Шумадинка

247

подћ нћга дошла бмла. да смо мислили , до кои часЂ ће се на насљ сурвати. Капетанљ заповћди, да се вћтрила скину. Докб су морнари вћтрила скидали, уплашеии путиици скупе се сви у гомилу, и гледали су свого очевидну пропастБ дрктећи. Ледт. е два путљ већом-b снагомЂ опетг> о лађу удар1о, тако да смо мислили, све ће се катарке поломити и на нас*> стропоштати. Млађ|'и капетан-b уђе иосле тога сасвимљ бледг> у собу, у itoion смо мм сви скуплћни бмли и свакш часЋ смрта очекивали и сасвимљ изнемоглимЂ гласом-b рече намт> : „Ахћ бол«е! предни частв лађе већљ се разбила, мм смо пропали." Смрт& намЂ се чинила извћсна. У таи часг> заповћдн капетанг>, да се шалупа у море спусти, и докт> су лађари конопце дрешиии . нагрну лн>ди и жене у hio и до 40 нби смћсте се. Само провидћше спасло е ове несрећнике одт> пропасти, ept ш двћ санте умало не згнћче, зато капетанљ сђ великимт. по? ,г ертвованћмЂ привуче брзо шалупу опетљ лађи и све путнике у лађу уведе. Наивећш ужасЂ и стра бнли су у лађи. бднн су се клечећи склоплћними рукама богу молили а други су гласно плакали. Плачт> и луканћ удвои се кадЂ ледт> и трећ^и путт> о лађу удари. СадБ изгубимо сви надежду и Hafispaopin спремао се за смртв. И сами пси скупише се сви уедно и са погнутимЂ главама као и мм очекиваху смртв. Али провидКн1'е Hie тако хтћло. Лађа нЈе страшно разб^ена бмла , или болћ рећи основни балвани бмли су сасвимЂ неповређени и делнрЋ лађе увћрава ше насЂ, да ће онђ лађу оправити и да нико неће штете претрпити, само да небуде горе. И заиста срећанЂ за насЂ вћтарЂ разтћра мало санте и остави намЂ изласка. Мм се сви упнемо, да на излазакЂ таи на морску пучину лађу упутимо, и срећно се изђ наивеће ове опасности исколебамо. Катарке су едва текЂ сталле. — „Кћ црпцима" повиче капетанЂ. Црпци се донесу, воду станемо избациваги и наскоро видимо мн сви радостни, да смо спасени. Провалине лађе поправе се и мн дођемо, хвала промислу и вћштини капетана, шестни , ihi после ове несреће у иристаниште HijiopsKO.

ЕРАКЂ И П В Т А К 1, Еракг. ДржишЂ ли и тн, вћре ти, Шумадинку ? Петакг. бси ли лудЂ тн, зарЂ незнашЂ, да е мов изђ Краине? ПетакЂ. КудЂ ћемо онда , Ерач е. &ко куга кђ нама дође ? Еракт>. Н башЂ ништа немаримЂ ; кадЂ ми она мод у кући за 23 године ништа неможе наудити, бели ни ова неће! Петакг. ЗарЂ е то лепо и право, да мени онћ усредЂ чарппе предЂ толикимђ свћтомЂ каже, да самг> будала и магарацЂ; — л идемЂ управо у судЂ , па ако му ништа друго небуде, платиће барЂ судеиске таксе, — — . Еракг. fl небн то на твомђ мћсту чигао; кака†е онђ адвокатЂ . моћиће свое мнћше предЂ судомЂ лепо доказати, па ћешЂ тн преко свега и таксе платити.

ПОДГРЂВЦЈШ. У Нћмачкои има 165 театора , међу овима 19 правн дворски, 12 варошки првогЂ реда , 28 варошки другогЂ реда 39 варошки трећегЂ реда, 67 путугоћи друштва, одђ Koifi 20 врло добро стое. Bpofi актера , пћвача и играча износи на 6000, а брои користа, чланова оркестра, званичника театорски, rap^po6iepa и т. д. износи на 8000. Извћстно е, да су савезне силе досадЂ за ово мало рата и ово мало успћха нерачунагоћи претрплћне губитке у пропалимЂ лађама и свакои муницји издале у новцу на 1000 милшна талира, а исто тако да t и Pycifl сђ урачунатимЋ жертвама народа скоро толико потрошила, кадЂ и сама Пруска сасвимЋ неутрална земла з 6 огђ рата мћсечно преко 1 мил. тал. (наши) издавати мора. Пређе н. п. у битки кодћ Аустерлица, гдћ се судба цћле Европе рћшавала, борило се сђ обе стране (Француза, АустрЈлнаца, Руса, Нћмаца, Тал!ана — ) свега до 100.000 лгодш и по добнвенои битки у неколико дана располагао е НаполеонЂ I. сђ већомЋ части Европе као сђ орасима. СадЂ пакЋ четири сагозника сђ грдномђ флотомђ , и сђ досадашнвомЂ во В скомђ свошмђ одђ 300.000 нападаго на еданЂ градЂ на краго државе HenpiaтелБСке лежећш. троше толике лгоде и новце, и слћдство побћде бнло бн текЂ само заузеће едногЂ града. Ово заиста Hie напредакБ човечества. ерЂ ако овако наопако свћтЂ напредуе, до 50 година неће се ратЂ друкч!е моћи водити. но све да набпре продамо, па сви у ратљ да пођемо. КадЂ е издателБ новина „таи.мсЂ" пре неколико година свого кћерБ удао. поклонхо iofi е онђ као миразЂ едну четвртв стране истн новина, кол годишнћ преко 50.000 Фор. сребра прихода доноси. Изђ штатисгике Лондона дознаемо , да у овои великоб вароши сђ више одђ 2 мил. жителн има 16.000 дћце, кон се у пороку воспитаваго , 50.000 крадлБиваца. 5000 итака, 15.000 коцкара, 25.000 проснка , 30.000 древнн п1 'иница. 150.000 осрамоћенБ! и подђ полицабнимЂ присмотромЂ, — свега близу по мил i она рђавм житела.

Д0МА61И Т Е А Т 0 Р Т>. Комтиница. Шта ради комшјл ? Жена. Богме рђаво. Уватила га грозница па лежи. Д-кте. Нана каже, да се тата onio. Селнци. Добро намЂ дошао, капетану! Старешина. Болћ васЂ нашао, браћо ! Kjner-h еданЂ. БашЂ си се измучЈо крозЂ напљ срезЂ, опрости, што е кодђ насЂ тако бреговито.

% А Ч II Н Ц И АлБине одђ другогЂ узете незгрћваго човека. лМаика уб ^еногЂ спава. а убице бди. Они су пр !ителБи добри, кои еданв другогЂ на добpO упућуго. Ухвати крадлБивца , докђ онб тебе ro'e ухватјо.