Шумадинка

Ј Београду 17. iVlaa 1855,

ЛИСТТ) ЗА

КНВИЖЕБНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТ Учредникљ и издавателћ Лмбомирг II. Н сн;»доии 1«" ј».

ТЕЧ. IV.

Ован лнстт» излаза аторнвномт. и петкомт,. Цена му e за трн месеца 5 цвамцака.

JW 41.

Н А Д М И С И. (Kapahopky ) Рука e твол гроиомт. г.иадала, ј'peha ге нигдп изда.)а nie; \х те е горка судба гвладала, На грозну жалоотк о|.дне Cp6ie. (iipoTu Ненадовићу.) Нека ти мнрно почиваго коети, В^ћрнмн iipiaTe.iK) народа rpeLuorb; ЗаслузкнБзи Србнне, Когт. да те прости, Тм си намт. достоннт. спомена в Љ чногђ . (Авра.пу Петротевику.) Лтру1»енБ старче почиван тихо, За лреиене труде, покои ти вкчанч.: > гробт. твои нека недира нико, 'Гвои ,'кнвогб беше млогима cpet .aHi.. (, iyi;u Лазаревићу) Hesa ти землн та лака буде, Tw си е KpB.iiM) кугпо твојом-б: За д1>ла славна и твое труде, Грбство т дугув Аваломт. cboiomt.. (Ди.тегргт Давидовићу.) Ни едант. Грбинт. краи твога гроба, €а ладнмзп. срцемт. проКи неће; ('a „Ког' да нростн" у свако доба, На гробт. твои свак!« венце меће.

В У Т Н И Ч R А ј( И С М А. *) ГенФч, — Новембра 1847. Време е мочарно и суморно. Kmua са снегомљ непрестано држи ме затворена v MoioR соби. Прођоше .чепи дани. Лето е већт. издануио. и лежи ладно на сноповима жита. окупано есенг.омт. кишомт,. И есенБ пружила е веће угруђеномт. раднику последит.и виатЂ са кдаса. последнг.и грозд-i, са чокота. Оно тихо езеро колеба *) Вдно дугачко писзЈо нзоставл&но s.

се зимскимћ ветромљ, нТ.гове обале свукле су свого зелену цвећемг. изшарану одежду, и завиле се у бео ch L jkhw K покровБ. Птице оставиле су безлистна дрва; пастири забацили су свое свирке, и склонили се v села да нрезиме. Посдеднви увенутми листб са високи платана одкинутЂ ветромЋ предае се eBoiofi судбини, предае се да ra ветарљ по »Boioii волби носи куда хоће. То ;куто лишће, iiito ветарг. тамо амо по снегу претура, то е подоб1е човека. И ко одљ лгоди иоже, да при наступанго зи^е небуде невесео. Ко у едномљ цвету, у еднои жутои лиски. неможе видити свои животђ ? — Нерадо се сада у јзимске халг.иие завјенљ, шетамљ по онб1мђ баштама. гди самв 'пре краткогљ времена само цвеће гледао. и гди сада нијшта нема: нерадо погледамљ на оне воћке, кое самв гледао кадт. су бмле пу не плода, и кое сада безљ едне лиске као суве стое. Све ми то казуе да е едина смртг, неограничена и да се одћ н Т ј неможе утећи. fl се врло наемЋ што мисапш оставјо Шваицереку iouiTe за време зеленила и нћне лепоте, uito нисамБ отишао пре него што самћ видјо како ове милине природе изумиру: а наивише зато каемг. се ипо нисамг, отишао пре, него што су се Шваицерци почели међу собомт. тући. Неслога и у овои землћи, гди путникЋ casio срећу и блаженетво налази. подигла е ct» оружћмт. брата на брата. сусћда на сусћда. O b6i дана отишли су и одавде воинипи да се туку противу тако названогг. Сондербунда. Читавг. ГенФг. nsnpaiio ift е до пароброда. сродници на обали плакали су. а воиници на пароброду певали cv \1арсел1.зг>. а музика одговарала е ншовои песми. Топови су огласили ншовг. одлазакг.- Прокламац!.ч кошмг> су воиници на воиску позвани врло е човечна : v нбои се измеђг. осталогг. каже: „Солдати. вм сте позвани подг. јбарикг. нашегг. сагозногг. и обштегг. отечества. но v бого ;незаборавите да су оно ваша браћа и землнци . кое вм јхоћете у hbioby дужностБ да доведете. — " После крат|когб времена чуемо да е бшла бмтка кодб Фрибурга . и Obi.m е млого y6ieHbi и panl.Hbi са обе стране . но сутрадант! после те бмтке Фрибургг. се предао (14. Нов. у неделн> у 9/4 сати.) сагознои воисцм, надг> KoioMfc ДиФург. комендира. Сагозна воиека отишла е дал1. на ЦугЂ. и говори се да ће већи боева бмти око Сент-готхарда. Н ћу тешко моћи остати овде целе зиме. Шваицер1ска ,безг. нћногг. зеленила . нема за мене прЈатности, ТенФљ нити е велика варошБ ни мало село. Чудо е да v