Шумадинка

У Београду 20. Маа 1855.

ЛИСТБ ЗА КНћИЖЕВНОСТБ. ЗАБАВУ К НОВОСТИ УчредникЂ и издавателв Лаобомирг. Н. Ненадонићљ.

ТЕЧ. IV.

Оваа .тистт> излазн вторникомт. и петкомт.. Цена му е за три месеца 4 цванцика.

JW 42.

ПУТННЧКА ПИСМА. Пар изг> — Ннуар. 1848 год. Изтз тихи и скровитм места таБаицерске, бацииа ме e моа судбина у ову вћчну вреву. Ево ме у Паризу у онои волшебнои Еароши : гди е свако савршенство, и добро и зло, себи обиталиште изабрало: у онои вароши, гди се путник-в зауставлн, да у минатурн види целу вселену. С ђ последнвим-Б даномљ прошле годиве, пенгоћи се на брегЂ НЗри, обзирао самв се последнБн путЋ на генфђ и на нћгово лепо езеро. На врљу тога брега при улазку у Француску, ви/iio самћ на лево онаи знаменитии град /б, uito га сада кралв Луи-Филиш. зидо. Путовали смо и данго и ноћу. Зима е несносна 6 б 1ла. На свакои штац1и мећали смо око насЂ пуне бутелћ вруће ноде. но ипакг> слабо нам-fa е ломожено бмло. У ДиЈкону остао сам& само едан-b данЋ. Одатле, кадљ смо у ШампанБСке долине наступили, бмло е млого тоn.iie и снега нигди нисмо могли видити. Наша тешка кола тутнвила су кроза оне лепе винограде, кои целомт> свету даш тако лепогг. в1 - на. Возећи се крозљ та полн, Mbic.tio самБ на легтне римлана, и на батал!оне Наполеонове, кои су овуда негда пролазили — горили и бе;кали. На едчомт. месту ишли смо у подруме и гледали хилнде шампанБсти бутела кое су све пуне бмле, и спремлћне да се растуре у цео светт,. М бј смо одт> Дижона побацали бутелћ ст> врућомЂ водомђ. и свакји е путникт. одђ штац1е до штапде менно шампанБСке бутелћ: кое су заисгг болћ угревале одђ онб 1 бутелл сђ врућомЂ водомђ. И кои 6 б 1 путникБ туда прошао, и кући се вратјо, а да неможе казати, да е у шампанБСкомЂ предћлу, nio шампанБскогЂ в1 - на. Сунце четвртогЂ дана смири се. Све што смо путемЂ сретали и стизали, опоминнло насљ е да се прикучуемо тои великои вароши. ПаризЂ е шштђ далеко 6wo. К онби су непрестано у великомЂ трку ишли, а мм сви путницн у колима дремали смо, као ионб1 прошли ноћи. На едан-путЂ необична нека светлостБ удари крозЂ прозоре наши кола, и кола посло неколико минута стану. КондуктерЂ сађе на землго, еданЂ путникЂ упита га: како се зове то село ? — „ПаризЂ!" одговори кондуктерЂ. ПетЂ сати после поноћи бмло е, кадЂ смо крозљ Kaniro у ПаризЂ ушли. У колима су бмла шшђ двоица

изђ Шваицерске, кои су првБш путЂ сада у ПаризЂ улазили. Мм смо гледали крозЂ прозоре,. а други продужили су свое спаванћ мнрно. Мм смо лгобопмтлБиво гледали али ништа осимђ b^icokh кућа. и честм Фенћра, нисмо могли видити. Зима е пка бмла. Нигди никога ни смо на улицама сретали. ПаризЂ спава. Дуго смо се возили крозЂ ове пусте улице. Неможе човекБ себи предсгавити, каква гтраовита муства обузимаго онога путника кои е читао истор!го револ?/цге француске и тапие Париза, и кои у то мртво доба ноћи улази у ту велику варошБ, подђ кошмђ вћчнни ВулканЂ тинн. У гостјоници гди е делижанцЂ стао , провео самв три дана одмарагоћи се: ерЂ самв радЂ бмо да надокнадимђ оне три у колима непреспазане ноћи. За та три дана нигди нисамБ хтео да се макнемЂ. И зђ мое собе крозЂ прозоре гледао сзмб често на улицу. Све ми се чинило познато. Ко е у млоголгодномђ Бечу и Берлину живт таи се заиста неће у Паризу сбунити. Имао самв препоруку и писма на едногЂ генФскогЂ могђ привтела г. Пенара, кои е медецину учјо. Нћга нађемЂ по адресу, и преселимЂ се одма у гоеттницу „ХотелЂ британикЂ" гди е онђ седт; и врло ми е мило бмло да е ту госттницу еданЂ ШваицерацЂ држао. Та е гостјоница близу школе лекарске. и Сорбоне, гди самБ одма почео слушати предавана. Овде има Јоште 10—12 Срба и неколико Бугара, но међу коима нисамБ ни сдногђ познаника имао, и сђ коима самБ се текЂ после 15 дана нашао и састао. О нБима нећу ништа овде говорити. Они су такви лгоди, кои ће о себи у свомђ животу, дћлима своимђ достоиHie, него што бм в овде могао, говорити. Она прва три дана, провео самБ непрестано гледећи и учећи планЂ Париза — и читагоћи едну лепу малу кнбижицу о знаменитостима Париза. Тако, да кадЂ самв после корачт на улицу, ПаризЂ бмо ми е са свбшђ познатЂ. СадЂ св 6огомђ ! изђ овако лепе и велике вароши, немогу се велика писма писати. То бм се звало губити време. Место мои писама. читаи ове спомене, са коима самБ се н првм дана могђ овде долазка радо забавлао. и кое ти прерађене шилћмЂ. (Спомени изЂ Париза.) К здђ у лепо пролећно или зимно вече улазите у ову грдну варошБ, а особито кадЂ улазите крозЂ лћпу Kaniio, кои васЂ води у кралБицу престолнм европски