Шумадинка

259

М И ш I С А М Б А Р Ђ. (иродужено.) Тако е исто и сђ мишомђ , о комђ тн кажешЂ, да и за свое друштво у котарицу улази; и то нје безт> узрока. Даи ми едну мотику, да прокопамЂ мишш рупу. па да одма узнашЂ таи узрокЂ." — Оваи разговорЂ чуемЂ н," тако приповћдаше СамбарЂ, „у рупи еднога друга мога, гдћ ништа бмло Hie, а у моши рупи напроти†хиллдама лћжали су лука ти > беЗЂ Д а 6 што пустинБикЂ о нвима знао, а исто тако и а самЂ незнамЂ како и одкудЂ то силно благо у рупу дође. Л иаио нисамв као човекЂ у томђ неброеномЂ благу 6 огђ зна какво задоволбство налаз!о, зато опетЂ радо самг. се сђ дукатима забавлно и дуго време тимђ прекраћивао. ПутникЂ ископа рупу и нађе сво благо, узме га и проговори: „Видишђ, дукати су оногђ мишића погордили и подпомагали, да у котарицу скаче, но томе се одсада ненадаи, заиста ти никадЂ више неће моћи у котарицу скочити." Ове рћчи л самБ разумћо, и наскоро iii сђ великимЂ сажалћнћмЂ и искусимЂ; ерЂ одма сутра дзнђ, кадЂ су ме сви мои рођаци и пр^ителБи посћтили, да ifi по обичаш моме наранимЂ, кои су оногђ дана гладн1и бмли него икада, покушамЂ н, да опетЂ у котарицу скочимђ. но узалудЂ, ерЂ самг. снагу и подпору сасвимЂ H3ry6io, и тако ме садЂ уеданпутЂ сви мои добри прЈателЂИ и ближнви на гаданЂ начинЂ презру. Одђ тогђ дана свак1и мишђ гледао е свои путЂ и старао се за себе, а за мене Hie нико радЂ 6wo ни знати, да ли самв живђ , као да самв ifi 6 огђ зна како увред!о. " „СадЂ н самЂ себи у Moiofi рупици гкалосно проговоримЂ: „ докгодђ дћлишЂ, добарЂ си , а кадЂ осиромашишђ , презренЂ си. Кои нема ништа, таи ни добру браћу ни родбину ни npiaTe.vl. нема, а кои нема прјнтелћ, оногђ цћо свћтЂ презире. Сиромаштво е ндно станћ, кое човеку башЂ насилно животђ труе. Нема ране, кон већма човека тишти, него сиромаштво. Богатота човека свакш хвали, али кадЂ богатЂ осиромаши, свакЈи га двогубо и трогубо куди, па кромћ тога шштђ ако е добарЂ и гостолгобивЂ, то после кажу, да е раскошанЂ и распикућа бшо; а ако e племенитогЂ и слободногЂ духа, то е после сметенакЂ и бунтовникЂ; ако е миранЂ и ћуталица, то е после лудЂ , тунавацЂ и несрећа; ако ли е пакЂ разговоранЂ, то, кадЂ осиромаши, назову га брблавцемЂ. Та и сама смртв Hie тако опака, као сироти. нн. Сиромашку е више поможено, ако руку у развалћне челгости едовите гуе тури, него да помоћв и милостинго одђ тврдице проси. Далћ видЈо самв, како су пустинЂикЂ и онаи друпи, што е благо изђ мое рупе извадш, братски међусобно све дукате подћлили, и затимЂ се весело раста.ш. ПустинвикЂ е свого половину добро умотао и у свого постелго чело главе оставЈо. Тако еданпутЂ знагоћи и, гдћ се новци налазе, баи !ђ када е пустинвикЂ заспао, одважимЂ се, да кои дукатЂ изђ завежллн одвадимЂ , па да тимђ опетЂ мого стару снагу по. вратимЂ, но кадЂ самв се скоро завежлаго срећно приближ!0, пробуди се онаи у постелви , те ме тако нко удари, да нисамЕ. знао, како самв сђ живомђ главомЂ мого рупицу noro^io. Мало затимЂ недаде ми врагЂ мира, ерЂ ме еднако мучило за пређашнвимЂ добримЂ станћмЂ моимђ , и сада се по другЈи путЂ рћшимЂ срећу покуша-|

ти, но пустинвикЂ, кои е скоро увекЂ з 6 огђ новостеченогв блага на опрези бмо, укеба ме, и тако ме душмански удари, да самв едва у рупу ушао и сђ тсшкомђ мукомђ смртну рану пребол!0. СадЂ ми е доста бмло и више нисамљ смћо покушавати, да се подђ нстукЂ з6огђ новаца завлачимЂ, већЂ у наивећои жалости и н као кака†пустинвикЂ самљ у рупи беЗЂ икаквогЂ друштва заостанемЂ, и овако ломислимђ у себи: наипаметнЈе е за ничимђ добромЂ нечезнути: него са своимђ, uito имашЂ, задоволлнЂ бмти, и то добро чувати. Нема поштена беЗЂ доброга владанн. Одљ задоволБСтва нема болћгЂ богатства. МударЂ е онаи, кои нетражи и нечезне за онимђ, што постићи неможе. И наипосле се рћшимЂ , поштенћ мое задржати, па ма и сиромашанЂ бмо ; напустимЂ мое мћсто рођенн, пођемЂ странствовати и наипосле дођемЂ у пустинго, гдћ самЂ се прилично смћстт бмо, и сђ миролгобивимЂ голубомЂ а пореДЂ нћга и сђ то6омђ се упознао, пр^нтелго мои гавране , кои си ми толико о TBoiofi вћрнои npin, о теби, лгобсзна корнлчо, причао, да самв те нко зажелЈо познати; ерЂ ништа лћпше Hie на овоме свћту одђ друштва вћрнм ирјнтелл , а ништа жалос!пе одђ самоће." Овичђ е заврш1о мишнћЂ СамбарЂ свого исторјго, и садЂ предузме разговорЂ корнлча, и рече сасвимЂ скромно и прЈителБСки: „БлагодаримЂ ти, што си ми твого поучлБиву HCTopiro испричао, тм си башЂ доста у животу твоме искуст, и то много више вреди, него сво пустинвиково неброено благо! СадЂ си овдћ сђ нама, кои чесгБ и поштенћ више свега на евћту цћнимо и уважавамо, заборави на све твое доакошнћ патнћ, и буди сђ нама задоволлнЂ. ЧовекЂ грћшанЂ , иако е силанЂ, зато опетЂ и у самомЂ сну своме нема мира и страши се и кудгодЂ се макне, свудЂ е поредЂ свое снаге на опрезн. А пачетанЂ и само отечество свое радо оставлн и странствуе, да туђинство позна, и за свога сапутника нетражи новацЂ и лавову снагу но сачо разумЂ. " (свршиће се)

Д 0 М А fi I И TEAT 0 Р Т). Жена. Добро дошао човече, како си путовао ? Човекг. Добро, хвала богу. А гле, што си обесила МОГО унИФОрму ? Жена■ Зато што самБ се тебе ужелила. Па кадЂ годђ погдедамЂ на обешену униФорму, л узданемЂ и помислимђ: ахЂ зашто мои мужЂ hie намћсто те алБине ! Ko.muin. Н се немогу никако начудити , зашто вн свого кћерћ вашемЂ наивећемЂ непр !нтелго за супругу дадосте. Господипг. Веће му зло никако нисамБ могао учинити. Мон е кћи таква , да ће онђ клети и онаи данЂ, кадЂ се род!о. И тако тимђ лепимЂ начиномЂ и л самБ се зла опростјо, а и моме самБ се непр^нтелго доволбно освет1*о.

3 А Ч И fl Д М. Лако е изђ туђе коже каише сћћи. Кои дуго прети. He6ie. Неир1 - нтелБи се сђ човекомЂ , сђ колмђ ниси већЂ товарљ соли noeo.