Шумадинка

Али гроФЉ почне немилице трошити и почесто то на ово, то на оно око бацатн тако, да е на последку началникЂ касу свого доста слабу нашао, да бн свакои тои скупои желБИ доскочити могао. ПринЈђеншм1> се дакле нађе, да овде и онде новаца на заамЋ поиште. Кодљ миоги сус-ћда, познат-b будући за честногљ човека, налазш е наиоржу услужноств ; али се нашло и таковм, кои се нису сћ благомљ своимљ текг. налако опростити могли, и кои га се дотле оставити нису хтели , ,ioKx. имђ ние таину свош, наравно тек-Б на емство заклетве на уво пришаптао, да таи гроФЂ из-б Х олштаина. кои кодђ нћга обвЈтава, и збогв ^iert пристоиногђ издрживанн ohi . еадг. заамЂ таи и чини, ниио другји ние. него самБ башљ престолонаслћдникт. кралћвства. Наравно садљ, као електрическимг. ударцемљ додирнути. одскоче заклопцш са cbiio новчанш каса; али е исто тако брзо и велика новостћ ова изђ уста у уста летила- Наивеће и наипроницателше началникове молбе поради таена ни су могле д).иствовати, да се ова распалћна ватра угаси. Молбе су те едва таи успћхљ имале, да ни су странца у очи кралКвскимтз вшсочествомг. поздравили. Шестми данЋ бавлена свога у Аугустусбургу, башЂ кадг. е гроФљ изђ Холштаина сг> домаћиномљ своимт. весео и сасвимЋ добре волћ крозг. прозорћ гледао и на мастанг. ручакљ изгледао, дотрче наеданпутљ саксонски конвницш, оставлншћи облакљ одг. прашине за собомг., и пред -б кућу стану. Официрљ снши доле и у собу уђе. „Кралв желн ег. вама говорити, господо моа ! Спремите се дакле на путг> ept васг. онт, час пре видити жели. Вама етои на bo.il и, али ћете на конвма или на колима, а и н ћу васг> сг. моима лшдма до Дрездна пратити." Истина гроФг. изг. Холштаина изгуби мало бош са образа, алг. напротивљ началнику јошђ радостн!е срдце куцаше. Видишг., говораше себи самомг., како ће кралв садг> милостивћише да те прјими! пази, како ће свепресвћтлћишш зато, што си наслћдннка круне тако саино подвор1о и yrocTio, сг> места да те награди. и на прву те до престола столицу посади. Зато гордо седне са странцемг> у кола, и на кочЈвша навали, да безг> одмора конћ шри; и тако они у иолима конаннцм око нби са звечећимљ саблима на конвма по роси и магли одезде у варошБ. Али е у Дрездну сасвнм!> другчје стварг. столла, неro што е лростодушнБш таи човекг> ммслјо, гласг> о бавленго престолонаслћдннка кодг> нћга већт> по свои землби пукне, па напослћдку и до vuiiro самогт> крала доспе. Чувши то упропасти ее кралв, и одма пошлћ свога повћреногг. едногг. човека, кои е престолонаслћдника кои се у то време у Бечу бавш — добро познавао, у Аугустусбургћ. Оваи донесе извћстје, да се доиста неК1и гроФћ тамо налази, кои, рекао 6 бј човекљ, џаликљ на престолонаслћдника изгледа, но ипакт. да онг. неверуе ; да ће то башг. 6 б 1 ти престолонаслћдникг> самг>. На то су 6 б 1 Л и драгонери одма послани. кои су ова два госоодина невредимо у Дрездну допратили.

Садљ се развЈе цела повћств. Таки на арвомг. испмту странацг. ст> пристоиномљ искреношћу рекне овако: Н иити самБ престолонаслКдникг., нити гроФг. изг> Холштаина; а управо нисамБ ни — мушко, него женско лице, а самБ кћи сиротогг> едногг. ткача изћ планине. Отацг> ме мои тако строго држи, да самБ напоследку у себи заклгочила, да срећу moio далћ тражимљ. Да као девоика путуемг> бшло ми е сумнително; зато самв навукла на себе мога отца свечане алБине. и ноћу самБ кућу оставила а путЋ предузела. Кадг> самБ одг> новаца сасвимг> чиста остала , почела самБ просити. На то име, да еамБ прогианши учителБ , добЈвла самБ одг> неки еажалителни благородника , чиновника и свештеника понеку краицару на трошакт>, сб чимг. самБ одг> места до места путг> продужавала. Већг> самБ хтела, да се изг> омразе на таи лакомшсленши несталнми и скитагоћи се начинг. живота кући натратг. вратимБ , и да у наруч1а отца мога опетг> паднемБ; и доиста самБ већг> у повратку и бмла , кадг> ме е несрећа на овогг. господина иачалиика Гинтера намерила. Оваи, иначе поштенљ човекг>, на чудне е мб!сли о мени дошао , т. е. да самБ н принцг.. и шта више као што управо садг> текг> дознаемг> — да самБ престолонаслћдникБ. Н самБ могла говорити шта самБ хтела, онг. е остао на томе, и недаде ми се одтуда никудг> крочити. Шта самБ могла чинити ? Изгледг., да се може за неко време господски почастити и поранити, бмо е за протуву едну, кон е већБ загладнила ОБма, као што самБ н бБ1ла, велико искушенје. fl самћ искушенјш томе подлегла, и зато самб казни достоина. Н ичимћ манћ, д ниги самБ никадг. потврђивала, нити му и издалека повода давала мислити, да самБ л принцг., а млого манћ, престолонаслћдникБ. Н се позивамБ на сведочбу самогљ господина началника. Међу нама до извћстногљ обдсненјн точке ове никада дошло ние." Да све ово призна, бмо е господинг. Гингерг. голико поштенЂ. КралБ на то изрече пресуду: да протува (кош су одсада „господична принцБ" звали) годину дана у кући за поправланћ злочинаца опредћленои проведе, и да се благо сљ нбомб поступа; Гинтерг. пакг> за казпБ сз 7 ете сво« да се ирава лишава . поклоне оне, кое ioK е учинт, одт> нћ натрагв искати. Д U IM Jl fi i И 1 E i T E P 1. fio.nuti /l. Шта ce гоче нредставлдло у циркусу ? ГосподинЂ. Представлнло се четири времена: врућина, ветарг., прашина и велика киша. А особито киша тако е добро цредставлана да су сви што су гледали отишли кући чзокри. I Р В М Ц Е ■— На врт>у Роман!е има едеа пећиеа, што се зове Новакова пећина или Иовакова стђнп. Поредг> те пећине иде путљ, и треба два сата докг. се узбрдо изађе. Приноведа се да аидукт> Новакљ у стара времена само простре свого кабаницу на тои стћни. према путу; иа онда иде те аидукуе, па кадг се врати а оно пуна кабаница новаца и други дарова; ербо путници а нарочито 'Гурцм, кои cv TbiMij путемг. пролазили, и видли и познали Нова-