Шумадинка

У Б ^ограду 16. Августа 1855.

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ П. НенадовићЂ.

ТБЧ

. iv. {

Ован листч. нз.чазн вторникомЂ н петкомг. Ц&на му e за три м1сеца £ цванцнка.

Лf 67.

ПЂСНИКЂ И ПЕРО. ГИсникЂ. Перо мое, перо мало ! ТТТто си тако отежало ? Као да си оиово. Те у Moiofi руци сада, Ниси лако к 'о евакада, Перо мое орлово ! Перо. ,,Н ти нисамБ ништа криво, Што ти чуство ние живо. О п-ћсниче. што пишешг. „Л ни учемљ нисамБ теже 5 Ал' ее твод рука веже, Кадљ за сенћкомт. уздишешљ." ШсииКЂ Перо мое, перо мило, Тбг си мени свагда бмло, Наими.пи уздисаи. R те могу забацити, Ал' те нећу оставити. Ни тм мене неиздаи. llepo. „В4рно самБ те н служило, И ci. тобомт. е мени мило, Да се свагда забавллмљ. „Али кадт, се заборавишљ, И за стварма земнимт. грамзишљ, Л те онда оставлнмЂ." ГИсникЂ. А хђ , кромљ тебе перо мое, 1оште лгобимЂ само двое Само двое на свету. ЖелишЂ знати? — перо мило, То е папирЂ и мастило, Што ми радоств сву плету.

Перо. „Ал' све трое кадљ с едружимо, бднои мнсли мн служимо; Но заедно са тобомт., „ВезЋ те мислн, светљ е ништа, Одатле ти сунце блиста, Кое зађе за гробомг. ШсникЂ. Доста, доста, Bbi све тров, Познаете таине мое, Таине мое скривене. То е судба младм л^та' , ВладателБка ц^логљ света, Гд-ћ су же.гћ сливене.

1853. год

ЧОВЕКОМРЗОСТБ ИЗЂ НЕВбРНЕ ЛШБОВИ. (продужено.) бданљ листв изђ нћговогљ дневника, когх. е онђ врло точно и нстинито вод1о, показаће намт> несрећну 6ypio нћгове внутрености, бурго, кол га e злочинству унаручћ бацмла. „ЛучЈа ие преварила. ужасно ме изневћрила ! Па л ioinTB живимћ? Ахб , како ми крв -б у жилама ври, и гори, како ми е мозакљ усЈннЂ као разтоплћно гвожђе, како дамари бћсне ! Често еданЂ Tnxifi лађанми вћтрићљ обори човека на смртну постелго: а бурћ , кое са†организамЂ душе разораваго, пролазе, безЂ да стабло оборе ! Ал' цр†подгриза тихо изнутра коренЂ животнми, и текЂ онда стабло свали, кадЂ му коренЂ сасвимЂ подгризе. Половину живота мога, све бм за то дао, да нисамв ову ужасну вћств чути морао. Мое повћренћ кђ човечеству сђ тммђ е смртнми ударЂ добмло, и безпомоћно тонемЂ садЂ у отворенми гробЂ „човекомрзства." Мои ме добрв1 rehif} оставла, а пакао са своимђ ужасима триумФира ! 6 стб, садЂ ћу на лгоде да мрзимЂ , да ifi мрзимЂ и упропашћавамЂ — па ако ће ова мрзоств бмти и моа