Шумадинка

стои та запон1.дннчка мо!н.. коЈомљ онг> >ч трашава и саме оне коима бм требало да е нетто више, него господарт, ? " „У нћговои че.шчнои волии га.писманЋ ее нћгове снаге налази. Нема земне силе, коа 6w иомђ оцу што учинити могла." „Tbi далеко идешг. у твомг> страчу, драга Белла ! Та онђ е само човекћ. као i осгали лк>ди." „Као и остали лгоди ? Не, Родриго. Н caMt. друге лгоде виђала гди се смеи) или плачу — онђ нити може сменти се ни плакати ; нћгово оштро око Hie никадг. су3 омг. нћжности ил' жалости орошено , а да ли е икадг. и наиманћи зранг. радости осећао — н незнамг.. Никадг. ra вееела ил' ведра . видила нисамг. , а често ме е у присуству HferoBOMb. нека танна гроза стра ватала.'' „Какву тужну младостг, морала си тм преживити ! " „Како кадг.. КадЋ 6w само са моимћ другарицама овде састала се, Hie ми никадг. тако стра бмло, као после. кадг. се оне, изг. мени непознатм узр.ока , мало по мало натрагг. повуку , тако , да напоследку сасвимг. сама, са набуреномг. . но срдечно добромг. Лизбетомљ међу овммђ зидинама останемгз, иа и саме посћте оца мога све ређе и ређе буду." „Па зашго те е, едино дете свое, у ову усамлћностБ затворјо, кадг. онг> у вароши наивеличествен^го одг> CBiro ocTa.iti кућа палату има „ " „Зато ra улраво никада пмтала нисамћ, ерг. самћ у овои к)'ћици одрастла, па нисамБ никадг. ту желго осећала, да е оставимг.." садћ се нбиовђ говорг., дошавгиомљ Лизбетомг. прекине , кон чисто безг> душе кг. нћнои младои господични дотрчи, да iofi лви, да треба што пре може да присуствје Родригово сакрје, ерг> се Донг. Д!еговг> чунг> обали већг> приближуе. Но како ли е удивленћ нћно бмло , кадг> io и Белла рече: „Родриго очекуе овде долазакг. могг. оца Либето ! " За то време, могли су се при вечернвои тигиини удари весала чути, кои су чунљ обали терали. Белла пође доле, да делазећегг> оца поздрави : но Родриго е тихо задржи, рекавши iofi : „Донг. Дјего недолази самг>, онг. е pesi. одржао ! " Белла се чисто преиадне. Родриго претисне топалг. полгобац1> на чисто чело ове дТ.вице , кон се страш.шиво на нкгове прси наслони. Садв се чуе отворанк вратница, а мало затимг. почну се кораци новодолазећш , по мермерномг. ходнику разлегати. Белла nie смела очи свое подићи ; Родриго пакг. оде са достоинствомг> домаћину и нЈ.говомг. госту насусрегЂ, кои нити хтћдоше нћговт> поздравг. одговориги , нити ra сами каквогг. поздрава удостоише. Обадва стану предг> Белломг>, тихо се поклонивши. „Имамг. радостБ , кћери мон, да ти Донг> Мигуела. могг> наиболћгг, прјатела и сагозника у раднБИ Moiofi, представимг., и увћренг. самБ, да ћешг> се потрудити , да гостопрјимство дома мога , при овои честипунои посћти, HaficHHHie оправдашг>."

Белла покуша. да са немимг. осмћхомг. одговори, но оваи iofi на устнама изумре , кадг> Донг> Дјегово строго лице угледа. Нћне очи потраже Родрига , кои е, увређенг. онимг> презренћмг> коимг> е примлћнг. , само Беллинимб присуств!емг> принуђенв бмо , да се уздржи; затимг> погледа но готово са ужасомг> у немилогг. оногћ госта, когг. ioS е отацг> довео , и когг. е суроводивлви изгледг> вмше на каквогг. Пирата (морскогг> разбоиника) него на каквог-b честногг. морепловца наличјо. Заиста и небћ1 се за Донг. Мигуела приличн!е име могло наћи. него што се са рћчпо „подивлаченЂ ил' запуштенг>" изразити може. Донђ МигуелЂ наличјо е на кака†ст \'6 ђ одђ кам^на, когђ е природна тврдостБ дуго , ал' и пакЂ узалудЂ проти†бурћ н времена борила се; Основнми е видђ остао но нћжне е сладости нестало , и само опора стћна, Koiofi е облагорођенћ нћгда вредностБ давало, усправлћна е бмла као развалина , предЂ очима дћвоике, кон ifi одђ стра одма кђ землБи обори. Има гренутака у животу човечЈемБ , кои покадшто читавомЂ се вћчношћу учине. Нбои се чинило као да ће иропасти, обигге ћутанћ чисто го е бмло кђ землви претиснуло ; она е добро увидила, да се изаснити мора, но тога се изнснћн.ч ужасавала. Родриго е јошђ непрестано стало на средг, чар/,ака. као да ra е неко чародћиство за сподђ заковало. Онђ е морао добити уверенћ , да ли га Белла сђ онимђ срцемг> лгоби, кое се ни одђ наивеће жертве нестраши ; садЂ е рћшителнмК часЂ догпао , кои ће му све дати , ал' еве и можда и одтргнути ; осећао е, да му одђ нестрплћнн сви удови тћла дркћу. Белла се напослћдку охрабри. Сђ удивлћни достоиномђ слокоиношћу окрене се она кђ ohoii двоици, и рекне: „За свету дјжностб држимљ и, да треба захтћванго гостопримства , колико ми силе мое дозволнваго , удовлетворити, но пригомЂ молимђ , да и Донђ Родрига Переца у ваше друштво примите." Iipii тимђ рћчма оде она кђ Родригу, и узевши га за руку, преставп га са имнонирагоћимЂ движен1'емЂ onofi двоици, кои су га намргођено сматрали , и као да шмђ е мучно бмло, што своК сдђ и лготину немогу нвно да из^iro. Родригово очекиванћ одђ Белле бмло е само полакЂ испунћно; но и самЂ е н i.но мучно положенћ познао . зато све случаго сасвимЂ преда. „Донђ Д ^его , вм ћете зацело начинг> могђ полвлеии у вашемЂ дому, мало за оправданЂ држати, башЂ и ако се доброта Донне Белле за мене заузима ; но ако ми почитаеммН Донђ ДЈего само неколико тренутака на само поклони. то сзмб готовг. изнснити се, рекне Родриго." Дјего учини главомЂ едва примћтнми знакЂ одобренл, и позове госта и остале, да у обиталиште ступе; Белла идући напредЂ уведе госте у великји редЂ величественонамћштенм соба, по кои прозорима су разна растћнЈа и мирисаво цвеће светлостБ и жаркостБ сунца закланнла, и прјдгну мирисну полутаму распростирала: Она су се двоица тихо разговарала, Родриго е сматрао Арабеллу , кон е Лизбети налагала да воћа и осталм разладителнм окреплћнл донесе. Каква е разлика бмла изме.