Шумадинка

целои Шваицерскои нема сталногв театра, Овде представлн се по гди што у две у три неделћ, ал и то врло рђаво. бдино ми е сада задоволБство и забава. осииђ читана, да узмемЂ подђ киргго конд , и да ншемв по овимђ околинама. Снегх., магле, зима и самоћа, постали су ми Behb несносни. Већћ самљ почео размишлавати куда ћу одавде. Пред -а-мномг. су два пута отворена: Наризљ и Р имб, али оба та места, чине ми се одвећг> далеко за ово зимно доба године. М ислимђ или ћу на лево или на десно. Вћчно талјннско пролеће непрестано ми у глави стои; и што вмше снег-b овде пада, thmi . већма желимЂ , да дођемЂ у ону землго гди лимунови и смокве роде; али пре него што бм у топле сардинске долипе дошао, могао oti се у поштанскнмт. саоницама на Д1он-сни смрзнути , пре-Ј ко кога брега мора се прећи. — ПаризЂ , — то наивеће звоно, што у свету на ларму звони — привлачи ме кх> себи; и н држимЂ, ко види Наризљ , па онда види Р имђ, таи вид1о е Р имђ какавћ е 6wo за време Цезара, и Римг) у развалинама, какав-b е сада. Али, и одђ те желћ разтавла ме еданг. снегомт> по1фивении велик1и брегљ. Када 6bi крила имао, и 6w радо висину брега К)ри ирелетјо, и спугппо се у поштанска кола. на шампанћскимЋ долинама. Ветарг> страовито дува око мои прозора, н квари планове могђ путованн. Ватра се на огнБишту почела већв гасити. Свеће су до дна догореле. Нигди се нико у чигавои кући нечуе. Све агиво почива. Поноћг., едина ионоћв самномЋ бдн. и опоминћ ме да се предамљ покого. Лаку ноћв прјателго ! и очекуи прво мое писмо изђ Рима или изђ Париза

ПРЕСТОЛ ОНАОЛФ дникт*. (краи.) Странацг. (смегоћи се.) Л самт> већљ више незнамЂ, да ли самБ а буданљ или санамг>. Мора бшти, да ме доиста држите, да самв н некЈи принцљ, или Началн. Као што е речено, н млого вмше чувствуемљ у себи наидублћ страхопочиташе о утаиванго вмсокогћ имена и стана вашегљ, кое сте вшсочаише благоволили наблгода" вати, него да 6w л простодугпне ммсли мое о гои точки наводиги могао. Али и опегљ наипокорнје молимљ. да изволите вмсокогђ разммшлена вашегг. удостоити. да ли не oti титуиа гроФа едногљ може бмти понаиболвма јошђ за средину у извршенго вмсоке намере ваше служити могла Имаите вмсоку милостб крозг> кое време задржати се кодљ мене, и ставите се у надлежно положеше. Нманћ мое, крв!> и животт, мои, стое готови на услуги вашои. Странацг. (отмћно ладно.) Одг> ceiro ти понуда засада то едно примамг>, да овде преноћимљ, ерг> се дан!> и тако већг> свршуе, а и самг> самв нешто уморант>. За све остало ћемо се сутра далћ разговарати. НачалникЂ. О, срећанЂ ти самћ н човекЂ ! дакле е ваша вмсочађша вола, да васЂ госиодиномЂ гроФОМЂ зовомђ ? СтранацЂ. Зовите ме како оћете. НачалникЂ. Неће ли бмти наиприличше, гроФЂ изђ

Холштаина? Т ммђ бм, чинимисе, наклгобопмтлБивЈи nuтачи сви наибрже узадово.ићни бмли. СтранацЂ. Како оћете. Мок бм сздђ наивећа жел« бмла, да идемЂ одпочинути. ВеликомЂ радосћу обузет^ одведе сад Ћ благородникЂ таконазваногЂ учителн у наилепшу собу, снабдћ га сђ скупоцћномЂ вечеромЂ и собственомЂ своЈомљ р\комг> свћтиећи допрати ra до кревета. СамЂ naui. затимЂ понта у свого собу и одђ тешке радости као изванЂ себе у вретенЂ скакаше по нбои . ,,0 преблаженЂ ти самћ д човекг> i •—- ускликне гласно: ПрестолонаслћдникЂ обитава подђ кровомт> моимђ , свино сунце землћ осјнва ме ! — Како се чудновато то догоди ! Да ми е извћст1е са знаменитоетима само за сатЂ еданЂ доцше дошло, то бм н са два грошића кралћвскогЂ смна одпустш, и вековечито бм остао оваи, те оваи истми, шта сами и садЂ. ЗбогЂ тога ћу и мога внимателногђ и прилћжногЂ дописника тако да наградимЂ, да ће башЂ задоволанЂ бмти. Но за нћга е, као творца среће мое, тричавЂ еданЂ новчанми поклонђ , заиста текЂ маленкостћ една. Не. онђ треба да добЈе велико званје, онђ треба у наиманго руку совћтникомЂ да буде. То да учинимЂ, го ће ми текЂ играчка една бмти ; ерЂ , чимђ орестолонаслћдникЂ на владу ступи, н самБ попечителБ и носнмђ звезду и ленту. О, ала ће то звечати , ала ће ми то доликоваги ! Брзо узме креду, нашара на капуту ве .^ику звезду, стане предЂ огледало, почне комплименте правити , себе превосходителствомЂ називати и изб свегЂ грла викати: кђ оруж1к>! У онои радости, вртоглавцм овои , нађе га и зора. СадЂ се почне за сниностб гроФа свога бринути. ШтаФете одлете и донесу изђ Липиске богато одело. Одма буду петЂ селннчића у служителБСКо руво обучени , чобанчићЂ еданЂ за лауфера узвмшенЂ. а невештми кочиашЂ, како ће шестћ конн терати, иоученЂ. КадЂ е са cbmmi, тимђ готовђ бмо оде кђ своме гроФу, кога застане, гди е већЂ устао. свои учителБски капутЂ навукао и са путничкимЂ штапићемЂ своимђ за полазакЂ спреманЂ бшо. Г осподинб гроФЂ, мое ми душе, вм несмете већЂ никудЂ одавде. Сви ови лгоди чекаго на милостивћишу заповестБ вашу. Тако е началникЂ мо-iio, преклинао и навалБивао, докв се е напоследку учителБ желви нћговои приклошо, и до неколико се дана са свммб величествено у златна кола посадш- За честБ и вмсоку милостб нћгову и части су се давале и сви су. кои лепомЂ свету принадлеже, на частБ призмвани бмвали. СадЂ ФаерверкЂ , сздђ игра. еднммЂ словомђ , читава се поворка светкована повукла. као да е доиста злато тога ради прибрано бмло. СтранацЂ е при свима тима пробмтачностима, као и увекЂ, таинепуно узтезанћ наблгодавао. А ово е башЂ изђ дана у данЂ све више и више началника у високомђ мнћнјго нћговомЂ утврђавало, и ние се уморјо, да отмћногђ госта свога кралћвски подвори и почасти КудгодЂ e овак окомђ. онђ е скокомђ.