Шумадинка

У Б^-ограду 6. Септемвра 1855.

ЖТМ1ДШ1, ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАБУ И НОВОСТИ. Учредник-н и издавателв Лвобомирљ П. Нснадопи!!!..

ТЕЧ

. iv. {

Оваи листђ нзлазн вторникомг н петвомт>. Ц^ћна мј' в за три пЉсеца 4 цванцика.

| УЗ.

СОКРОВИШТЕ хМОРСКОГ!) РАЗБОИНИКА. (преведено ct н1;мачкогЂ.) fl саил морао до два месеца у Суринаму бмти , да се прндрл г гким'Јз регименти, иодг> кое су ми мои npiate.n.n издћиствовали место лћкара; и зато се одма навеземЂ на море у еднои трговачкои лађн, i;Oa се звала „стрћла, 11 и кон е ioiUTt оно вече изћ пристаништа изишла. Истина, н самћ случаино наипре дознао бмо одђ едногЂ матроза, да е капетанЂ и господарљ исте лађе , пре четири године y6io едногљ матроза у CBoiofi лкјтини ; алт> дршао самБ то да е опаданћ, и нисамв више о томх. бринуо се. Четири нед1>л1» дана имали смо врло поснl.uinv пловидбЈ. Лађа е свомђ имену честв чинила. ерљ е просецала таласе и пловила са неизказаиомЂ брзиномЂ. КапетанЂ лађе имеиомЂ Махоне, бшо е као и остали напетани морСки, ал' при томђ бмо е гордЂ и onopoзаповКднички поступао « са своимђ момцмма, кон су га се боали и мрзили на нКга; све то заедно , и нћгова дивлн досадна сполашнБОСтг. причииила е, да ми е обхођенћ сђ нђимђ врло несносно бмло, зато сачв га прилћ5кно и избЈ .гавао. Пос.-Љ едног -Ђ месеца дана поспћшне пловидбе наступн одђ еданпутЂ тишина вћтра, кого мм одма као претечу бурћ познамо. Све се приправе учине за иету, и у сумрачакЂ башЂ почне бурн бћснити. ПредЂ поноћЂ чуеМО мм пуцанБ топа сдногђ , као знакЂ нужде, и брзо познамо, да се лађа она. на isoioS е пуцанБ учинћнЂ, неналази далек« одђ наше лађе. За време ноћне помрчине чували омо се да о нго нашомЂ лађомЂ неударимо, а уготру познамо да е то мала нека лађа кон е катарке свое већ-Б изгубила бмла. Будућ:* Д а е вћтарЂ већЂ бмо попустјо, то е и капетанЂ отишао спавати , а мћсто нћга na3io е на лађу Лаитнант%. КорманошЂ пакЂ, еданв сћдми матрозЂ. по имену А ковђ ГемелЂ предложида одемо онои лађи у помоћБ. ЛаитнантЂ, познавагоћи капетанову напраситоств, бмо е изпочетка нерћшимЂ. Напослћдку одобри и онђ и сад ђ почне лађа наша онои лађи брзо пловити. Одма затммЂ дође на кровт, и капетанЂ, и зачуди се кадЂ види да е наша лађа свои правацЂ променула. Сђ наивећим!. бћсниломт. запита онђ лаитнанта, ко се усудш безђ nl.ioве заповћсти, преиначити правацЂ и путЂ лађе ? МладићЂ се оваи збуни и каа«е: да га е ГемелЂ на то наго-

BOpio. „П самБ то учинЈо ! и рекне старацЂ . да бм младића одбрашо, „Msic.tio самв да вм нећете тако немилосрдни бмти, и пустити да она лађа са .подима пропадне? безЂ да iofi руку помоћи не пружите. и . " — „Одиео те ђаво и сђ ономђ лађомЂ маторми обешеннче ! ЗарЂ оћешЂ тм, да ми предикуепгБ како да се владамЂ? Ха ?" загрми гласЂ капетана сђ наивећимЂ бћсниломЂ. „fl ћу те паучити, како ce моа заповћстБ сл} г ша ! чекпи само !" сђ тимђ рћчма счепа онђ едну мотку. и бацм му е на главу тако силно, да се оваи одма крва†и безчувственЂ строношга. „Ето ти, па садЂ се у пакао торнаи!" викао е далћ оваи свирћпши нитковђ. и счепавши самЂ корманЂ, окрене лађу нашу опетЂ првммЂ нћнимЂ путемЂ. МеђутимЂ лежао e старацЂ предЂ нт.имђ , безЂ да се ко усудити смћо прићи кђ нћму. Момцм су имали носла сђ вћтрилама, и бмли су тако уплашени. да нису знали шта раде. Напослћдку ступимЂ л и ЛаитнантЂ кђ лежећемЂ старцу. Оваи е бмо већЂ мртавЂ. Мотка ra е накомце бачена. згодила у слепо око и пробнла главу. — „Капетане Махоне!" проговоримЂ а, „оваи е човекБ мртавЂ, y6ie нђ безЂ узрока и кривице." — „Ништа се то васЂ нетиче господине !" повиче онђ, „когђ се ђавола вм у то мћшате ? зарЂ преступленћ мое заповћсти nie кривица ? Н ћу већЂ онима одговарати кои право имаго питати ме; ал' донде же.но бм тога видити, кои ће овдћ на MoioS лађи противу мене усудити се штогодђ прословити." — Н му иаговћстимЂ да н нешто о шштђ едномЂ убиству знадемЂ , и да ће оба убиства освећена б bith морати. То га узнемири; ал' по краткомЂ времену повиче: „Младићу. н те светуемЂ да езикЂ за зубе метneiub, ерЂ ће га иначе капетанЂ Махоне умћти навћки немимЂ учинити." Сђ овимђ се рћчма обрне н оде на преднБИ краи лађе. За време ове свађе, Hie нико на ону другу лађу ни мислнк премда су лгоди « ђ исте очантелно викали, кадЂ су примћтили да се наша лађа опетЂ одђ нби удалава. Знакове су дизали и непрестано викалн, а еданЂ гласљ кои е осимђ ceiro наивећма се чуо, заклинао насЂ e светоЈ*«. БогородицомЂ да имђ помогнемо, и обећавао е велико богатство свима момцима лађе, и опроштенћ грћхова, ако се само сђ лађомг. врате. КапетанЂ е 'одао горе и доле, и чин!о ce као да оне тамо и непримћчава: ал' одђ еданЂ путв стане. као да е неку изненадну лшсао доб5о. метие дурбипЂ на око и као да е предомишлно се, опетЂ е неко време одао по лађи. затимЂ одма заповћди да се лађа окрене. КадЂ се онои