Шумадинка

198

„Да ми Hie кћи мон изгорила — све бм друго npeжа.11'0! Но наравно вм ме норазумете ! " — ,,Каква е велика несрећа за едномљ женом-b ? Арабела e истина бм-ia лепа као xypia, достоина е бмла каквогв султана. И п 6 бј е зацело после Селиму ycTynio. — Ал' ко ће се са случаемљ борити. Маните се ^iero." „Идите! Bw незнате шта говорите ! маните ме се ! " — „Ха! безумнми ! Зарљ тн заборавлашг> ко самв л ? « „Вм ми недате то никадљ заборавити. Зашто се смеете моши несрећи?" — „6рЂ никадљ тако лудг. бмо ниси као садЂ. Тако ми пророкове браде , тм си и плакао ! —- Та шта е то ? •— Зарљ се несећашЂ оногђ времена, кадг. си у Малаги кђ мени дошао , и молт ме, да те кђ себи на бродљ примимђ , да те моимђ повћреникомЂ учинимЂ , обећавагоћи ми чудеса гонаштва твога ? Ха ? пакЂ шта е садЂ одђ тебе ? — НесећашЂ ли се, да си друпи данЂ, кадЂ самБ те примјо , напао бмо на едну енглеску лађу и отео е ! Колико си н&и онда тм сзмђ твојомђ рукомЂ y6io ; па опетЂ ниси плакао, а садв плачешЂ ? ! " „Чередине Барбароса! вш сте 6 бјли мои злми демонђ . ЗарЂ и садЂ оћете да ме мучите? Недражите ме далћ — ил' може бмти између насЂ несреће ! " — ,,Шта ? усуђуешЂ се и да ми претишЂ ? О, твон ме слабоетБ весели! Тм. коме е само з 6 огђ сашза са мномђ у ШпанБолскои с.мртна пресуда изречена ! Иди! одкри се правителвству као корзарЂ (разбоиникЂ морскји ), да дознашЂ, колика е цћна на твого главу ставлћна. — Да ннси у наилепшемЂ веку , н 6bi мислјо, да те е етароств на то склонила. — ЗарЂ ти мислишђ to е доста рећн: Чередине Барбароса , нећу више сђ вама ништа да имамЂ посла — а васЂ се одричемЂ! —■ Но п те непуштамЂ ДЈего ! — fl ћу ти блага доста дати — али твон мишица принадлежи мени , — она ме мора одђ онм паса бранити, кои ме гоне." —■ „ЗарЂ самв н бћднми робЂ блага, да вм тако мени говорите ?" —- „Будите спокоини Дјего! Вм ћете помоћу мошмђ бмти великји човекЂ ! ЗарЂ мислите, да мене мое станћ задоволвва, да самБ н повелителвство Солимана I. озбила примјо и noKopio му се ? Све е то изђ политике чинћно. Но скоро ћу се л ослободити покровителвства стамбулскогЂ , и изгублћну круну брата мога Хорука гордо на мого главу метнути , онда ћу васЂ за вашу помоћв царски наградити ! Фатиму , мого наилепшу и наимилјго робинго, поклонићу вамЂ, ако оћете." „ЗарЂ вм мислите, да самв н плотскои страсти тако оданЂ, да ме може такво обећанћ раздражити ? Л незахтћвамЂ ништа одђ васЂ, а јошђ наиманћ жену ! Ал се борити оћу, оћу саблго мого у врућои крви да купамЂ, давићу и убЈнћу као крвожедна зверБ. И са самимЂ ћу се ђаволомЂ борити. Имате право ! Д самБ на то рођенЂ. ерЂ самБ проклетЂ ! — О . Селма ! Арабела! вм ћете Антара и мртве проклинати! "

— „Та Антара е давно нестало ! Вм сте одсадЂ донђ Дјего , а не АнтарЂ ! Друго име , другш човекЂ ! Аидете са мномђ!" „Добро дакле! Ево ме, н вамЂ и тако небм могао утећи ! " ЧерединЂ е бмо сђ тимђ задоволлнЂ, ep-t безЂ гоначкогђ Дјега Hie могао бмти. Оваи пакЂ у срцу ше иишта друго осећао осимђ крвне освете. И тако ова два наивећа непр^нтелл удале се одђ развалина ове палате и са ШпанБолске землК засвагда. (свршиће се)

3 А Т В 0 Р И. (краи ) Изђ досадашнћгЂ описа велике брижлвивости државе у смотренго построенн здан!а као изђ слћдугоће представе особитогЂ старанл у смотренго управе и поступка са сужнима заклгочавамо, да се поставлћна цћлБ помоћу оваковм затвора уобште сигурно достизава. Са сужнима се човечно и разумно поступа , они уживаго могућа угодн ости, тћлесно и душевно остаго крћпки и «> шђ се разBiaro, нравствено се непорушаваго него поболБшаваго, непроводе време беспослени, нити супосломЂ пренапрегнуги, него раде. и то сђ волбомђ , почемЂ отудЂ користи уживаго, ер -б што зараде, остае шмђ по некомЂ одбитку као нбшвђ капиталЂ, кои јимђ се, почемЂ казнв одлеже, у руке преда. Овакова цћлБ и овакова средства изискуго наравно особитми персоналЂ , кои ће заведенЈемЂ строго у духу дћли управлдти. ПредстоиникЂ цћлогЂ заведенјн е управителБ, зрћо, разборитЂ, изображенЂ, благЂ и у дужности строгЂ човекЂ, коме е успћхЂ заведенјн скоро цћлв живота, и кои и данЂ и ноћв о сужнима бринући се по знанго и искуству свомђ онако сђ нБима поступа, како ће се намћри закона наиболћ угодити. Онђ е сужнима отацЂ, свакога савћтуе и исправла. Онога, кои се попраeio. воли и пр1 *нтелБ му е више но предпоставлћнми , али и према ономђ е строгЂ , о комђ слабе надежде има , да ће се поправити. Но ова строгостБ непређе никадЂ у лростБ и суровостБ : та за нћга бм стидно бмло , према сужномЂ, кои е сасеимЂ у нћговои власти, нечовечно поступати: напроти†окђ пати често више одтз сужнм но они одђ нћга: али онђ увиђа, да се нби ради жертвовати мора, да е онђ средство, а сужни да су цћлв. Зато и умћрава казни, текЂ да кривца кђ поправлћнго склони, али га одма и награди, како се оваи поправи , да бм у нћиу голго кђ поправлћнго разбудш и увећао. Према оваковомЂ управителго мора се наравно и оостали персоналЂ изабрати. СвегатеникЂ (или више нби) поредЂ извршаванн обичне вћроисповћдне дужности ради заедно сђ управителћмЂ неуморно о укреплћнго срца сужнм у моралу и побожности; онђ обиђе свое сужне и више пута на данЂ остане кодђ KoiS и по више сатш« Тако и остали служителБи као лћкарЂ, надзирателБ, канцеларјиск !и и економнни персоналЂ , чувари , одговараго владанго и поступку управителн, кои на све мотри , сва-