Шумадинка

183

ђу два ова Арабелиина npocioua , Мигуела и Ро" га то свакЈи може мислити. Оваи текх. садљ цветагоhifi младићг., онаи ломнни већ -b старацг. сђ наидив.шимх. лиц s ! Кад-b се садт) воће и остале посластице донесу, и ,1виа кћи морскогтЈ трговца ^iera исте на златномЂ служавнику почне iK гостима давати. разпросгре се у овомђ маломг. кругу као нека угодноств, особито кад Ђ домаћинт>, благороднммг. владанћмт. Родриговимљ умекшанЂ , почне се истомђ л1обезн|'и показивати , и по кого лепу речћ рећи mv . но Родриго ипакЋ hie никако мого заборавити онаи увредителнни дочекЂ. Напослћдку почне До.чђ Мигуелу ирисудствје едногг. непосвћћеногЋ у таине нћгове, досадно бвтати; а такође Hie му непримћтно остало да између Родрига и Арабелле неко споразумленћ влада, па да бм iS што пре разCTaeio , труд1о се станго стварш другји положаи дати. Дјего погоди нћгове мисли, па облакг. неповолвно сти навуче му се на чело. Мигуелт» ту сћнку примћти , и као злобанЂ , да бм га устрашт , окрене се кт, Арабелли ст> речма : „Донна i Вм мене јошђ непознаете, но то nie штета, но Bw се неморате на мене срдити што сам1. се л често потаино кг. вама прикрадао , да 6ti Baine умилно певанћ чути могао. Н самг> tv прекрасну таину истина само украо, такве крађе нису казнителн^;. Почемт. дакле знате , Дона Арабелла , да самт> вашу вештину у nenatno познао, то ми валБда нећете одрећи tv доброту, да намт> едну песмицу испевате. Смемт. ли вамт, и Мандолину донети ? ? „Извините, Донт, Мигуелг>, н незнамЂ оће ли мое —" „Аи, аи .' Чудна |'огунства ' Донђ ^iero , та помозите ми молити. Ваша кћи пева прекрасно.— (продужиће се)

Г Р Ц И И Р И М Ј л н и (преводг.) Има лгодш кои траже да сманК славу Грка, али нека говори ко шта оће , исторјн грчка, нема благодарити за светило славе свое само велииимЂ лгодма , кои су е написали. Може ли човекг, бацити око на цео народг, грчкми иа непризнати , да се често у надмоћ|'го човечјемг, iiohbлк »е ? Видимо по кои путг>. да е савг. народг, великји као ТемистоклЂ, а праведанЂ као АристидЂ. Може ли одрећи СалустЂ, да су „МаратонЂ. Термопиле, Саламина, Платеа, Микала, повратакЂ десетЂ илнда, и г^олика друга д1.ла, извршена у нћдрима Грчке за време домаћи ратова, узвишена надЂ свакомЂ похваломЂ истортписаца. Та и Римлани пооКдили су Грке само сђ Грцима. Пмтамо каква бм бмла судба овм завладателн . кздђ 6 бе место Грчке, изнурене илддама порока, и ослаблћне унутрашнЂимЂ раздоромЂ, наишли на оне полководце, воиннке, управител!;> и оне грађане, кои су трјумФирали надЂ оружћмЂ Ксеркса ? Онда 6bi се борила храбростг. са храбрости, воена строгостЂ са строгости восномђ . просвета са просветомЂ , лгобавћ отечества , слободе и славе са лгобави отечества слободе и славе. Особиту похвалу заслужуе Грчка, што е произвела иаиславнје мужеве, кои споменЂ треба исторјн да сачу-

ва. Н неизузимамг> републику Римску нол е бмла свак!и путЂ кадра зажарити духове, подићи даровите лгоде и рађати ifi скоро посведневно. Ко се може сравнити са Лик ургомЂ, ТемистокломЂ, Кимономђ и ЕпаминондомЂ и т. д ? Можемо слободно казати, да е величина Римллна дћло целе републике. Ни еданЂ грађанинЂ Римскји ше се узви. cio надЂ своимђ векомЂ и надЂ мудрости правлета , нити е узео новми полетг,, да бм му дао новмн правацЂ. Сваki'h е Римлннинђ мударЂ и славанЂ само посредствомЂ муДрости и славе свога правлеши ; онђ иде означенимг, пут емЂ. па и наиславнји мужђ корача само мало далћ, него што су други чинили. НапротивЂ у Грчкои видимо често оне велике . моћне и стварагоће Геше, кои противостаго току обичаа , кои се посвећуго свима разнимЂ пот ребама државе, кои отвараго себи новбш путЂ , и кои, бацивши се у будућностћ, постаго господари свои окол. достЈи. Грчка Hi'e нигда искусила какво зло, кое небм давно предвидт и предсказао когодђ одђ нћнмуправителл; вмше грађана грчки извукли су свое отечество изђ пропасти, у кое е пало, и поставили су га у наивећу сниностб . А има ли тога Римланина , кои 6 б 1 казао своши републики, да е нћна завлађена воде у пропастБ ? КадЂ се npae.ienie преобразило, кадг, е проконзулима дата властБ, кон iii ослобођава одђ нрма закона , ко е предсказао, да ће република бмти побеђена собственимЂ оруж!емЂ? КадЂ се Римђ у свомђ паданго колебао , кои е грађанинЂ притекао у помо1гг> и сцојОмб мудрости уздржао несрећу кон му е отечеству претила ? Одђ оно доба , одђ кадг. су Римлани престали 6 б ! ти слободни, постали су наистрашлБивш робови. Грцм подчинћни Филипомђ и АлександромЂ, нису очанвали . да ће опетЂ свого слободу задобити : они су заиста зналн . учинити се независимимЂ подђ наслћдницима истб ! владателв. Да се у Грчнои подигло илндз' Тирана , подигло 6bi се и илнду Трасивула. Сатрвена напоследку подђ теретомЂ собственБ! раздора и силе Римске , задргкала е Грчка нздђ своимђ побћдителБима некји видђ владе, али владе врло славне. Нћн а просвета и нћнЂ вкусБ за науку , философјго и художества, осветили су се тако рећи несрећи нћнои и подчинили ioK гордостЂ Римлана. ПобћдителБИ постадоше ученицБ ! побћђенБЈ. започеше учити езикЂ. кои су ОмирЂ, ПиндарЂ, ТукидидЂ, Ксснофонђ , ДемостенЂ , ПлатонЂ , Еврипидђ и т. д. улепшалн милинама свога виспреногЂ дуs a. Ритори, кои су донде цветали у Риму, иш.ш cv у Грчку, да придобЈго онаи финбш и утанчанми вкусЂ . кои е врло редакг> и међу даровашама , и оне таине художества, кое даго Гешго нову снагу ; едно.мЂ речи, они су имали да се изобразе у обаателномЂ даровашго , кое све улепшава. А у школама философје., гди су се наиотмћHin Римлнни отресли свои нредразсуда, научили су се почитовати Грке ; они су нзвесгили отечество свое о нбиовои признателности , и Римђ е онда свои ирамђ са свимђ олакшао ; ерг> се боно, да ће иначе злоупотребити право побћде. Са своимђ доброчинствама одликовао е Римђ Грчку између осталБ1 држава, кое е noKopio. Каква слава припада овои просвети , коа е поштедила землго , гди е однегована, одђ ceiro зала , кон нису могли одклонити нбиови законодавци, и управителБИ ! Просвета се осве-