Шумадинка

159

Фурскш по народу- бданљ дворлнинЂ иђаше предт, нбимђ, па изђ почести винаше народу: .,Бежите, вели, сљ л>та . Ето иде биво, Be.iHKifi биво и биво над*. свимљ биволима." — Некада е бмо обичаи носити плиткеципеле адубоке беле чарапе тако, како да се млого виде чарапе. А био е еданЂ удовацЂ великаш*, кои ние никад Ђ жалш потрошити на лепе халвине, али га е за чудо мрзило т\ вазданЂ облачити се. Дакле он Ђ узме еданпут Ђ полак^ туцета лепм белм а свиленм чарапа , па онда се нешто закани. те iS све у еданпут Ђ едно на друго навуче. Па како му се кол чарапа запрла кодђ ципела, а онљ е подB ie v ципеле. Те тако е еднако чарапу по чарапу подв јдо докле се наипосле све незапрлиго и неподеру. __ Бмо еданх. nom, аии сиромахћ ние знао ни читати ни писати, па наравно ние умео ни у календарт. читати, те видити кадЂ пада ускрсЂ. Те тако е у н^говомђ селу падао ускрсв увекљ одђ прилике. Кадг за то сазнаго селнци, па стану викати, а онђ сиромахљ брже болћ у варошг., па разбере у кои дант, пада усирсв. Па колико до ускрса дана, толико метне у пепЂ зрна пасу. лн. Ila како кои данљ прође, а онг> по едно зрно изг. цепа, рачунагоћи да ће онда бмти ускрсљ, кадЂ иестане у џепу пасулн. Али nona^ia у зао часЂ порани едно готро пре попе, па као свака nona^ifl претресе попи џепове да види да одкуда Henpie одђ Hi. новце, кадЂ се све тужи да нема. Па кадЂ види пасулБ, а она помисли: „Та мои попа валада е изгубш броанице, те сиромахЂ брои господи-помилуи по пасулго !" 11a онда помисли да ће то бмти мало господи-помилун и за попину душу а камо ли шшђ и за нћну душу, те натрпа попи пуне џепове пасула. КадЂ попа отиде у цркву а селаци га пмтаго; „КадЂ пада ускрсЂ попо ?" А попа се пипне у свои календарЂ, па онда: „Бога ми, вели, како пише — да Богђ да и до године да падне !" М У Д Р Е Р Е Ч И. Живи тако, како да ти смртЂ недође изненада, него да те свагда затече готова и спремна. Ко чини свого дужностЂ, таи е свакш дапЂ спреманЂ за смртв, па iofi сме слободно у очи погледати. ДобарЂ човекЂ умире спокоино, ербо му е смртв као годђ оно вече одђ каквога лепогЂ дана. Воиничђ несме отићи сђ места, на кое га постави старш, а да збогЂ тога после небуде срамотанЂ и кажнћнЂ. Па тако и човекЂ нека немисли да има право уклонити се са овога света докле га годђ Богђ самЂ непозове. Чиста е савеств као оно меканЂ истукђ , на коме човекЂ спокоино спава.

Д 0 М А ћ Е Н 0 В 0 С Т И. — Поставл^ни су: Коста Ценићт, за началника среза црногорскогљ окр. РЈДНИЧКОГЂ ст> производствомт. у 4liH'b штабс-капетана , Bacn.iie Вуковићг за члена управите.ЧЈСтва в. Београда, H.iia СтоиковићЂ за секретара при истомт, управнтелвству, MaTifl Николићт, за секретара началничества окр_

крагуевачкогт,, Крста Стоиковићт, за CTapier-Б писара вачалничества окр. ужичкогт,, Димитр1е Пуићт, за писара среза гружанскогЂ окр. крагуевачкогт,, н Милое Леишнинт, за канцелисту при попеч. внутр. дћла. — Председатели суда окр. подринскогт, Стевант, 1овановнћт, npece.iio се у вечноств. — Члент, суда окр. ћупр ^искогЂ П. ЛвошевићЂ по ceoiofi молби премештент, е зачлена суда окр. смедеревскогЂ, а на HtroBO место постав.гћнБ е Милосавт. I. Јешннинт, протоколиста попечит. Финанс>е.

СТРАНЕ НОВОСТИ. J' предпоследн-ћмт, брого овога листа већт, смо лвили како Порта садт, заповеда да се у напредакЂ и Христинни узимаго у турску воиску. Садг смо у станго саобштити сву ту наредбу, колика е годђ . Она овако гласи: „ВезЂ разлике сви поданици царски напредуго и добро стое, ербо iu заклани правда, кого е Н. В. чини зато, да ! ошђ већма подупре државу свого и да утврди зграду правителБства и народа свога. Сздђ се по заповести царскои дотеруе управ-а и законима сигура народЂ, како да шшђ бо.гћ стои. Чнмђ се одобри то, што се садЂ радн, а оно ће се одмахЂ почети и извршивати. ГТравнло е наипре и наипре одредити шта е кои редЂ поданика царскн дужант> чинити. Па зато ће се vra.io no мало издавати и извршиватн о томе и уредбе. Али одђ свм дужностји наинреча е воиничка служба, па зато ће се наипре н наипре о нбои положити темелБ, иа коме ће се после издавати дал^ уредбе. НаочигледЂ е свакш безЂ разлике обвеза†чинити што е ду ;канЂ као поданикЂ. Одђ cairo терета понаитежш е служба воииичка. Ila нго су до сада свршивалн само Турци, а валн сви да бране отечество, ербо е свач!е- 36 огђ тога ће е у напредакЂ и оста ле вере свршивати. Они, кои сами собопЂ узслуже, служиће теломЂ; а они, кои неузраде то, плаћа ће онолико, колико вреди да су сами у воисци. Они, кои у воиничку службу неприлажу, плаћа ће, осимђ обштега данка , iouj^ и особитми порезЂ, кои ће се звати н а к н а д а. Правнтелвство ће одредити колико ће се давати воикика. Узиадагоћи у рачунЂ колико има Турака и noc.ie обичаи нбиовђ служити се орз 7 н;-ћмЂ, увекЂ ће у воисцн 6 б 1 ти наивише Турака а наиман4 остале вере. По ономе, што ће се о томе наредити , известанЂ -брои воиника, кои ће давати друге вере спрамЂ тога, колико узимаго мушкараца, а после и спрамЂ коликоће Турака воиника, позваће се и стаће у воиску, а остали ће плаћати осимђ обштега данка гошђ и воииичк!и порезЂ. Таи порезЂ купиће се по овоме правилу: Колико ће у напредакЂ друге вере даватн воиника , одредиће се по гор. н"ћмЂ размеру. Део воиничкога пореза, кои долазн на оне, кои ! су у служби, одбиће се одђ збира тога порез®, а остало ће