Шумадинка

муче се взсакаћенимЂ рукама уклонити гада изиђу напо,1, са оно мало јошђ живе душе ! Текг. што други опетЋ стану Богу захвал!.ивати за нађена отца или сина. брата или сесгре. приатела или и само добра познаника, кад Ћ али у еданпутт, стане се землн и опетг> трести скоро као и пре. Оно мало ioui* „„о„р re овамо онамо лшллти као очитавм Kvna стане tc но катарка од* лађе на бури. Свак Ђ се побои да е првога потреса поштеђент, зато, да сад-в страда. Таи потресЂ потрае за ма.10 , па се опет-Б стиша. Али после опетђ почне се земла наново, те ако трести. Нико се немогаше одржати на ногама. Пончи клецаху а послабш потицаху се башт. главомљ на землк). Стану и опетЂ кукати и лелекати, Бога па и саму землш приклинлти да се смилуго; али узалудЋ. У ту буну подземне природе поиешаго се iomt. и други злотворни елементи да ioft помогну довргпити ripoп аств лепоме Лизабону- Одђ више страна т. е. у еданпутт. букне ватра, а за нх»омг> као у договору пристане одт> некуда и акт, ветарт>, те за тилми част> огрезне са†ЛизабонЂ у пламену. Никоме небмаше ни на краи памети да гаси, да гледа штогодђ спасти. Свакт. се побои да тимћ само јошђ већма неразгнТзВи ускомешану природу, па само гледаше спасти живу душу, ако и голу нагу. Та буна разареногЂ елемента трааше пунн 8 дана. ЛизабонЂ, богатми ЛизабонЂ, остане са†го' као прств, постане у еданпутЂ проснкЂ. Неброене породице, одпре богате и пребогате а садЂ и безЂ леба, после ситна дечица лишена родитела и родителви подђ свого седу староств лишени сваке подпоре, — све то, на и сама кралћвска породица, стааше наполго подђ ведримЂ небомЂ морено глађу а дркћући одђ ладноће, па одђ тешке туге обараше очи на землго а само кадшто бацаше ifi на жалостнми ЛизабонЂ, коме одђ царски дворова садЂ пакостнми елементЂ направи саме куле одђ пра' и пепела, кои беснми ветарЂ понекадЂ шшђ развеава! Наислађе свезе, одпре срећне и пресрећне, а садЂ у еданпутЂ за свагда раскинуте, наилепше надежде осуећене, наидра ;к1в радости изгублћне : ! Сђ почетка се мислило да е ватра изђ землћ изишла. али се доц«1е увидило да ние отудЂ него О дђ части одђ ватре у кућама а одђ части одђ млоги горећи свећа по црквама а одђ части опетт. може бмти да го е и кака†зликовацЂ нодбапјо. ШестнаестЂ дана, почемЂ е све то прошло. шштђ е бмо пепео тако врућЂ, да су се котарице , у коима е изношенЂ, залалвивале. Шпанг,олскогЂ посланика убила е стропоштана кућа нћгова башЂ онда, кадЂ е изђ Kanie изићи хтео. Новци> кои су у гвозденимЂ сандуцима бмли. нађени су неповређени, а сви други нађени су тако црни, да се поеле тога при свакомЂ плаћанго уговарало оће ли то црнимЂ или бели.мЂ новцима бмти. Коначно упропашћенћ вароши ватромЂ има се само узанимЂ улицама приписати. Савремени описателви немогу доволбно реч]"и да нађу , да бм страоту ти развалина после ватре описали. Погледавши на вмше. вид1'о е човекЂ стра овите па упоређене пирамиде одђ изгорелм кућа. кое су се часЂ на едну часЂ на другу страну нагибале. На неброенимЂ местима лежала

су мртва тћлеса , гдишто 7 до 8 нби едно преко другога ; полакЂ пепеломЂ затрпани а полакЂ изгорели. Одђ cbIio државнБ! здан)'а остале су читаве само ковница и благаиница. ЗемлБотресЂ често се јоштђ повторавао, али ние тако нкђ објо . Непрестано падагоћа кигпа гонила е несрећнике по брдима, куда су се они одђ труса. ватре и потопа спасавали. Мокроћа, ладноћа, болестБ и гладв наступи, и поредЂ све брижлвивости опетЂ су млоги поумирали, кои су се дотле одђ толике опасности сачувалиЧисло погинувши рачуна се на 40.000, а штета у добрама на едно 570.000.000 талира. Пошто су се доцше јошђ и крадлБивци поивили. кои су почели красти, то буде тамо послано неколико полкова воиске да сачуваго безбћдностб . Па ти крадлБиваца обешено е у еданЂ дзнђ 36. Око 3000 лгодш cBaKifi данЂ е разчишћавало развалине , те опустошенми ЛисабонЂ подигне се опетЂ наново, те буде шштђ и лепшш него и пре. ирекео 6 в р е м ђ И. Г у д o в и ћ ђ.

М Р В И Ц Е — бдногЂ кривца обале да туку. Иа кадЂ га почне болети, а онђ повиче: ,,доста капетану тако ти судила деца." Онђ е тимђ благосилао капетана, да му и деца буду cy ^ie и капетани, а капетанЂ разуме сасвимЂ другчјб, па повиче: удри, удри , кадЂ ће мени судити деца, волимђ н теби li — бданЂ калуђерг, млого е nio. Владика га зовне и после дугогЂ саветована и претнћ морао се калуђерЂ заклети, да неће осимђ воде ништа до гроба пити. Владики буде мило и одпусти га. КалуђерЂ путугоћи у монастирЂ опази еданв гробт^ поредЂ пута , заустави кона и повиче: „ђаче, даиде ту чутуру изђ бисага." „А шта ће ти чутура," рекне му ђакЂ ..кадЂ си се заклео кодђ владике да нећешЂ ништа до гроба пити." ,,Па зарЂ си слепЂ те невидешЂ ево гроба поредЂ пута," рекне калуђерЂ. ПОДГРЕВЦИ. — Колђ , описугоћи свое путованћ по гожнои Русји, гди има немачки', грчкн' а бугарски' населбина, каже : да су Бугари не само одђ осталм скои сусћда, не?го и одђ caMbi Немаца, млого прил>.жн!'и и раднш , и стечено болћ чуваго, само — вели — неуму да уживаго. Онђ е гдишто и руске речи наводш, и смешно е видити, како е на едномЂ месту у речи : протцаите, морао 7 писмена латински' употребити, само да гц изрази. Ту речв про1цаите, овако е написао : proschtschaite. — Онђ (Колђ ) приповеда, да у старо време, кадЂ су шштђ народи изђ кдногђ краа у друп'и шврлнли, ДрагошЂ воивода такве едне чете, ловт е по едномЂ краго Ерделн. КадЂ е ropio едногЂ дивлћгЂ вола, удави му се псето кое е онб Молда звао, у едну реку. Онђ ту реку назове Молдомђ , и досели се онде да живи, и тако постане данашнћ име Молдаве. — У Петробургу и око Петробурга изишло е 1846. год. 793 оригиналне кнБиге и 79 превода , а унешено е преко границе изђ други држава 547 хиллда ком. кнбигз