Шумадинка

158

направи. Наипооде се самоме Господу већг, досади ђаволн раднд, па некако смете ђавоиа , те тако Ное едва наипосле сврши свои ковчегЋ. Збогљ тога noc.ie Богћ прокуне дуванЂ да е отрованЂ. Па зато Раскодници мрзе ко пуши дуванг> и шмрче бурмутг..

ОРЕСТОЛОНАСЛбДНИКЂ. (c*b немачкогЂ.) На саксонскомЂ увеселителномг. дворцу, Аугустусбургу, живјо е негда окружнми началникЂ, по имену ГинтерЂ, коме се редакЂ и чуданЂ сдучаи, кои ћемо сада овде да проповедимо догод1о. Колико е удалћно одђ кралЉвскогђ двора живјо, толико су му сва, па и наинезнатша приклгочен1н престолногЂ места, важна бмла. Онђ е тога ради известителн едногЂ тамо о собственои плати CBoioS држао, кои е све могуће новости прикуплно, и такове му сваке седмице по еданпутЂ уредно доставлно. Свак]'и путЂ му е онаи данЂ, кадЂ е писмо добмти имао. бмо као некш праздникЂ, кои е едва дочекати могао. Тако едаредЂ добме одђ известителн свога слћдугоhiS дописђ: Нашг се престодонаслћдникЂ, као што ми е познато, надази на путу. Но н вамЂ ово као наивећу таину текЂ вашегЂ знанн ради саобштавамЂ, ерЂ нћгово вмсочество жели да у тишини и таиности по свммђ предћдима землћ наше, свуда по народнвои ношнђи преоблачећн се, пропутуе, да себи о свему точна знана прибави. па да се и натрагЂ и безЂ знанн самогЂ нћговогЂ вмсочества, отца свога, кући врати. ИзвћстЈе ово падне началнику као чудновато у очн, н докђ е онђ Јошђ о нћму разммцЈлнвао, куцне неко на ићговм врати. МдадЂ еданЂ и депушкастЂ човекЂ у црномђ одеду уђе унутра. ТекЂ што га онаи спази , таки одђ изненадности и упрепашћенн одступи одђ овога неколико коракдаи натрагЂ. Онђ нађе у персони овога странца тако ведико подобје на престодонаслћдника, кога е пре внше година еданпутЂ видш, да садЂ самЂ знао ние, како низко да се предЂ нђимђ покдони. ДесетЂ пута у едномЂ дисаго Mo.iio е странца за милоств да седне, и iibirao е скоро промуклнмЂ гдасомЂ, чнмђ може внсокои заповести на усдуги бмти? СтранацЂ. Опростите, а немамЂ шта да заповедамЂ; и имамЂ само да модимђ. Н сзмђ сирома еданЂ, прогнанни учитедБ, кога сђ мало ситна трошка врло обвезаннмђ учинити можете. НачалникЂ. (У себи) управо , управо ! (нсно сђ ласкателннмЂ, подчинћннмЂ смеомЂ.) Милостива, наимилостивЈн шала ! мени е мало познато учителвско лице , и н знамЂ исто одђ 4epTifi лица внсокогб порода врло добро разликовати. СтранацЂ (поруменивши.) Господине, мвни се чини, да сте се вн у мене упознали, чинимисе. —■ НачадникЂ. Молимђ, модимђ Милостивћишји Господару! л уважавамЂ светинго таине ваше, и нећу, ма колико да срдце мое на устне мое навалгое, сђ изреченћмЂ внсокогђ имена вашегЂ исту повреднти.

СтранацЂ. Bbi ме доводите у краинго забуну , говорите, о чему и башЂ ни речице едне неразумемЂ. Зашто сиротогЂ едногЂ бегунца изсмелвате ? Вм сте ми могли ситницу ону. за кого самБ васЂ Mo.iio, управо сђ простнмЂ речма одказати, па 6bi н одма исто тако доброволно одавде отишао, као- што ћу и сада да одемЂ. Сђ Богомђ! НачалникЂ (учгивћише препречи му путЂ.) Молимђ васЂ, заклинћмЂ васЂ, да изђ куће мое неидете. Ако еамБ н тако несрећанЂ 6 бјо , да самБ вамЂ се сђ несммсленомЂ којомђ речи замерјо, то свемилостивћише изволите онога човека извинити. кои обБ1чаи и говорЂ дворскш доволбно у притнжан1го своме нема. СтранацЂ. НеразумителанЂ човекЂ ! Вм не само да непреотаете одђ вашегЂ изсментелногЂ говора, него шта више и мене приморавате, да га слушамЂ. васЂ јошђ еданпутЂ уверавамЂ, да н ништа друго нисамв, него еданЂ одвећЂ сиромашнни учителБ, кои будућ1и напредакЂ и срећу свон) у свету тражи. НачалникЂ. На то посве тако нко понизаванћ морамЂ се, са свевмсочаишимЂ дозводенћмЂ мало насменти. Намера е путована вашегЂ благородна и ведичествена. Отечество ће мое негда наислинЈе пдодове одђ тога пожнћти. Ади ипакЂ наипокорше примћчавамЂ, да и мало већа свћтлостБ не бн ствари никака†вредЂ нанела. (краи слћдуе.)

Д 0 М А ћ I И Т Е А Т Е Р 1». Ho.mui/i. Срећно господине, срећно! ЧуемЂ родила ти жена. — бли мушко или женско ? ГосподинЂ. И едно и друго. KomuiiH. Шта, да ние двое родила ? ГосподинЂ. Да е родида двое , бндо бм и Боже-помози, него четворо. Ko.muia. Та неможе бнти ! Четворо родида ? Па ели остала жива ? ГосподинЂ. Нбоизи ние ништа, него н тешко ћу остати живђ. Колитл. fl се немогу никако начудити како четворо да роди! Господинг. Ето како — Родила ми сина, бабицу, доикинго, и ЈошЂ едну девоику што лгоди дете. ЗарЂ то ние четворо ?

М Р В И Ц Е — Кажу да у сћвернои Америци има толико тедеграФа, да су намештени наипосле и одђ каФане до каФане , те .iro^iS изђ каФане еданЂ другоме лвлнго пошто е и какво е гди пиће. — У земдБи ДарФуру у Африци врло цене бивода што е ведикЂ и ш;ђ . Па кадЂ хоће коме да ласкаго, а они га успореде са 6 иволомђ. бданпутЂ иђаше судтанЂ дар-