Шумадинка

254

и c -b онимђ , што има, Hie задоволннЂ, мора се скончати жао и онаи курлкЂ." „А како то, бога ти ? " запмта га жена ; а онг> ioii стане приповћдати: „Говори се, да се еданпутЂ еданЂ ловацЂ добро наоружао и у шуму пошао да лови. Тако идући по шуми наиђе на едну срну, koio одма изђ пушке y6ie, и упрти е на своа леђа , да е кући носи Но садЂ изненада искрсне медведЂ и потрчи на ловца, кои се брже болћ лати свое стрћле, и почне е запинлти, да 6bi и медведа y6io; али срна му намћру осуети, ерЂ е некако незгодно висила, па зато Hie могао стрћломЂ ништа учинити. МеђутимЂ му се медведЂ сасвимЂ приближи, и текЂ што га Hie 3rpa6io. ЛовацЂ баци стрћлу на страну, нагло извуче изђ поаса свои подугачк!и ловачкш ножђ , и снажно непр!нтелн свога прободе ; но у таи ма медведЂ га счепа, и онђ душу испусти. Наскоро затимЂ и медведЂ, кои е нко ранћнЂ 6wo , падне мрта†на землш. После овога еданЂ гладанЂ куракЂ, кои е по шуми тумарао тражећи што за ело, наиђе на мртву срну, мртва човека и у самои крви огрезлогЂ мртвогђ медведа. Ово га нко обрадуе, и самЂ себи проговори: „Све ово, што самв садЂ нашао, нич!е ше већЂ мое, и н ово ни сђ кимђ , па ни сђ мошмђ браћомЂ подћлити нећу, само да меништо више остане, па ни самЂ нећу, премда самв одђ тешке глади пре скоро урлао, заданасЂ ову богату чаетв начети; ерЂ ево овдћ лежи и една сува жила (тетивка одђ лука), па ћу барЂ нго засада поести." И тако садЂ куракЂ счепа тетивку у зубе, повуче е, а стрћла се одапне и пролети му крозЂ срце, те тако се и онђ сконча. — „Видишђ жено," продужи мужЂ, кога самв н добро слушао, проговори путникђ пустинБику, о чему е мишићЂ СамбарЂ своме npiaтелш гаврану и npin корнлчи причао: — ■ „Видишђ жено, ето ти живогђ примћра, да ше увћкЂ добро, све штедити и на гомилу трпати, и са своима добримЂ пр1нтелвима нехтћти нимало уживати. " — Нато му она одговори: „Тм имашЂ право." И кадв е свануло , она одма устане, узме отреблћно жито, пропере га, и разтере га , да се суши, па дћте поредЂ жита остави, да га чува одђ живине, а она оде другш посао гледати. Али дћте као и свако друго дћте заборави, зашто га е мати кодђ жита оставила, и оде на страну, да се мало поигра, а крмача садЂ згодну прилику улучи, те навали на жито тако, да е мало што остало, и то сасвимЂ калнво. КадЂ е ово мати видила , згади се. скупи жито и однесе га на шнцу, па га по обичну цћну као свако друго нечисто лрода. И сада чуемЂ н1,ну комш!иницу, кон е добро видила, шта се сђ житомђ сбћјло, гдћ другои некаквои жеии подсмћвашћи се рече: „Гледаи, како ова жена сво 6 Лтреблћно чисто жито евтино продае! свашта има свои узрокЂ." — (продужиће се.)

М И Р 0 ђ I fl. дДа е рћчв 1, свако добро уништавашћа, тако се н. п. каже: Kynio 6bi ову кућу , или платЈо бм ову конту, da имамЂ одкудЂ; бшо бн башЂ срећанЂ, da нисамв оженћнЂ: пазара 6bi бмло доста, da нема Bepecie; Шума-

динку бм држао, da се за нш неплаћа и т. д. каошто cBaKift већЂ зна, 2, У суду и полицш кажу често: da платишЂ човеку, што си дужанЂ. 3, Удвоено da, т. е. dada ! значи страшлви†човекЂ (види: звеканЂ), кои свогђ мнћнЈн нема. 4, Трговци употреблнваш често ово удвоено da према рђавимЂ платцима, али онда раздванш и кажу: „Реци господину, мора da da, иначе тужићу га." 5, КадЂ се кодђ кога мухте вино nie, каже се: da ти da 6 огђ сваку срећу! Давори, србска стара рћчв ; ако ћешЂ да незнашЂ. шта управо она значи, види новми Вуво†рћчникЂ стр. 109. Дадилп животно неразлучно одђ преблагословеногЂ брака; иначе види подђ ситна д%ца и еоспођа жена. 4ain народЂ изђ Карађорђева времена , кои е еднако викао: дап , па отудЂ су га тако и прозвали. Тогђ народа више нема, неки кажу, да су башбожуци нћговн потомци; али ко зна ? Далмац^л, шгославенска землн, гдћ се та.манскш говори, нћмачки заповћда а cp6cKifi слуша. ДанЂ. У години има обично 365 дана , тако е богљ за свакогЂ човека наредш, ни едномЂ више ни другомЂ манћ; но лгоди су ове дане међу-се подћлили тако, да е н. п. еданЂ данЂ мои, другш твои, Tpehifi нћго†; а чш е кои данЂ, познае се по тому, 4ie се слатко, вино и рашл троше; оваково раздћлћнћ године измислнли су лгоди, текЂ да на cboS данЂ са своимђ прЈнтелБима ништа нераде; и ово се зове еконолпа. Даница. звћзда, кого карташи сачо онда виде, кадЂ обично кући иду, Даска рћчБ позната, ерЂ свакЈи барЂ три има у глави. Доктори кажу, да има лгодш и сђ две даске само; о овомђ се може човекЂ само у шпиталго увћрити, а како мм шпитала 1 оштђ немамо, то неможемо ништа извћстно о томт. ни казати. Даћа, чудновата србска частв, гдћ едни плачу, адруrifi еду и niro; и наипосле се сви весели разиђу. ДволичанЂ види дитгло.патг. ДервишЂ, турскш дуовникЂ. Деригуша, меанско вино. ДесетакЂ, бмвша наша ерећа, беЗЂ кое се бол:ћ живи. Деспотг то исто што и десетакЂ ; овамо спада и кулукЂ, читлукЂ, спашлукЂ, алнлукЂ и млогш лукЂ ОСИМЂ б^лоег и црное s. Десетачка, лепа Фигура, кадЂ е пуна вина. ДефектЂ нова рћчБ за кааначепство , иначе можелхЂ едно за друго, кадЂ оћешЂ, употребити. ДипломатЂ, човекЂ. кои уме крупно да лаже, а нико да неосћти; нћго†е помагачЂ обично толмачЂ , кои ове лажи на више езика вћшто преводи , и самЂ понешто долагуе. Дисциплина значи покорноств беЗЂ мозга; дисциплина е основана на батииама; кои мозга има, томе ce ба-