Шумадинка

250

ним-fc; ерљ ми тм пћвашљ умилно. О nliT .ie. благороднми царе свјш земнм птица, тш ниси створенЂ само, да по воздуху летишЂ, већљ и идућа времена мудро да проричешг! О, како те е богато природа обдарила, и надљ свима пренраснимЂ птицама лко узвисила i БашЂ бм се обрадовала, кадљ бм ти чесну и премудру главу цћливала! Заиста 6бг се тадт> дичити ипоноситк могла. кадЂ бн другима моима другарицама казала, како самв срећна бмла и пророкову главу ц>,ливала!" Безуинми пћтао поBlipye ласкавимЂ рћчма лукаве лисице. слети сђ дрвета, и пружи ioft главу, да га велика почитателлка полгоби. Но ова га уеданпутЂ прождере, и сама себи смћшећи се проговори: „О како самв згодно на лудога пророка наишла ! li ПочемЂ е мишићЂ ово испричао, започне далћ свои сђ гавраномЂ разговорЂ: ..Нисамв ти ово зато причао. што мислимђ , да самЂ н пћтао а тм лисица. н рана итм ждера, ерЂ н се савршено надамЂ, да твое рћчи Hie змјн своимђ двокракимЂ езикомЂ изговорила," и затимЂ мало изђ рупице провири. ГавранЂ га сада запвЈта: „а што виришЂ и одђ мене стрепишЂ, те неизаћешЂ еданпутЂ наполћ? ЗарЂ се шшђ мене 6оишђ ?" „Н самБ се теби сасвимЂ повћрјо проговори мишђ , ерЂ те као могђ доброгЂ прјлтелн волимђ , а што одавдћ неизилазимЂ, узрокЂ ми e твое многоброино друштво, кога наравв може бмти сваколка, па зато може јоштђ свашта и одђ мене бмти; ерЂ ако си ми тн и прЈнтелв, неслћдуе отудЂ. да ми они као и тм то 6б1ти мораго. Па ако ме когодђ спази} одма ће ме прождерати." Напротивтз одговори гавранЂ: „Одв прЈнтелБСтва ништа пречегЂ и драгоцћнЈегЂ нема, па кадЂ е то тако, онда вћрнБш прјнтелв треба свога прјнтелн добро да чува и одђ свакогЂ нападана, и то са самимЂ пожертвованћмЂ своимђ да брани. Буди увћренЂ", јоштђ придода гавранЂ, „лгобезнми Самбару и npiaтелго мои, да ће те свакш мои другЂ, као и н, искрено као прјлтела свога пазити, и гледати, да ти ни наиманћ зло небуде, а и н, хвала богу, има мђ доста снаге, да те могу бранити." СадЂ изиђе мишићЂ нзђ свое рупице, изавћштасе сђ гавраномЂ у неразлучномЂ пр!лтелвству остати, као што су заиста еданЂ поредЂ другогЂ и остали, мирно и npiHTHO животђ свои проводећи, и свакш данЂ приповћдагоћи еданЂ другоме, шта е кои знао. Доцше после некогЂ времена проговори гавранЂ мишу: „знашЂ шта е, лгобезнкш прјнтелго мои Самбару, ово наше обиталиште доста е незгодно, ерв близу друма лежи, па све се 6оимђ . да непострадамо, а кромћ тога овдћ нема ни ране за мене. Но а знамЂ едно много згоднје и пробитачте мћсто, тамо има доста воде, лепБЈ полнна и богате за насЂ ране, па шта више, тамо у води живи 1 оп 1 ђ една мон стара npia и вћрна друга, зато бн радЂ 6 б 10, да се тамо одселимо." „Теби за лгобавБ радо и весело све ћу учинити", рече мишђ „и н самв доста незгодно овдћ жив1о, ерЂ самЂ увћкЂ на опрези бно, зато и имамЂ, као што видишђ , оволико нма, за улазакЂ и излазакЂ, ако 6б1 до неволћ какве дошло, да се лакше спасемЂ. И докђ самЂ овдћ живЈо, многа зла самв претрп!о, о коима ћу ти све додробно причати, докђ се тамо, гдћ ти желишЂ, еданЛуТЂ смћстимо."

ЗатимЂ обоица опросте се са своимђ старимЂ обиталиштемЂ; гавранЂ ухвати клгономђ ирјлтела за репићЂ, и одлети сђ нбимђ у пожелћно мћсто, но каДЂ е покраи воде мишића изђ клгона на землго спустш. да се садЂ одморе, провири корннча изђ воде, и кадЂ е непозната миша угледала, уплаши се и опетЂ се у воду загнгори. На то гавранЂ одлети на едно дрво и стане викатн: „Корару, Корару!" СадЂ изиђе изђ воде корннча, нћгова стара пр!л, кон се лко обрадовала, кадв е гаврана опстђ жива и здрава кодг. себе видила, и запБ1та га, зашто е тако дуго изостао? ГавранЂ ioK све по реду исприча о голубу и мишу, и уедно представи iofi свога новостеченога прјателн миша. коме се корннча ше могла доста начудити, да тако магошно створенћ може велику мудростБ имати; домили до нћга, рукова се сђ нбимђ , и извви му свого радостБ, што се сђ кђимђ упознала. ЗатимЂ гавранЂ миша замоли, да нћму и нћговои npin за лгоба†штогодђ и о свомђ животу приповћда, и мишђ сђ драге волћ безЂ икаква затезанн започне слћдугоће приповћдати : (Продужиће се.)

ИЗЂ НРИРОДНЕ МСТОРШ. Слоноеа .vrjdpocrb. бданЂ инд!иск!и поглаварЂ купи поеише слонова за воиску. На путу. кадЂ су ifi поглавару водили, одкидао е чуварЂ едномЂ слону одђ опредћлћнм nopnia помало, ставлнгоћи наравно госиодару читаву порniro на рачунЂ. а по времену се истбш тако јошђ обезобрази, да е слону само по по' nopnie давао Слонђ е ово примћт!о и показивао е свого ароств и гнћвЂ разнимЂ знацима, но опотђ у cBoiofi прпроднои благости душе T pnio e дуго ову неправду. КадЂ еданЂ данЂ v престолну варошћ поглавара приспћго, нареди чуварЂ куплћне слонове у еданЂ редЂ, да ifi господарЂ прегледа. ГосподарЂ дође и пролаз1о е поредЂ реда, но кадгодЂ према ономђ занемареномЂ и оштећеномЂ слону дође, показивао е оваи осооитимђ гроктанћмЂ и викомђ , да нешто на срцу има. ПочемЂ ово сви примћте и стану у нћга гледати, изиђе онђ изђ реда, упути се чувару. шчепа га нгошкомђ . и промлати га неколико пута тако снажно o землго, да га сасвимЂ раздробн. Ово све сврши онђ за по' минута, па се одма полако неколико кораклан упути поглавару, клекнепреднвимЂ ногама ипокаже кое тимђ , кое обореномЂ главомђ и сав |'еномЂ нгошкомђ , кое другимЂ знацима свого покорностЂ и преданоств. Лгоди одма примћте, кои тамо непрестано са слоновима посла имаго, да слонђ за ништа небБ1 тако сђ човекомЂ поступао. и поглаварЂ почне на то испБ1тивати и истраживати, шта се међу чуваромЂ и слономђ збмло Стварв се извиди и непоштенћ чуварово одкрје: зато поглаварЂ обичнимЂ средствомЂ ране и милованн покаже слону, да е право имао. а уисто време буде оваи случаи наука за друге чуваре. Другш еданЂ смћшанЂ примћрЂ поредЂ овогђ жалосногЂ причаго о другомЂ едномЂ слону. Наивеће прЈнтелвство владало е између слона и нћговогЂ чувара, коме е и еданЂ малБш црнацЂ одђ 5-6 година на сахрану предатЂ бно. Кадгодђ e чуварЂ у подне на ручакЂ или макудЂ ишао, препоручивао е црнца слону, да га чува. 6 дномђ отиде чуварЂ и слонђ по обичаго чуваше дћте, но на великои врућини облада га санв, онђ почне дремати и заспи. Мало затимљ