Шумадинка

130 за мирске, у коима су се капеле и свештевици нала зили; за сиротне бмло е вмше велики болиица установлћно. Кралк.вскЈи дворацљ имао е одђ стране реке неизказано лепљ изгледЂ и изђ тогђ прекрасногЂ положеiih могла се сћ нћговБ1 прозора гледати сва грдна Флота и све оне лађе. кое су у пристаниште улазиле и излазиле: онђ е сачиннвао едну страну одђ четврти а сђ дрЈге стране бнли су: ђумрукЂ, касапнице, гкитнице и пр.; на овоме месту држала се и борба бикова и ('палћивали се јкиви они несрећници , кои с^ осуђивани инквизиц Ј омђ? кол е на плацу „Р о з и н a'- свон засћдашл држали. Улице су бмле превећ-Б узане, а гдикое и Ерло стрмените; пристаниште е сасвимЂ добро бмло и могло v себи око 10.000 лађа сместити, а збогЂ нћгове дублвине наивећи бродови у 18 Фатји воде управЂ су предЂ палатомђ сђ баченимЂ ленгеромЂ безбездно стан .чи ; улазакЂ су бранила два градића, с в. Ш л i л н ђ , кои е на обали озиданЂ 6 бш и Торе, кои е на бранишгу одђ воде окруженомЂ стано, али наивећа обрана пристаништа 6wo е и сада е 10 штђ прудЂ, кои се попреко предЂ н^ имђ пружа. лађама . кое искусногЂ вође немаш , врло опасанЂ. ТакавЂ е бмо ЛисабонЂ до I. Новембра 1755. године. Изготра 1 оштђ лепа. богата и пуна гкителБства ваpoiui> а у вече гомиле развалнна , пушеће се сгариште, недогледимо мртвачко полћ ! ОдсудногЂ овогђ го гра бшло е небо ведро и чисто. као што е обично у срећнимЂ крае" вима гожие Европе, и никакавЂ се ветрићЂ примћћавао nie. али око 10 сатји зачу се у сокацима нека тутндва као кадЂ 6bi кола трчала а наскоро почне се земла силно тре. сти. БашЂ е бшо празникЂ Сви Свети и лгоди по већои части у цркви кадЂ е несрећа ова настЈ'пила За 10 минути преобрате се наилепше палаге. наивеличественје цркве и приватна здашн у наиплачевше развалине, нодђ коама су жителБи илндама свого смртћ налазили. Одма на првми потресЂ срушило се здаше инквизихце: к а з а - с ат а а то исто поетиглое и кралћвску палагу, кон са свима драгоцћностима своима пропаде у землго; само штета нћна нзноси на 4,000.000 талира; но на срећу ние се нашла ту кралћвска породица, него е мало пре тога отишла бмла у БелемЂ, богатми монастирЂ на ушћу Теџа западно одђ Лисабона; величественБш езуитск!и колепо стропошта се и затрпа подђ своимђ развалинама све тамо десивше се членове друштва. 1 оштђ већа несрећа и непрорачунћна штета догодила се близу ђумрука, гди е еданЂ заливЂ бмо. Ту су се налазиле бразилске, источно-индшске, африканске лађе сђ натоваренимЂ денвковима, сандуцима и даковима пунимЂ одабранБ! производа за потребе сћвернБ! народа, у комђ еспапу лежали су милтни. Шећерт,, нндиго ( чивитђ .) слонова костб . златнми песакЂ, памукЂ, свила, кава. дарчинЂ , мускати, кинезки и нпански порцелани, драго каменћ, скупоцене Фарбе налазиле ce овде; осимђ тога 6б1ло е татара и разнБ1 художнБЈ производа европски изђ Л1она , Бирмингема, Нирнберга, Бреславе, Шемница. Солинга и други трговачки варошш. Око овм добара врвило е одђ готра па до мрака преко 600 лађара, служителн, званичника, морнара; носилаца. арапа, Турака. брмена. Чивута иХрист1нна изђ cbih ) земала; земла се затресе и у едномЂ минуту потону оваи заливЂ, безЂ да се е една душа спаела; вода наиђе

иа место и ни наиманв« трвгЂ неостаде одђ ове велике пјаце. (краи слћдуе.) Д 0 М .4 ћ III ТВАТЕР Ћ. TepsiH. А камо тебе да ми дођешЂ на имен -дакЂ ? Ko .Hiuin. Опрости брате нисамЂ 6wn кодђ нуће. Tep3iR. А гди си ćfeio ? fio.muin. Бмо самБ у каФани.

Супруга Али вамЂ госпои лепо црне ча .и.ине доликуго. И н бш врло радо црне халвине носнла, ербо и мени 6bi врло лепо стаале. Удовица. А Bbi се молите богу да вамЂ ко - годђ у роду умре, па онда читаву годину можете црне халБине носити. Супруга. Мени е врло мило да носимђ црне халбине, али опетЂ жао ми е да ми ко - годђ у роду умре. Да ми е да ми умре ко-годђ тако као вама, за кимђ ме небм млого срце болело. То естБ мои мужЂ.

ГосподинЂ. О о гди ми ce мете по памети а еикако немогу сетити се ! Иди часкомЂ па пмтаи госпого какву оно ноту наиволи. Слуга. А што ћу е и пмтати кадЂ знамЂ јоштђ напредЂ какву ноту наиволи. ГосподинЂ. Е па каква е то нота ? Слуга- Банкиота. 3 А Г 0 Н Е Т К Е. Бела нвнва, црно семе, мудра глава кол сие. Дрвена кучка у потоку лае. Два светле, четири стеру, а еданЂ мбјсли да легне. Залолота лота, са висока плота, далеко се чуеу незнану землго. Зоба гроздЂ одђ мора до Дунава. нитђ га мога позобаги. ни га мого прегорети.

М Р В И Ц Е „Во времи оно" некш пуномоћникЂ КарађорђевЂ састане се некакви .мђ народнимЂ посломђ са покоинимђ варошкимЂ а грађанскимЂ земунсчимЂ управителћмЂ ЛазаревићемЂ, па као будећи се запмта га: „А Бога ти, вели, шта ми оно пре рече да си ?" А ЛазаревићЂ му одговори: „Д самБ, вели s просто рећи пургермаистор ђ." а онђ на то: „Е брате, вели, ако си м а и с т о р ђ, башЂ си маисторЂ: а шта ти е п у р г е р ђ, to незнамЂ."

ПОДГРЕВДИ. 23 Марта 1825. родила се у Солнн у Лотарингш ед. на врло лепа а пз^начка па плавоока девоичица, па у обадва ока у зеницама имала е белимЂ словима разговетно вапиеано ,,царг Наполеонг. " А то се догодило овако: Мати iil.ua добила е била одђ рођенога сбогђ брата, кадЂ е некуда за БонапартомЂ no.iaaio на воину, за споменЂ едвнЂ новацЂ одђ 5 Франака, на коме e писало ..царг //«-