Шумадинка

имг> песакЂ изђ крвавогг носа могћ , и подигнемЂ се преко мртвм лешина путованћ дал1. продужити. Међу азнНМ Ђ брежу.11,цима нађо више незавеннн камила. Не laieKO спазимЂ вданљ тулумг, гди путиици воду др.ке, потрчимЂ к Ђ нћму, да жеђв мого угасим*, а кад-b тамо башЂ до последнћ каплвице вода биишв усанула. Мало доцшв и на друг!и наиђемт, али опет Ђ неимадо среће; и тако наипосле рћшимт ее едно тћло камиле просећи и воде се изђ h I ноп> стомаха напити. Намћру мого испу" нимђ и иочемЂ самБ се добро воде nanio и тимђ cboio горећу ; ,;еђ1. vracio, кое ми се души и изнемогломЂ тћлу као наиболвЈи мелем-b учиниио, поитимђ и друге раепорити и доволвномђ водомђ мои тулумЂ снабдћти. И почемЂ сам!> више одђ половине тулума воде накушо . станемЋ мислити се шта садЂ чинити имамЋ. Познато ми е бмло, да до наиближегЂ извора само еданЂ данЂ хода има , а знао самв и путљ коимђ треба извору ићи. Међутимђ ноћв се приближила и садЂ самБ се добро размислити имао шта ми валл чинити да л' да ноћв у одмору или у путованго проведемЂ. Када е сунце зашло, спремимЂ се на путЂ сђ мешин О мђ на лећима. Путовао самв целу ноћв и иредЂ зору ммслјо самв, да самћ барЂ половину пута прешао, колико еданЂ караванЂ обично може прећи ; тако дакле имадо ionni чита†данЂ и едну цел v ноћг> у наивећои злопати у пустинаи провести безЂ обране одђ жарке врућине. Воде самв доста имао, али садЂ ми е опетЂ ране нестало. КадЂ е сунце изашло, спустимЂ се уморенЂ на запарении песковитБЈи брежулдкЂ да се мало одморимЂ. - Пре него што е подне настало тако ми се лко бно мозакЂ загреао да самБ готово H3ry6io паметЂ. СадЂ ми е предЂ очима све несавршено или болћ рећи пусто постало. НестрплћливимЂ очима моима живо представлаше се читаво езеро. — а се едва подигнемЂ и путЂ мои продужимЂ докђ нисамЂ сасвимЂ изнемогао. После опетЂ у некомЂ растолшго сматрао самв дрва , и могао самБ наиманћ нјинћ багренски грана у средЂ горе врло лепо видити; ускоримЋ што пре тамо — да се у npiarномђ горскомЂ ладу одморимЂ, а кад-Б тамо оно у место горе искрсну ми малми одђ иола отопе вб!сокш обмангогоћи ШуШННрЂ. Овако самБ се вазданЂ варао и Mynio. Наипосле смркне се и саине звезде опомену ме на продуженћ могђ жалостногЂ путуванн. Добро се изђ тулума воде HaniемЂ, и пођемЂ далћ усамлћнимЂ путемЂ. Н самв слћдовао, костуромЋ камила и конн пређагннБи каравана , кои С У У пустинви пропали, означенћШЂ трагомЂ, и када е зора заплавила, угледамЂ на близо замакЂ Акаба. Као на иово рођенЂ тулумЂ сђ водомђ сбацимЋ сђ леђа. и удвоивши потомђ мое брзе кораке. после полђ саата одмарао самв се при извору, изђ когђ самЂ се ситђ свћже воде Hanio. О. како самБ озде орећанЋ 6 bio ! милина е 6 б1ло у ладовини лежати, свћжи воздухЂ уживати, цвркутанћ птица слушати и пр!атнимЂ мирисомЂ цвећа, кое ово месташце украшаваше, наслађавати се! после едногЂ саата свучемЂ се, окупамЋ се и нашемЂ се јоштђ едаредЂ воД е и У дубокомЂ сну заспимЂ. КадЂ самБ се пробудш смртну гладг осетимЂ , а то зато, што за три дана ни залогаи леба okvcio нисамБ. а до сада нисамв га се ни ceTio; ерЂ имао сам& пречу нуж-

ду — жеђв — задовоЛБИти, Ч имђ самв едиу fiao што већЂ реио, већу нужду уклонјо, одма наступи друга манн нужда. кон са свакимЂ сатомЂ све силнјн и горчја постааше. СадЂ пођемЂ далћ и на све стране на далеко око мене обзирао самБ се у надежди какавтЈ караванЂ угледати, но бадава! и опутђ се натрагЂ кђ извору вратимЂУ овакои беди и нево.ши прође еданЂ па и други данЂ, а мени ниодкудЂ помоћв не дође: и садЂ почнемЂ осећати, да ми се приближуе смртв. При тихомђ жуборенго извора, при лгобкои песми птица и благомЂ воздуху . кои ми изнова дисанћ укрћпи. sibic.iio самБ да 6bi много болћ за мене бшло да ме е пустина прогутала. него да морамЂ у овак вомт. ран> пропасти. ОпружимЂ се доле даумремЂ, ерЂ вмше нисамБ у станго бмо узправо седити. и када самБ се обрнуо да последнБи путЂ погледљ на жуборећи изворЂ бацимЂ, кои ми е животђ продужш бшо, осетимЂ да ме нешто са стране жулви; и мшслећи да е каменЂ, машимЂ се да га уклонимЂ. а кадЂ оно Heđiame каменЂ, већЂ нешто у џепу мое халвине. СпустимЂ руку у џепЂ беЗЂ да самБ знао шта ћу извадити: Јшрепастимв се одђ радости, кадЂ видимђ, да то nie каменЂ, него комадЂ су. вогђ хлћба. Л самБ Muc.iio да ми е то са самогЂ неба послато, иу самои ствари то бмнше праввш дарЂ Бож!и? ерЂ то е 6 бш невинБш и лгобавнми поклонђ. Т о е бмло оно исто парче леба , кое е мое мало дете одђ свои уета заштедило , и мени га при полазку момђ •— када самБ Mbic .iio — као шго самв у почетку ове привоведке мое навео — да по џепу мое халвине воће тражи. у пепЂ спустило. ОдпузимЂ до извора, брже болћ покваеимБ отврднути лебЂ, и поедемЂ га ронећи према Богу сузе благодарности и наинћжн!е лгобави могђ родителБскогЂ срца. Л се спасемЂ, ерЂ одма други данЂ приспћ еданЂ незнатанЂ за у Каиро опредћленми караванЂ. Трговци поступаше самномЂ одвећЂ човеколгобиво, — они ме rioсаде на едну свого камилу, и да небм сђ нћ збогЂ сасвимђ изнемогли сила мои, пао, добро ме на его привежу, те самБ тако сђ нБима у друштву путугоћи после кеделго дана опетЂ у животу срећно све мое загрлт, кое никздђ Btnue нисамв ге надао пидити. Нревео Вас. ЖивановићЂ.

Д 0 М А ћ I И Т Е А Т Р Т). Шеертг. Ево послао маисторЂ оне чизме шго сте наручили. Господинг . Добро , добро, поздрави маистора, и кажи му н ћу доћи у дућанЂ да му платпмЂ. ШеартЂ. (Врати се.) А штаћу казати господине, кадЂ ме упмта маисторЂ: шта сте ми бакпшша дали ? Мужг. ДанасЂ е Марков -данЂ, и слави црква у Палилули, хаидемо жено и мм на гроблћ. па тбј се можешЂ раше вратити а н ћу остати тамо на гроблго. Женп. Камо та лена срећа да оћешЋ да останешЂ на гроблго. М Р В II Ц Е — бданЂ човекЂ дође свепггенику и каже му да ће да се жени, него жели да се no старомЂ обичаго иепове-