Шумадинка

У Б^ограду 2. Августа 1855.

ЛИСТЂ ЗА НБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв Ли >бомир1. П, Ненадовнћљ.

ТЕЧ.

Озаи листт. излази вторниномЂ и петкомт>. Ц £на му е за тра мЈјсеца 4 цванцика.

МНШЂ САМБАРТ). (прод} жено.) ЧовекЂ и 3.nin. ЧовекЂ са сво Ј омђ женомЂ радовао се. кадв е при. m L tio . да се у hbioboh кући 3mia налази: ept no старинскомђ обичаш мислило се. да е само она кућа срећна. у Koiofi 3mia живи. Зато е сада таи човекЂ 3mi"io као свое очи у глави чувао и добро е неговао. Она е свое обиталиште у зиду имала, и кадЂ е гладна или жедна 6biла. изилазила е наполћ. гдћ е свагата доста налазила. Али едногЂ празника заболи газду глава. а жена и млађи. помемЂ су румакЂ приставили, оду у цркву. МеђутимЂ зм1л изђ рупе изиђе. и полако довуче се до кјинскогђ прага. погледи на све стране по куини. и кадЂ се увћри да никога нема. домили до огнвишта, попне се горе и како е лонацЂ сђ еломЂ поредЂ ватре спазила. пустиv н&га свои отровЂ. КадЂ е душманску намКру свого испунила. опетЂ се полако, самода е небм нико cna3io, доле спусти. и брзо се у рупу завуче. ЧовекЂ е сакривенЂ 6б!о. и све види, шта е змЈн. кого е онђ као npiлтела и као срећу cboio сматрао и почитовао, урадила, зато узме лонацћ и дубоко закопа га у землго. КадЂ се време ручку приближило, счепа онђ сикиру и стане кодђ рупе, изђ кое е 3Mia обично у то време увекЂ излазила па намћри да е yoie, чимђ главЈ 7 изђ рупе промоли. Али она само мало сђ наивећомЂ пажлБивости изђ рупе про-| ,,А шта'.'" запв^та гавранЂ. и тако садЂ опетв стане Сам вири, а у таи ма потегне човекЂ сикиромЂ: но она се одма барЂ причати, и то: у рупу canpie, те е тако сикира непогоди. После некогЂ

селимЂ, и што далћ то бол1» одђ тебе удалимЂ, а тм буди миранЂ у TBoiofi кући " Па тако се и збуде. ГавранЂ, почемЂ е ову причу саслушао и добро е разумео. почне опетЂ говорити: „Н самв врло добро сватјо науку ове твое приче. али зато опетЂ промисли се мало; буди добарЂ. и неодреци ми твое прјателвство. Велика е разлика између простогЂ и отмћногЂ. лспогђ и ружногЂ; златанЂ пеарЂ више трае него стакленЂ, ерЂ кадЂ се оваи разбје. пропао е, златанЂ пакЂ нека се и поквари. зато опетЂ важностк свого нег}би. Пр !лтелвство рђаве и пакосне нарави Hie управо никаково npiaтелвство. Али твон наравв одвећЂ е благородна. л самћ е добро познао, зато желвно моа душа тражи твое npiaтелБСтво. и дотле се нећу одавдћ помаћи, докђ ми годђ мого молбу неиспунишЂ." На ово мударЂ миихићЂ Самбарв нроговори: „1 оштђ Hii4iro желго до данасЂ нисамЂ осуетш, зато и твого нежелимЂ осуетити, и радо ћу сђ то6омђ друговати, а тм ћешЂ и самЂ признати, да се л нисамћ насилу теби придружш, и да самв а у овоме моме обиталишту елободанЂ и одђ сваке напасти прилично осигуранЂ. Л радо помажемт. свакоме, кои мого помоћЂ потребуе, но зато се надамЂ, да се никадЂ нећешЂ похвалити: „Ха, ха, како јошђ лепо и красно улови несмотреногЂ и неразсудногЂ миша!" — Да ти се неслучи оно, што се еданпутв пћтлу и лисици случило."

времена наговори га жена,. да се помири са змшмђ, коа више тако што чинити неће, па да сђ нбомђ npiaTe^r,ство заклгочи. О нђ на то пристане, и дозове свога комiuiio. да му (>ваи сведокЂ нћговогЂ са зм ! омђ пр1ателБ" скогђ помиренн буде, и да оваи еданпутЂ засвагда своимђ посредованћмЂ сваку далм незгоду и многа коекаква неспоразумлћна нћговогЂ са змјомђ уклони. ЗатимЂ позову 3mi 'ro. и предложе iofi свого пр !ателвску намћру, но она 1'имђ сада одговори: „То неможе 6 б1ти! — M bi одсада у вћрноА лгобави никако остати неможемо, ерЂ кадЂ тбг себи представишЂ, што самв а теби у лонадЂ спЈ Стила. и кадЂ ce н опетЂ тебе и твое оштре сикире опоменемЂ. то заиста еданЂ другомЂ никако се повћрити неможемо. Зато ће наиболћ и наипаметше 6 б1ти. да се мм сасвимЂ одћлимо; дотсти ми, да се безбћдно изђ твое куће из-

О [Цтлу и Лисици. бдне зимне ноћи, кадЂ е лисица ако огладнила ббЈла, устане са свогђ легала и пође у ловђ, и када се некаквомђ магору приближила. чуе она гдћ пћтао , на повисокомђ дрвету лежећи, непрестано кукурече. СадЂ лисица у магорЂ дође и стане исподђ дрвета, па запБ1та пћтла:„ Господине, зашто пћвашЂ садЂ по овои зими?" А пћтао iofi одговори: „Да по природи и обичаго момђ предсказуемЂ наступанћ дана." На то продужи лисица. „О пћтле. кадЂ е тако, то Tbi имашЂ нешто божествено у себи, да можешЂ послћдугоће предсказати;" и одма поче играти. СадЂ лисицу пћтао запБхта: „Госпоа. шта те снађе, те сн тако весела и играшЂ?" Лисица mv одговори : „Та сђ лепимЂ и веселимЂ мора ce свакш радовати, зато се нимало нечуди. што а играмЂ, ово а по природи Moiofi чи-