Шумадинка

266

лропаств, кон ће мене самог-b нрогутати; баремЂ ћу се ei> томљ усладомљ сђ овогљ свТ .та удалити, да самв о" вимћ креатурама. што се лшдма именуго , сатана бмо ! Све ћу употребити да до цКли дођемЂ, и триумФираћу, кадт> ifi несрећнммљ учинимљ. Несрећнммт> ?! 3apt оне несрећнимг> да учинимљ, кои срце ние тако изранћно као мое , кои груди нису тако изцепане као мое О 1 они се и у наивећои несрећи, срећнммљ назвати могу, према Moiofi несрећи ! — Ха! та бм ће ми демонска радостљ? кадЂ небо и раи двои лгобећи се разрушимЂ , кадв сувруга одђ супруге раздвоимв, и паклено име, раздвоа и неслоге по црномт. свету овомт. разпростремљ ! Па опетЂ, о вм срећни, кое л унесрећимЂ , вм имате утћху ту, да ме клети можете, а н поредЂ те клетве имамЂ оногђ шкорп1она у срцу, кои ми недозволнва да ону проклинћмЂ , коа ме изђ могђ неба избацила, и мои раи лгобови вражки смегоћи се, затворила! ! ! Ово е последнви данЂ изђ регистра досадашнћгЂ живота мога, кои регистерЂ мои бмвппи Геши доброте уздиц [ући затвара. Сутра ће бмти првв1и данЂ , у кои ће мои зли демонЂ перо узети и мое кораке бележити почети. — СбогомЂ вм лепи часови сладости! С ђ 6 огомђ !! — Све е бнло само еданЂ санв и сђ тбјмђ ужасн!е разбуђенћ ! Два су сата после поноћи, па шштђ бћжи санЂ одђ мене — — — нешто прашти — цело — здаше — разрушава се — надамномЂ — — " Овдћ е бв1ЛО писанћ нћгово на силу прекинуто. Четрнестљ дана лежао е Шетро Албини у врућичавои за. бунн, часЂ е бћсшо, часЂ се сладко играо. НћговЂ е вћрнми прЈлтелв трпћливо престано кодђ н-ћгове постелћ, и после нетрнестЂ дана имао е радоств видити, ка. ко природа побћђава, и здравлћ се враћа. Албини е полако оздравш. ТекЂ што се мало придигао, хтћо се на путЂ у Млћтке спремити, но нћговЂ прјнтелв га задржи до подпуногЂ оздравлћнл. 6дногђ вечера врате се ова два прјателл са шета■ IlO'f.i; дишта натрагЂ, и дошавши до едне велике каФане свра. те се у исту да noniro по едну ваФу. Замишлћно узме Албини едне новине и разстроено почне ifi преметати Неколико линјн у Журналу МиланскомЂ побуде цћо позорЂ у h I imj^, онђ ifi прочита са сћвагоћимЂ очима, нћ. гово и онако бледо лице ^o6ie садЂ страшну бого. Сво му тћло задркће. Бћсно баци новине на асталЂ и горне на врата, наполћ, говорећи: „Н ћу вамЂ сватовску пћсму изпћвати !" Нћ говђ прјателв, зачудивши се томђ поступку узме исте новине и види са великимЂ словима печатано облвленћ: РобертЂ граФЂ АстурЈо и ЛучЈа ди Ф1орини овимђ даго нђиовимђ прЈдтелви.ма и сродницмма на знанћ, да ће 24. т. м. нђиово бракосочетанћ бмти." КадЂ види шта е, онб похити за ШетромЂ. ТекЂ у овога обиталишту нађе га, гдћ се на путЂ спрема. „Куда тако хитно ?" Запита га оваВ брижно. : • T'' -'TT Г>Г ' '• fi ■•' ' •

„У Венецјго !" одговори брзо П!етро; „тамо има едно вћнчанћ, при комђ морамЂ и л бмти са моимђ сватовскимђ даромЂ." „Немои хитити Албини ! Тм си 1 оштђ слабЂ, па неMofi се терету путована излагати!" „О, н се опажамЂ да самв нкђ , врло вкђ !" одговори Албини гласомЂ, кои е нћгово грозничаво колебанћ показивао. „Ништа ме Hie у станго одђ овогђ пута задржати; та а морамЂ на свадби бмти !" КадЂ се спреми на путЂ , оставе обадвоица предЂ зору Анкону, и упуте се Венецш. прјнтелв нћговЂ хтћо га е до прве штац!е иратити. — Ту се садЂ ова два npiнтелн са дубокомЂ жалошћу разставе. Албини е данго и ноћу путовао безЂ одмора, да само за свадбу неодоцни. ТрећегЂ дана у готру, 24. понви му се ВенецЈл. При погледу на ту варошв, насмее се онђ едовито, рекавши: „Чекаите! Чекаите! вашЂ се врагЂ приближава ! Кадв ми лгобити недате, а вм изкусите како а мрзити умемЂ ! " Дошавши у Млћтке, наими еданЂ чунЂ и одплови великимЂ каналомЂ, поредв Фарнезске палате, и изиђе на суво предЂ палатомЂ граФа AcTypia. Мћсто му е i оштђ изђ младости познато бмло. I оштђ е рано бмло. Албини е разстроено одао поред-Б канала. Сати су му врло тихо пролазили. Напослћдку заече звона торжествено и обнве да е свршено вћнчанћ. Сватови се са младоженвомЂ и невћстомЂ врате весело натрагЂ и оду на ручакЂ, кои е сђ набвишимЂ разкошствомЂ и великолћшемЂ у палати младоженвиноб спремлћнЂ бмо. Албини се помћша међу ове, и тако непримћтно доспћ у салу, кон се, златомђ окићена, блистала. За часЂ су бвЈле све собе пуне , и ручакЂ почне. Здравице се почну изшати за младенце и за родителћ нвиове. Музика се сђ пћванћмЂ менлла. Нововћнчани пливали су у мору блаженства. СадЂ се дигне граФЂ AcTypio, држећи пћнушећегљ се вина пунЂ кондирЂ у руци. Високо га дигне, и смешећи се викне: „У здравлћ могђ бмвшегЂ соперника, nieTpa Албини-а, кои садЂ по свћту, као послћдовател& Ешкулапа путуе !" Громовито заечи „живш !" по палати, а затимЂ сви гости ударе у смћВ. СадЂ зашушти нешто иза завћсе кодђ прозора, и бледо се лице Шетра Албини укаже. „Дакле шштђ и таи подсмћК?!" проговори онт^ тихо, затимЂ дода асно: „О— • вимђ вамЂ олагодаримЂ!" • ; 1 FУ сали одћкне пуцанћ едне пушке , а граФЂ Астуpio мртавЂ се на сподђ стропошта. Нћгова крвв изђ срца попрска, у несвеств падшу невћсту нћгову. Свм се гости нко збуне, а Албини по учинћномЂ дћлу, скочи крозЂ прозорЂ у каналЂ, и одатле пливагоћи допре до свогђ чуна и побћгне, удаливши се тако по.далеко , докђ су се ови сћтили да занвимЂ у потеру 'пошлго.