Шумадинка

ТЕЧ. IV.

Jl Б П 0 Т И Ц И. ЗалудЋ, црноока, Несташна си скока, Па у башту сиећешг, Да се цв-ћћемЋ мећешЂ. Цв^ћа трае китца ТекЋ до едногт. хитца, Ioiu'b се н е сплела, А већт. е увела! Задудт. на изворца Tbi уми.шшт. окца, И огледашт.. како Обманут' ме лако. Кадг. O4iio справа ТекЂ вода е права : Тамо амо крива НудЋ се лакше слива. Залудт. ка' л4>поике К итишћ прси, доике, ВранишЂ крнве веђе Па и косе смеђе. То су туђи зраци, Тек -б спо.шшни знаци, Као бисер!., злато За обманудато. Већт. попћоди красиа Изт. грла ти лсна. И у п^сми реци: „Благо онои ћерци, Коа слуша бабу И свеврву слабу : Д^ћверма се мили На лмбезногЂ крили.' - Д. Мар. с В Л А Д А Н А Д У Ш А. (нродужено) По одлазку нћномв . и пошто се ГотвалдЋ прилично предигне, затвори се гроФЂ сђ нбимђ у собу насамо. У дугомљ разговору, кои су они имали, представи гроФЉ Готвалду, когтз е своимђ драгимЋ домаћимљ прЈнтелћмЂ звао, да онђ нинаиманћ нема старм предразсуда благородства, и да 6 бх му збогв тога свош кћерљ радо дао ; но да га нека таина обстонтелћства , кол му обећа после

f № 58. казати , принуђаваго , гроФа Ресага за зета свогћ узети, почемЂ е онћ единми, као богатг. човект., у станго. кућу таста свога у дондашнћмљ достоинству одржати и одђ пада сачувати. И зато заклинао е Готвалда , несамо да се ничему ненада, већт. и да што пре ову кућу остави, у KoioK е нћгово присуство толикш немирг. проузроковало. У исто време замоли га такође, да и са свое стране, колико е могуће, cbo R одлазакљ Цецилш као нужданг. опише. При овомг. говору Готвалдг клоне, ал' е бмо мект. и послушанЂ. О нђ се Обећа све чинити, што гроФт. жели. Оваи га загрли ст. наивећомт. лгобави, и обећа се за нћга све чинити, бринути се за нћгово удобно путованћ и за нћгову будућностБ. Тект. што се гроФЂ удали, закуца неко на вратима собе Готвалдове. Момче едно уђе унутра , даде му едно писмо, па оде. ГотвалдЂ позна рукописЂ на надпису писма , и сђ дркћућимт. рукама отвори исто, оно e било тал!ннс1пи написано: „Л самБ твон, навћки твол! Ако доста снаге ииашЂ. да будемЂ твов, — доста постоннства, да се одђ кратки претнн и страшила непоплашишЂ , — доста лгобави , да ме заслужишЂ ; то самБ твон, и ништа ме одђ тебе неће одтргнути моћи. Испмтаи се ! ЦецилЈн ништа на свћту више одђ тебе нетражи већЂ лгобавв твого , ал' та мора снажна 6 б1ти и свемогЈћа. Ако си онаи, за когђ те л држимЂ, мужЂ храбре дћвице достолнђ , то се непокораваи, као што мене нншта свладати неможе. Дођи, избави, води ме. куда тб1 оћешг..' ЦецилЈн воли свое родителћ као саму себе , али тебе више воли него себе саму; Води ме. л ћу ти слћдовати, кудЂ тб ! оћешт.! Н ћу све гкенске послове радити. свега се радо лишавати и блажена 6 б1ти . iVloH ће мати опростити . кадЂ дозна . да iofi е кћи срећна, — • отацЂ ће нлсђ мои благословити . пре него година дана прође. — 1М б 1 ћемо срећни 6 б 1 ти ! Ако ли ме пакЂ неволишЂ, као што а желимЂ , да ме волишђ и да срећни будемо , то неодговараи нитпта , и недолази овамо, Ако ли ме волишђ , -—■ то — •твоа Цецил1Н.' Ово е писмо 6bi.io. као зеитинЂ на жеравицз*. ГотвалдЂ скочи сђ постелћ. БезЂ мисл!и, безЂ ума, тумарао е и посртао тамо амо по соби. ТекЂ што е пола побћде добивено 6 б1ло, а борба наново почне, жешћа, тужшн, очаинјн него пре. Нигдћ асности, нигдћ савћта ! На свое срце подозрћваше и на свои разумЂ. Лгобавв га е гонила напредЂ, а опетЂ иста га е лгобавг. уздржавала . да

У Б^ћограду 15. К)л1н 1855.

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕБНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв Лгобомирт. П. Ненадопићљ.

Оваи лисгб излазн вторнивомт. н петаомг. Ц&на му е за трн м^сеца 4 цванцнка.