Шумадинка

202

hiS погледљ траж10 e некога. Нико ме знао, кудв се ah-i тарљ, ДЈего, део, будући е пре краткогЂ времена сђ годомђ саблБомЂ заповћсти лздавао ЧерединЂ почне све немирнш бивати. Нокушени да се непрјнтел&ске лађе закаче, неиспадну за рукомт>. КрозЂ страшну грмлнву топова продре изђ лађе кг. нћму забунћна вика, упрепашћенћ се понви на црнимЂ лицама cBiio разбоиника, вика очаннл узавре — шта е 6wло ? Неко e у море cKosio. — Тамо се опетЂ полвлгое. СмћлЂ пливачЂ! Ал' шта е оно ? —■ Онђ се упућуе шпанболскимђ лађама — то е АнтарЂ ! СадЂ заурла ужасанЂ гласЂ Чередина: „издаа ! за нбимђ . Брзо чамацЂ еданЂ? докђ небуде доцканЂ ! " Брзо. као што се текЂ човеч1а заиовћсп. иснунити може, буде ова заповћстБ испунћна. ВећЂ счепаго Антара за косу и увуку га у чун-t.; Черединове се усне рас. тегну сђ вражкимЂ смешенћмЂ и ненадагоћи се опасности, кон му прети; — садЂ заечи јошђ страшша вика оздо изђ лађе : „мм смо пропали ! Лађа е провалћна ! помоћђ ! потонусмо ! пропадосмо ! " Вода е сђ великомЂ брзиномЂ кулнла и расла у лађи; сви , кои су се само мицати могли. трудили су се да рупу запушаваго. МеђутимЂ буде АнтарЂ на Apiro доведенЂ. ЧерединЂ е бмо у намћри, да му са еднимЂ ударомБ главу разцепи, но одеданпутЂ му нешто друго падне на паметЂ. „Даите штрангу ! " повиче : „Гртта е о овогђ пса саблго поганити! Обесите га наврЂ катарке ! " АнтарЂ е стано величествено предЂ ЧерединомЂ , не као осуђенвЈи на смртБ , већЂ као кака†повелителБ ! ЧерединЂ нје могао дуже сносити погледЂ нћго†, већЂ се окрене разбоиницима и рекне: „У пакао га пошлбите ! " — „То ћемо се ми тамо скоро видити! ЗасадЂ самБ х побћдителБ. Твод лепа лађа Hie се случаино провалила, већЂ самБ е н на четири места npo6io . " И рекавши ово баци се хитро по друпи путЂ преко лађе у дублБину морску, и нестане га. — УзалудЂ су се садЂ наново разбоиници трудили , да га ухвате. АнтарЂ е добарЂ ронацЂ 6б 1 о . ТекЂ онде се на површини иорскои плнвагоћи укаже, гдћ га ови з6огђ непрЈнтелБски кугла гонити нису могли. АнтарЂ буде на шпанБолску Флоту примлћнЂ. — ЧерединЂ е све око себе као бесанЂ Mopio одђ лготине. НепрЈателБска танета звиждагоћи играла су по ApiH и правила крваве трагове. Hie бмло кудЂ више , лађа е све већма тонула, а бмла е притомЂ и одђ осталм cBoiK лађа шпанБолскомЂ флотомђ разставлћна. Черединова морска сила бмла е за оваи путЂ сасвимЂ уништена. Битка изгублћна; садЂ е валало саио животђ избавити и изђ робства избећи. ЧерединЂ изда заловћстБ , да се бела застава дигне, а онђ скочи у море , и доспћ срећно до едне свое лађе при свемЂ томђ , што су танета за нбимђ звиждала. Ово e бмо знакЂ разбоиническе лађе, да што брже побћгну. ШпанБолци, овоме ненадагоћи се, морали cv се задоволбити са отетимЂ лађама. И тано се врате, —- Apia Јготоне сасвимЂ у море !

Антара пакЂ, кои е све признао , доведу у Гранаду, и ту га правителБСтво збогЂ нћговогЂ последнћгЂ благородногЂ и коначногЂ дћла , поч емЂ е снажно помагао, ШпанБолску одђ тако страшногЂ непрјателн засвагда ослободити, помилуе. По краткомЂ времену случаино дозна и Родриго за нћ говђ долазакЂ, оде кђ нћму, одкрје му, да вћгова единица, Арабела, живи. и да e нћгова супруга. Каква е радостБ обузела овогђ бћдногЂ старца. когђс вдина лгобавБ и сиротинн преступникомЂ учинила, може ceaniK помислити. Но при првомЂ загрлнго свое премиле кћери савлада га толика радостБ тако, да старми оваи , кагоћји се грћшникЂ, у наручго кћери свое клоне, и душу испусти. ДРЖАВНШ ДУГЂ ЕНГ1ЕСКЕ. КадЂ правителБство и народЂ науме у држави неке велике, скупоцћне и обштеполезне построине да предузму, а за то се доволбно новчанм средства неможе одђ народа наметомЂ узети , и кадЂ е уобште корисше н. п. темелБнми мостђ преко рћке какове начинити, кои ће 6 мил. талира стати, и притомЂ 500 година транти, него слабе мостове сваки 30 година на истомб мћсту постронвати, кои свакш путЂ 1 мил. стаго; онда размисле власти овако, болћ е да се држава задужи, па садашнћ колћно а и потомци нека мало по мало дуп> сђ интересомЂ одплаћуго, лакше е и за насЂ и за потомке поманћ плаћати, него да сваки 30 година по 1 мил. наеданпутЂ полажемо ; а и потомци немогу одђ насЂ захтћвати , да имђ мм све мостове саградимо, да све путове построимо, све рћке прочистимо, сва зданјн нвна озидамо и т. д. Изђ овм повода начинћни државни дугови бмли бм сасвимЂ у реду; ерЂ заиста колико се садЂ жертве одђ свакогЂ народа на развитакЂ землћ захтћва , ше ни могуће безЂ правлћнн дугова тимђ изискиванБима одговорити. Али се државе задужуго и иначе и поглавито водећи ратове и угушавагоћи буне; и тако су се све готово државе европске у велике дугове заглибиле, изђ кош се сигурно никадЂ више извући неће ; ерЂ текЂ што се почну помало одуживати, а оно се укаже несрећна нека потреба, па се шшђ више задуже. Зато се по Европи и иемисли садЂ више на уништенћ дугова, него само да се интереси плаћаго, па и то често небмва , као што вала. Пређе су се задуживале државе, кадЂ су у наивећои забуни; а садЂ и у мирно доба поредЂ исплаћивана старји дугова праве непрестано нове. Као што се у приватномЂ животу каже, да су наивећи и наибогатји лгоди наинише дужни, тако виђамо и кодђ држава , да су велике силе наивише задужене. Међу нБима е Енглеска наивише дужна ; она сама скоро толико дугуе, колико све друге силе скупа : али при свемЂ томђ грдномЂ дугу опетЂ стои нћнЂ кредитЂ наиболћ, ерЂ е досадЂ дужности свое према повћрителБИма наиточн!е и наисавћсше , испунавала. Енглеска е почела правити садашнБШ дугЂ у 17. столћћу, тако да е у вре" ме велике буне год. 1688. дугЂ нћнЂ износЈо само 664.093 Ls.*) ВилхелмЂ III. почне оваи дугЂ одплаћивати, али наскоро умложи онђ истми на 19,730.439 Ls. КралБица Ана затече 1702. год. јошт. скоро i6.400.000 Ls. дуга, на *) бдаа лввра нли Фунта стерлинга (Ls) чинн нешто више одт. 2 ft цес., дакде иешто манб одт. 10 Фор. ср.