticia има кон прегледа да е свакш сатЂ као што треба начинћнЂ, и зато су овдашнви сатови, у важности у целомЂ свету. У музеуму вид!о самћ едну пастрмку, коа кадЂ е у езеру уваћена, бмла е тежка 43 Фунте, кое е заиста една редкостБ. У библттеки видли смо млого рукописа калвинови; радо смо се зауставили и гледали ону кућу гди е таи великји реФОрматорЂ рођенЂ, онђ е овде и саран1>НЂ, (1564. год.) али гробЂ се н ^ говђ незна, ербо онђ е при смрти наручЈо. да нћговЂ гробЂ ни сђ чимђ иеозначе. Исто тако ишли смо у кућу гдћ е Жан-жакЂ Русо рођенЂ, и она сва улица, гдћ е та кућа зове се сада нћговБШЂ именомЂ. Но осимђ те двоице овде су рођени јоштђ млоги славни мужеви, са коима се ГенФЂ поноси. Овде е рођенЂ НекерЂ, министерЂ несрећногЂ Лудвика шеснестогЂ, ЛеФорЂ, што е 6bio принтелБ и совћтникЂ великогЂ Петра; ЛесажЂ, Боне, ХуберЂ и млоги други. — Наивећма дивјо самБ се како е тавница уређена. Свакји осуђеникЂ има свого собу и кревегЂ, кои креветЂ како сване подигне се и уз'дуварЂ катанцемЂ приклгоча се, како небБ1 осуђеникЂ могао данго спавати. Сваши у cBoiofi соби има асталчићЂ и столицу . гди по вазданЂ седе, и свак! - и свои занатЂ раде. Одђ тога што ураде, кадЂ се прода , плаћа имђ се рана, а една частБ оставла се на страну, кое имб се кадЂ издрже свои за. творЂ преда. Ко незна никаква заната таи мора научи-

ти и радити. На свакимЂ вратима има малми прозорчићЂ, крозЂ кои надзирателБн свак1и часЂ мотре, да кои осуђеникЂ неседи безпосленЂ. Они имаго за себе у истомђ здашго капелу, гдћ се богу моле, и гдћ имђ свештеникЂ чита проповеди; а тако исто имаго и едну велику собу гдћ по кад -кадЂ сви заедно раде, али ни еданЂ ништа несме говорити. Ту смо видили различни ствари што су апсеници начинили , и кое обично надзирателБи продаду, и те новце као што самБ неГи> казао на ползу осуђеника употребе. Ни еданЂ путникЂ непропзшта да невиди ово у Европи за осуђенике наисходш^ заведен!е. Држава свака треба у свему, па и надЂ кривцБЈма да е човечна. Ни у едномЂ кривцу, ма онђ 13 огђ зна квкво зло учиnio. нетреба да се казни досгоанство чОвека. Дра;авномЂ друштву доволбно е да се рђавЂ човекЋ изђ друштва уклони, и да постане безопасанЂ. А сђ овако уређенммЂ тавницама држава е цћлБ свого двогубо постигла. У оваквБ1МЂ тавницама, ленБштина, кои е одђ крађе живш, навикне се на прилћжаше и на посао. и кадЂ изађе изђ тавнице, започне као и други поштени радници одђ труда свогђ да живи. Свака она држава лепо чини, коа bw ше гледа да злочинце исправи и у редЂ поштенм лгоди доведе, него да ifi строго казни и млчи. Као што се непостизава цћлБ, у прекомерномЂ казненго криваца, тако исто промаша држава свого цћлБ, кадЂ одвећЂ благо са иривцмма поступа. ЗатворЂ на кои е кривацЂ осуђенЂ, нетреба нигда да му буде npiaтн!и и слађш одћ слободногЂ живота. Треба осуђеникЂ свагда да осећа, да га езаконЂ изклгочјо изђ дружевногЂ живота. (продужиће се) КАРАВАНЂ. (краИ.) ОпетЂ главу доле спустимЂ , мис.но сам& о жени и деци Moiofi, и предавши се очаашго горко самЂ плакао. Сузе кое самБ пролш врло добро подћиствоваше мои.мђ очима: а подигнемЂ главу и опетЂ нсно з ; гледамЂ светЂ! Изђ велике благодарности према Богу клекнемЂ и почнемЂ мз г се молити. Н самБ заиста садЂ мого видиги, али шта е предЂ моимђ очима остало ! Небо е опетЂ савршено свћже и чисто постало ; но гди су хиладе мои другова, гди ли мложество лгоди и животина ? Гди е бмо ЕмирЂ са своимђ тћлохранителБма ? Гди су Мамелуци; Агаси, Нничари, и многи други разногЂ народа и племена, кои су карвану придружени бмли ? Сви , сви су погинули! Пешчане унке означаваше места гди су овк саранћни подђ пескомЂ лежали, безЂ икаквогЂ трага развћ што су овде онде шштђ по гди-кои разни удови човечески или животинбски сасвимЂ незатрпани помало изђ песка вирили. Сви су погинули но сђ изузеткомЂ сдногђ 6 диногђ , и таи единБш а сзмб , коме е жнвотђ поклонћнЂ 6Б10, да види ужасну иресуду, кого e СамумЂ надЂ аднима извршш. За неко време као окаменћнЂ гледао самБ на све стране , и мислш да самћ а сдинбш остале прежививши} само зато остао , како 6 бг ми тимђ много ужаснЈа смртв бмла. Но када самБ се опетЂ жене и деце мое као единогђ овогђ света могђ блага опоменуо, рћшимЂ се наивише поради нби ако ми икако могуће буде животђ одр жатм. ОдцепимЂ парче одђ могђ турбана, обрншемЂ сђ