Шумадинка

У Бћограду аз. Августа 1855„

<f,r

листт> за КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредниКЂ и издавателв Лгобомирљ П. НенадовићЂ.

ТЕЧ. IV. | Оваи листђ нзлаза вторнивомт> н петкомт.

Ц^на му e за трн и^сеца 4 цванцнка. |> 69,

П 0 С JI Е Д Н 6 МТРО.

Тамо, гдЉ-но брда стое,

Одт. кудт. сунце сада сиа,

IHicHa посвећена сћни блаженопочивше

Отечество тамт. е мое,

ГОСПОђЕ КЛЕОПАТРЕ.

Удал-ћна ахт, Србин,

.

Тамо, тамо сунце мило,

Holif. се тиха кран) клони,

Вуче мене мон жела;

Плаво небо зоромг руди.

Там' 6bi лакше менн бмло,

На молитву звоно звови,

>краи мои родитела.

Успаванми светг се буди.

Садт, у тебе они гледе,

вдант, прозорг отвара се,

Са страомт, се богу моле;

И краи нћга неко седи;

Одт, свакога гласа стрепе

У постелБи насланн ее,

Н бино срце за мномт. боле.

Желћио руину зору гледи.

Сунце мнло, прими мое,

Уздисанн чуго с' млога,

Садт. последн-b тужне жел4,

Горка суза ту се лие.

И путугоћ' путе твое,

Р^ћшила е судба строга;

Поздрави ми родителћ.

Да за землто анђелт. ние.

Зраци твои сиино трепте

Сва надежда веће бега,

Ал се мени тама вата;

Смртв немила стрелу куе.

Поздрави ми обе сестре,

Сунце с' рађа иза брега,

И обадва мила брата.

А с' прозора неко с' чуе:

Сунце лепо на томт, своду,

„Лепии свете ст. богомт., ст. богомтћ,

Л те ВБ1ше видит нећу.

На в^ћки се п раставллмг;

Снии дуго — србскомЂ •—- роду — — —

И све мило што е, сђ тобомг,

Мени мракт, е •—- — даите — — свећу ?"

Све на в1>ки н оставлнмт,.

Гласт, ућута, ст> уздисима,

Мои е животт. кратакт. бвш,

Тихо прозорт, затвара се;

Н на прагу гроба стоимт.;

Сунце густимЂ облацима,

С* богомт. на в4к' свете Mio,

Одт, жалости завин се.

Н последн^ часе броимт..

А дрктећи рука една,

Прииес'те ме садт. прозору,

Жалостиве р^ћчи пише:

Да ioiiiTi. едномт, сувце видимт«.

„У зори ми сунце зађе,

И да лепу летнк> зору,

Клеопатре нема више !"

Место росе сузомт. китимт..

Све што видимт, све с' зелени,

(У Глаихенбергу Шлјн 1855. год.)

Све весело овде цвета;

Само еднои сада мени

Животт, вене овогт, света.

40BEK0MP30CTb ИЗЋ НВВФРНВ ЛШБОВН.

Погледаите, сунце оно,

(продужено.)

Одт, оногт, се рађа кран;

Гд4-но србско звони звоно,

Одма за нвиић дође Халоши к' нвима двема, и за.

То су краи мога ран.

пита №. шта е pa^io кодт, нби онаи младшн официрт!.