Шумадинка

аше високђ , гордЋ младићг., око cnoift двадесетљ година. Одвашностћ и владарска воиа , снага и разумностБ светлиле су у нћговомЂ севагоћемЂ погледу." „„Шта тражите вм овде на момђ чамцуV"" „продере се онЂ насћ." ,,.,Ваше сазкаленћ, каиетану! Мм бежимо изљ отечества, — о избавите две невине девоике , на коима угкасно подозренћ лежи, да смо врачаре и вештице , будући мн благородне вћштине извршуемо, кое су, нашегЂ порекла последнћ благо . нашемЂ нрезреномв роду остале. Смилуите се на naci>! " " „Селма nie могла говорити. само e руке молбено ck.ioпила. " „„Видпћеук). шта знате! Но само подђ тимђ усло1иемђ можете остати кодђ насђ, да ни наиманћ пмтанћ о намћри нашегЂ путовани непроговорите. и да се рћшите кодђ насЂ остати, па ма шта бмло."" ,,.,Нека тако буде ! примите нашу наивећу благодарностб , за вашу доброту! " " „На еданЂ знакЂ, полети чамацЂ крозЂ надимагоће се валове морске, и мш смо се за кратко време нашли на едномЂ великомЂ броду ? кои се звао „Apia"*, где насЂ на едно прлнво место у лађи упуте. Котве се извуку, ветрила се поспћшнимЂ ветромЂ напуне и мм смо сђ нашимЂ бродомЂ за кратко време бмли на широкомЂ мору. „КадЂ поће, наступи усудимо се првми путЂ на кро†лађе изићи. Бмло е врло мрачно. Зоогђ лголана лађе нисмо могле држаги се, зато одемо у еданЂ угалЂ , одкудЂ смо могле све видити и чути. безг> да е насЂ ко примЈ.тити могао." „Можда смо четвртБ сата ту седиле, кадЂ одђ еданпутЂ викне стражарЂ озго сђ катарке , да се нека лађа види. To е бмо знакЂ ужасномЂ no30piro, кое се нашимЂ очима наскоро o^npie. Одма се два човека попну горе на кро†j и стану брзо заповћсти издавати , такве заповћсти, кое еу пасЂ две у чудо довеле. Катарке, мотке и платна, у таково се станћ поставе. као да е бродЂ какву велнку буру издржао. Мм се дркћући у угалЂ npnKpieмо, кадЂ е АнтарЂ и капетанЂ пролазт , и заповћсти издавао." „СадЂ загрме сђ нашегЂ брода учестани пуцнћи топова , као знаци нужде , на кое се по краткомЂ времену одговори." ,,„Кђ оружго !"" повиче капетанЂ. „„Како лађа тако близу буде, да се прикачити може, почеће борба!"" „Морнари збаце свое горнћ халвине са себе и почну се спремати на неку велику борбу." „Лађа она, што се приближавала, бмо е врло лепЂ бродЂ са три катарке; лдадство нћно поздрави нашЂ бродЂ сђ лснимђ узкликомЂ , епремагоћи се да насЂ избаве, почемЂ и еданЂ векикји чамацЂ у море спусте. Нг текЂ што се бродови приближе, убоду наши морнари чаклћ у онаи бродЂ тако, да су садЂ бродови приковани бмли; затимђ се са тигровомЂ бесноћомЂ устреме на безазлену свон) жертву, Ужасно проливанћ крви почне. АнтарЂ се устреми самЂ напредЂ на капетана те португалске лађе,

* Apia значн на арапекомЂ еавку „напредт,."

и оваи бћднми стропошта се АнтаровимЂ севагоћимЂ ма* чемв прободенЂ, за своимђ несрећнимЂ друштвомЂ преко брода у море. Онаи страиЈнми човектЈ. кога смо мм као капетана нашеп. брода познали, викао е сђ дигнутимђ мачемЂ : „„Apia ! Apia ! као да е мало свирћпства бмло. Више nie борбе ни бмло — већЂ само просто кланћ ! " „Напослћдку буде побћда одржана. Живе оставше Портзгалце затворе доле у лађу, ранћне пакЂ и мртве безЂ млогогђ избора у море баце. Лепми португалскш бродЂ буде едногласно изабратЂ за далћ путованћ, болбји и зато способнш вего наша тешка Apia. кого заклгоче, за собомЂ вући. " „МеђутимЂ е Селма бмла у несвестЂ пала. Шта ћу садЂ! морала самв помоћи тражити. И текЂ iuto самв хтела парче платна прено нћ прострти, да бм е тако одђ овм свирћпБ1 лгодји сакрила , кадЂ ал капетанЂ стуии кђ мени, за кимђ е и АнтарЂ ишао." ,,.,Шта радите васЂ две ? Да Hie та мала цингарелн при овои игр i, заспала?" — „ Што е та девоика у несвестБ пала?" •— запмта АнтарЂ намргођено. „Како су ове две на нашу лађу дошле ? " — „Дечица су ова врло красна , н ииђ нисамв могао молбу одбити;" одговори капетанЂ , „замоле ме за прлбћжиште. и в ifi пустимЂ на лађу." — „О. то нисте паметно учинили! Мм смо можда издани пре него што на суво изнђемо." ■— „Е, дакако ; зато самБ се а већЂ побринуо! Ову малу узећу в са собомЂ , а за ту доле , — но и за нго ће се штогодђ наћи." (Далћ слћдуе) 3 А Т В 0 Р И. Она се лица по закону затвараго , о коима дракава мисли, да неко право има, споллшнго слободу 1 имђ одузети, а то су бмле понаипре такове особе , кое су уживанћмЂ слободе могле какву штету проузроковати ; н. п. кадЂ бм ратнми зароблћникЂ опет^, оружћмЂ на нас -ђ нападао, или дужникЂ ненамиривши се сђ повћрител1 .мђ одбћгао, или злочинацЂ опетЂ свов злочинства повторавао. Такови бм затвори бмли зло предупређавтоћи или осигуpaeamhu затвори. Но може бшти, да затворомЂ намћравамо до истинитости ствари — преступка — доћи, н. п. да кривце међусобно одлучимо, и понаособнимЂ испмтиванћмЂ истину дознамо, то су испитни .затвори. Или се затворомЂ признанћ кривице или исплата давана каквогЂ изнуђава, — принудии затвори. Или заступаго затвори напослћдку друге манћ или веће казни, и то су казнени затвори, кои су поЈ-лавито одђ оногб времена распространћни, одкако су у човечномЂ и изображеномЂ свћту разне казни смрти , бон н сваколкогЂ безчешћенн криваца престале или се барЂ уманвиле. Ма у комђ у случаго законЂ надЂ обтуженимЂ казнћ затвора изрекао, никадЂ се несмћ изђ вида испустити , да осуђенми само казни затвора а никоши другоп неподлежи ; т. е. човечностБ, дужностБ, савћстБ и достоннство законодавства и судеиске правице забрангого, да се осуђенми