Шумадинка

258

цу: „Само брзо, господару ! Саобштите ми вашу потребу, па ако се то сђ моимђ основима слаже, и ако е вред но труда, то се ослоните на мого наиболго услугу." Са страшлвивимЋ погледомг. на околостоеће. одгозори странацљ: ,,Н 6w волЈо ту стварв између четири ока свршити." „Е, зашто ? ови лгоди нису ни наиманћ слабогЂ духа, а умего и ћутати; зато можете слободно говорити Но башт. кадЂ желите — " И затимЂ се окрене околостоећимЂ и заповћдахоћичЂ гласомљ рекне шмђ : „Удалите се!" Повинугоћи се оде цћло ово валано друштво у другу собу. „Па садљ говорите, господару! Будите сасвимЂ искрени, ерђ се одђ мене неморате стидити." Малми онаи новечулакЂ кадЂ види, да никогђ другогђ у соби нема, осимђ нви двоице, буде повћрителнји, и почне: „Видите, н имамЂ едну сестру овдћ у Пешти, коа е 6bi.ia удата за богатогЂ трговца Ванд1л, кои е пре седамЂ година умрЂО. Она е садЂ дакле удовица и мати едногЂ 18 годишнћгЂ дћвоичета, кое она безгранично лгоби. Покоинми Ванд1и, опредћли цћло свое иманћ одђ четрдесетЂ хилида дуката овои кћери своши Хедвиги: па како то никако у мои рачунЂ неспада — " „То оћете да ту едину наслћдницу сђ пута уклоните," дода намргођено младићЂ. „6 стб . еств, тако нешто хтћо самв рећи" продужи странацБ. „А осимђ тога Хедвига е непрестано болешлвива, пакЂ сђ тимђ бм е ослобод1о дуговременогЂ страданл." „О да благородногЂ пр1атела човечества!" одговори младићЂ подсмћвагоћи се, „кои сђ челикомЂ и отро вомђ свого породицу са свћта удалдва , или му е други удалнваго, ерЂ е самЂ мекушацЂ, да то дћло произведе' — Ал' шта ми e стало ! Свак1и нека за се одговара !" „Да, да, вама ће се добро платити; само будите предосторожни, и свршите то дћло добро. Немоите да ад ио оно дћте дуго пати!" бданЂ оштрвш погледЂ са презренћмЂ 6wo е мћсто одговора, затимЂ продужи младићЂ сђ рћчма: „То е све добро речено; али наипре ми кажите мћсто, а пре свега суму награде, и то да знате полакЂ се напредЂ плаћа ерЂ господари вама равни, радо наимаго, али за плаћанћ потомђ неће ни да знаду !" „Но но, mbi ћемо се сложити; и мислимђ да ће сто дуката бмти доволвно." „ПроклетБш ниткове!" викне младићЂ, „сто дуката награде на 40.000 дуката сигурногЂ добитка! Тако ми освете ! Нећу марити за еданЂ грћхЂ више, да те одма смћста уб^емЂ ; ако ми одма награду у четрдесетЂ пута неумложишЂ !" „Четири хилнде ?" одговори устрашено оваи човечулакЂ. „та то е варварски !! — то неможе никако бмти!" „Н кажемЂ четири хилнде дуката! одђ Koifi три хиладе да се одма, а една по учинћномЂ дћлу изплати," од

говори са сћвагоћимЂ окомђ младићЂ, и счепа онаи у асталу забоденми ножђ. „Добро, добро," рекне брзо странацЂ; „но какву сигурноств можете вн мени дати, да се капара изгубити неће, и да сте вн онаи, кои ће то дћио извршити моћи?" „Сигурноств ?" запнта младићЂ презрително се смћгоћи, „ону исту сигурноств, маторв1И грћшниче, кого и тм дати можешЂ, мого рћчв !" „Добро дакле. л пристаемЂ ; четири хилнде дуката су ваши, али дћвоиче оно мора одсадЂ па за четири недћлћ саранћно бмти, и н главнми наслћдникЂ цћлогБ иманл." „бств," одговори младићЂ и пружи му руку, но одма е натрагЂ повуче, запнтавши га: ,,fl удовица мати дћтинн ? " „Она?" закречи старацЂ смћгоћи се, „она ће умретн одђ жалости, кадЂ дћте умре !" „СадЂ овамо три хиладе дуката!" дода укратко младићЂ. Полако, и са тужнимЂ лицемЂ , као да се едне части живота нћговогЂ тиче , извуче старацЂ еданЂ портФеилв, изђ когђ извади кошутове банке и почне броати. „Те дронБке л нетребамЂ!" рекне младићЂ ладно, „а оћу ковано злато !" „Та то е свеедно !" рекне тужно старацБ, „ови су папири као и злато добри." „Можебв1ти ! A.i' а требамЂ злата и оћу злата." продужи младићЂ, играгоћи се сђ ножемЂ. Уздишући одкопча старацЂ свои до гуше закопчанми капутЂ, и извуче изђ џепа неко.шко Фишека злата, па изброи на асталЂ цћлу суму у самимЂ новимђ дуплимЂ дукатима. Намргођено и са скрштенимЂ рукама гледао га е онаи другји, и текЂ пошто е броанћ CBpuiio , рекне му: „Па садЂ кажите ми, гдћ сћди тагоспоа са свошмђ кћери; а пре свега, сђ кимђ самБ имао честв, таи посао заклгочити ?" ,,Л самБ военни касехранителБ Muxa.ih Халосш. и принадлежимЂ Гергетвои воисци. Моа сестра обитава у кралћвскои улици овдћ у Пешти, куће нумера е 34, другш катљ. — Ал' шштђ сдномђ опоминћмБ васЂ, будите врло предосторожни притомЂ „То е моа брига!" одговори опоро младићЂ , „па садЂ можете ићи, будући да ће скоро сванути, па ваше честно име може подозренћ на себе навући, ако васЂ когодђ види, да одавдћ изилазите." При овимђ рћчма укаже се сатиричкш осмћхЂ пунЂ огорчена на лицу младића. „Да, да, а ћу да идемЂ, али се надамЂ , да самв се човеку вћштомЂ повћрјо, на когђ се ослонити могу и кои ћутати уме." „Дакако!" одговори младићв , и узевши га за руку учтиво га на полћ изведе, затимЂ се натрагЂ врати, па врага заклгоча изнутра. (продужиће се.)