Шумадинка

у Б4.ограду 21. IO hih 1855.

■У1ДДНЕД. ЛИСТТ> ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ Н НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв ЛгобоШирљ П. Ненадови1 >ђ.

ТЕЧ. IV.

Оваи листђ излаза вторннЕомт. н петЕолЋ. Ц1;на му e за трн м^сеца 4 цванцнна.

JV* 51

ГРОБНИЦА ВЛАДАРСКА. (слободво по Лау бу.) Гие садг гд4 леже те велможе горде Народа CBoifi н^гда идолв! Гле саДЋ гд-ћ леже, осветл^нв луне Ужасннм-Б зракомљ, еасвим!« иструли! Како ужасант. гласг. одзива ту е, И самљ 1 имћ сламке шуштанБ рушн мирт.. Ни самт. громЋ божш лче неказуе ■ „Човече ! видишт. малент. како си.' ; брЋ ах-Б! ту лежи, владарљ врлћш, добрвш, Народа свога бож1и благословт., Заедно ст> онимћ , кога творацт. сгвори 5" гн-ћву своме за бич -б народа. Гле шуп.Л главе , с-б пресушеннм!. okomi. Кон е н^гда страшно претила , СтрахЂ трепетт. св^та, ер -б о н-кномт. мигу Зависи животђ . ил немила смртБ. СадЋ рука она, лежи сува, крута, Коа 6 често, чертомт. пера свогђ У оковђ руке ранителн млоге Сиротне д^ћце дала ковати. Да неб' прерано мучителћн с' днглн : Имаите мнлостб . небудите т.и ! Ха ! доста рано. нидђ нвима h' зарикат Гром -б освете. гн ћва, суда 6o »ien. ! Вм пакт., о 6 олби владарцн човештва ! Почиваите сладко у тои самоћи. Већт. ваша душа по ран> се шета . Оденута раиекоп, цвећа мирисом-в! Ф. Н. Г. МОРСКШ РАЗБОИНИКЂ. (краи) Арабела се пробуди у наручго свога миадоженћ. Какве су е мисли и чувства обузела, кадЂ се видила на сасвимђ непознатомЋ месту. С ћ наивећимЋ удивићнћмљ запнта она Родрига: „Како се то све догодиио ? Одкудт, самБ н iouit у животу ?" — „То е воли судбине ; н самв те изћ пламена изба Bio ! То е моа побћда бБма надљ Мигуеломљ. Тм си, Бела, за нби двоицу мртва. Садт. си само ион!" —

„Родриго ! ти ioiut незнашЂ све! Mw се ипак-b разстати морамо ! На вћки ! " — „Зарљ iouib нешто ужасно чути морамљ ? " „Родриго! a нисамБ тебе достоина! " — „брбо ? — изасни се кратко ! тбј ме моришљ пакленимЂ мз 7 кама, тимђ ћутанћмЂ ! " ,, врбо самБ л кћи — морскогЂ разбоиника ! " — „Боже мои ! Дакле е встина? О сирота Бела ! "—• „Tbi се ужасавашЂ ? О , а самБ знала , да самБ изгублћна ! " — „Тм! изгублћна? 3apt си тм крива за оца твогђ? Буди снажна, лгобезна ! Ослони се на мене, и ћу те као сапутницу живота мога бранити одђ предрасуда светс ки. " „Ал' ако бн се и на тебе посумнало. да си саучасникђ нћговЂ, ако бм та ужасна сумнн и на те пала и гонити те почела? Родриго! бн ли ме и онда лгобити могао?" — „О. моа чиста савћстБ бмће ми штитђ челичнми, А насЂ двое смо несрећомЂ твојомђ , 1 ошђ тешнћ везани ! " Ово двое залубл1 .нм буду светимЂ бракомЂ супружества скопчани. За Арабелу сви су мислнли у Гибралтару, да е изгорила. А она е са свонмђ милимђ супругомђ у Гранади веселе дане проводила : само го е почесто ожалогпћавала помисао на нћну едину пр !нтелБицу Лизбету, кон e у лламену свои гробЂ нашла. — Име морскогЂ трговца Д!*ега по краткомЂ е времену сасвимЂ се изгубило и заборавило. — Море е бмло мирно. ШпанБолска Флота пловила е кђ Тунису. већђ се вила Чередина Барбаросе црна застава на ићговимЂ бродовима весело. Apia е пловила предЂ другимЂ корзарскимЂ бродовима одважно, да неnpiaTe.iH храбро дочека. Сђ погледомЂ каквогЂ адмирала промотри ЧерединЂ јошђ еданпутЂ свого малу но крћпку морсну силу, сђ ко. Ј омђ е предЂ млого већу шпанволску Флоту насусретЂ излазЈо. СадЂ се приближи непрјдтелБ. Као мунл проуи прво тане изђ топа сасвимЂ близу поредЂ ЧерединовогЂ турбана. „Аллаа!" повиче повелителБ Apie; „Аллаа!" одекне стогласнни одзивђ за нбимђ. СадЂ започне ужасна ватра v накрстЂ. ЧерединЂ е стало као какавЂ каменми стубЂ предЂ своимђ момцима ; нћговЂ дивлћ сћваго-