Шумадинка

267

Безумно блудш е коекуда носећи дубокш ед-в у грудима своимћ противЂ човечества. Изђ МлЂтака побћгне у Далмац1И> ; а при поави буне оде у Маџарску , и ту се прими службе у новоустроенои тал !*ннскои легш, као офицмрг.. Свако извћстје бмтке, у Koiofi е ова лег1л у частвовала, споминнло е име Шетра Албини, као наихра6pieri> и наиодважнЈегЋ к>нака. Наскоро постане и капетанљ. После битке кодђ Сентомаша, гди онђ више тешкји рана доб1е, замоли за одпустЂ. когђ и доб!е, и збогЂ лечена оде у Пешту. Овде смо га мм нашли при почетку ове приповћдке. међу гомиломђ злодћн, кое е онђ noKynio бмо. да посредствомЂ нби, cboio човекомрзостБ задоволава. Често, кадЂ 6fai му се у мирнЈимЂ тренутцмма нћговЂ до_ 6pwi! TeHifi noHBio бмо, опоминнгоћи га. осћћао е онђ гнушанћ и ужасаванћ према своимђ смртоноснимЂ дћлма; алЂ само помисао на Лучино невћрство , обарада е све нћгове добре умишлне. Онда е онђ самЂ себи гоBopio: „Лгоди су те преварили, они су сраино покои изђ срца твога украли — пакв зашто да имашЂ милосрд ^а са таквимЂ креатурама ?" Ондашнл бмвша валнна полицЈа подђ управителљствомђ нћоидостоиногђ Мадраса као да е са лоповима и невалллцима пештанскимЂ у споразумлћнго бмла, зато е и бмло лако чинити она, у средЂ подне догађагоћа се нападанн, крађе и убиства. Но почемЂ е то већЂ несносно почело бмвати, и поглаварима буне, у уши дође, то одпусти МадрасЂ, да бм одђ себе подозренћ одклоHio, налогЂ, да се ако е могуће кои одђ злодћн ухвати, ради примћрне казни. Но да то ше нћгова, и нћговБ! предпоставлћнБ! озбилвна намћра бмла, видло се одтудЂ, што е онт> свимђ овимђ лоповскимђ четама потаино препоручш бмо, да се чуваго. ерЂ јимђ одђ грађана опасностб прети. (продужиће се ј БЕРБЕРИНЂ. ГосподинЂ. 6 -ли истина да ће конференцје зимусЂ опетЂ у Бечу почети? Берберинг. НезнамЂ да ће у Бечу почети конФеренцје, али то знамЂ да ће се у Болћвцм .ча отворити нове конФеренфе. ГосподинЂ. А какве ће то бмти конФеренцЈе ? ћерберинЂ. Врло чудновате. Србска четири учредника хоће да се договоре и да рћше сврЂ четири точ. ке. 1. да одћ нове године недаду никомђ новине на веpeciro. 2, да имћ cbm нб 1 ови дужници до 24. Дек. до 10 сати пре подне, пошалго новце; иначе петЂ минути ко доцше пошалћ неће се примити. 3, да рћше хоће ли у своимђ новинама само истините ствари саобштавати, или ће остати као и до сада; и 4, хоће-ли се придржавати нче или праведн!е партае. И по томе као што видите, садЋ ће престати у Европи говорЂ о источномђ питанго, докђ се то болћвачко пмтанћ нерћши. 1оштђ ние ни едно засћдаше држано, шта буду рћшили а ћу чути и каза ћу вамЋ.

Господинг. То ми е мило, али зашто су избрали Болћвце, кадЂ е то врло мало село. ВерберинЂ. Зато што е тамо и онаи болћвачкм пророкЋ, и томђ прнликомЂ, желе да га пмтаго, шта ће бмти одђ србске кнвижевности, кон одђ дана на данЂ све; дремлнв1н постае; ерЂ осимђ каквогЂ доброгЂ проро;«а нико неможе знати. Господинг. А живе-ли ti'h наши учредницм међ' со6 омђ у слоги и лгобави ? ВерберинЂ. По кадЂ кадЂ се само СветовидЂ и Дневникђ дрпну, а иначе за чудо лгобавт, и слога влада, што nie обичаи међ' учредницмма. Али тако е, у овои години 6 огћ е пролш нсши благосовв на србсти народЂ. Свуда слога гдћ се годђ окренете. Слога у свештенству, кадЂ се иште бирЂ: слога међЂ писарима кадЂ се иште повишенћ плате, слога међЂ проФесорима кадЂ се иште продуженћ <j>epia; слога међв женама кздђ кога оговарам; слога међЂ солдатима кадЂ се позову на ручакЂ; па ето сада слога и међЂ учредницима кадЂ хоће да купе Bepeciro. Ко бм сада могао казати , да е то онаи истми старми несложнБш cp6cKifi народЂ. Онаи кои HCTopiro србску почне писати, па кздђ дође на ово наше време, неће познати србскш народЂ ; онђ ће морати казати: ово Hie србскЈи народЂ, овакви Срби нису 6 бјли у старо доба. — И тако као што видите сбогЂ те срећне слоге, са свммђ ћемо Косово да заборавимо, са свммђ ћемо да заборавммо падеше србскогЂ царства, као да ние нигда ви бнло.

М И Р 0 ђ I n. Ко .парацЂ. То е оно животно кое читавЂ свои вћкв проведе пћвагоћи. Нема оногђ кои непознае комарца, и кои ние баремЂ два три на свомђ челу y6io. КомарацЂ нема готово ништа друго осимђ крила и ногу и оногђ ужасногЂ нћговогЂ гласа, кои неда човеку мира. Kao жто се лаФЂ плаши кадЂ петао запћва, тако исто и човекЂ стрепи кздђ чуе гласЂ комарца. Млого пута човекЂ лупи себе шакомЂ по образу да само комарца y6ie. И свакш 6 бх готово рекао да комарацЂ нема друге цћли него да само лгоде узнемируе. КомарацЂ кадЂ уеде, дуro се човекЂ чеше, али брзо и прође, но зао човекЂ, Tafi двоножнмК комарацЂ кадЂ уеде дуго неможе да зарасте; зуби човека то е наиотроваше оружћ. Комарацв е пакостанЂ, но ипакЂ кадЂ лети, и кадЂ тражи кога ће да уеде, онђ пћва, и тимћ дае на знанћ, да се свакш чува; али пакостанЂ човекЂ. примиче се тебБ1 са смћшећимЋ се лицемЂ. и мучки и потаино џигерицу ти гризе. Природа ние хтела ни сћ чимђ да означи злога човека, по комђ 6б1 се знаку могао познати, да се одђ нћга ДРУ* rifi чуваго. Пођи сокакомЂ , стотинама двоножнм комараца срешћенЂ путемЂ, кои одма гледе гдћ ће те уести; небоите се онб1 комараца што пћваго. Кашика , то е hynpia преко кое путуе госпол чорба изђ вароши чанка у уста. Ко 6 бх рекао, да се свакш сиромашакЂ, кои помбхсли на каквогЂ богаташа, може кашикомЂ утћшити ? а доволвна му е утћха , кадЂ поммсли да ни наоболвш човекЂ на свћту не еде сђ двћ.