Шумадинка

у Београду 10. ГОн1н 3855.

ЛИСТЂ ЗА КНћИЖБВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. Учредник -б н издавателБ Лгобомирљ fl. НенадовићЂ.

ТБЧ

. iv. {

Оваи лнстт» излазн вторникомт* н петБомт>. Цена иу e за трн месеца 4 цванцнка.

*№ №.

МОРСКШ РАЗБОИННКЂ. (продужено) „Нћга изћ Мадрида нестане ! 4i „Година дана прође тихомђ пговаш« за одсуствугоћимЋ, - кадт> еданпутљ Селминомљ оцу нек1и богатБш странацЂ буде пр!нвл1пНЂ. кои е у богатомЂ шпанБолскомЂ оделу, сђ многоброиномЂ пратнвомЂ. као какављ краив, пред-b нашЂ дворЂ одсео. и садЋ у великои са.ш чекаше на дозволенћ, да предт> домаћина изићи може. Оваи пакт> за сниности и великолћп!емБ ж_уднећш трговацЂ тако се посћти овои обрадовао. да е одма свомђ непознатомЂ госту насусретЂ потрчао." „НасЂ две бмле смо у нашЂ везЂ задублћне. надЂ е домаћинЂ са своимђ гостомђ cTynio у собу кђ нама. КадЂ овогђ угледамо , н викнемЂ уднвлћна . а Селма умало у несвестг. непаде. АнтарЂ загрли cboio лгобезну Селму са знакомЂ наивеће радости, и незове е свошмђ невћстомЂ. докђ е отацЂ нћнЂ. као што е лакомЂ за новцемЂ итако бмо. нби сђ наивећимЂ задоволБствомЂ сматрао. О наи сиромашнми Антарт> поетао е на непознатми начинЂ другш КрезусЂ у богатству ; а срећнми тастЂ nie млого пмтао за изворт> истогђ богатства-, Селма е ionib манћ на то мислила, она се сасвимЂ преда сладкомЂ санннго лгобави свое. — " „Венчанћ младенаца бмло е торжество за сву отмћну и богату господу Мадрида. Селма се блистала накитомђ своимђ као сунце: као каква кра.51>ица корачала е оаа, подђ руку сђ АнтаромЂ . крозЂ редове rocTiro. „О да самв е видила ! fl немамЂ пи наиманћ noHHTia о магери моши — никадЂ нисамБ чула , да се о нбои го вори. 1 ' прекине Бела приповеданћ . са тужнимЋ лицемЂ. „ИмамЂ еданЂ нћнЂ образЂ . где e она као невћста врло добро погођена. Видите ову медалго ! ВећЂ толико година носимћ га сакривена у недрима моимб : далћ нећу да вамЂ ra задржимЂ — ево узмите !" nO како е лепа бмла . каква блага душа . види се у овомђ миломђ лицу ! " ionrfc нисамБ свршила. дона ! " Бела полгоби oбразЂ онаи и задуби се v сматранћ нћгово. Лизбета продужи свое приповеданћ далћ :

„По 1;рат«омЂ времену после венчанн . почне Селму нека таина туга и еумнн мучити, ерЂ е АнтарЂ чешће некудЂ одлазт, и по дугомЂ се времену натрагЂ враћао, срдитђ и несносанЂ. Нико nie знао ништа о нћговомЂ пу_ тованго казати." „бданпутЂ . кадЋ се АнтарЂ опетЂ на п^тђ спремати почне, заповеди она мени, да ioH едне удесне алБине нађемћ, и такс> мм заедно готово сђ нбимђ , као дпе циганке обучене, оставимо МадридЂ , и слћдовали смо нћму свуда." „Вама онда nie ни година дана бмло. Селмина е намћра иогрћшна 6ti.ia ; васћ безЂ помоћи оставити збогЂ оногђ човека ; и она е то осећала, и зато васЂ при поласку притисне на свое куцагоће срце и поеледнБШ васЂ ПутЂ полгобн ; — но подозренћ на мужа бмло е аче одђ магернћ дужности." „По дугомЂ и теретномЂ путованго, гонећи непрестано грагЂ АнтаровЂ, доспћмо у КадисЂ , где са ужасомЂ дознамо, да се АнтарЂ спрема на море. Шта садЂ да почнемо ? fl самБ молила Селму, да се иатрагв вратимо ; но она повиче : „„Оћу да дознамЂ таину нћгову!"" и похити кђ пристаништу. Лађа она. на кого е Антарт. отишао, изгледала е као каква трговачка лађа, а заставу е бразилјннску имала. Сђ наивећимЂ страомЂ и нестрплћнћмЂ сматрали смо мм спреманћ и тумаран!. по кров\ лађе. СадЂ одћ исте доплови едант, чунЂ кђ обали; и видило се да некогЂ изђ Кадиса очекуе , кои е морао млого на броду важити, ерт> се међу момцима нека тишина и свечаноств распростре. кадЂ се онаи обали приближи. Оваи се пакЂ често обзирао на варошБ, као да е нмпђ кога очекивао." „За то време измисли Селма еданЋ, за себе несрећанЂ планЂ." „Она е мотрила кадЂ оваи човекЂ негледа , иакЂ онда молећи се приступи чуну. Н примћтимЋ. да е наумила 6bi.ia све чинити. зато е замоиимЂ. да дозволи мени, да н сђ лгодма говоримЂ. И тако н корманошу живо опишемЂ наше неповолБно станћ, како насЂ сирћчБ гоне, и како морамо бћжати ЗамолимЂ. да насЂ у чамацЂ прими, па после ћемо и капетана молити." „По краткомЂ ћутанго рекне ми корманошЂ: -„Ево капетана, и ћу васЂ нћму ирЈавити."" Текљ што е онђ то изрекао. већЂ е каиетанЋ предЂ нама стано. Онђ бм-