Шумадинка

290

другои лађи приблигкимо и запита капетанг. ito су, дознамо да е то шпанска една мана трговачка лађа и да изђ Кубе путуе. Бурн имђ > е чамце отргла бмла, и зато заповћди капетанЂ, да се чамацЂ еданљ одх> наше лађе на море спусти на когт> онђ, сћ неколико момака, онамо се одвезе. После неколико сати врати се ca онимђ путницмма натрагљ, а ти су се састанли изђ едногљ постарогЂ човека у одћлу католичкогЂ дуовника, изђ сдногђ болестногЂ господина, едне младе женске и едне црне робинћ. БелестникЂ онаи буде сђ великимЂ трудомЂ и у великимЂ мукама на лађу унешенЂ , и метнутЂ «а постелш у Каити. Кзпрва одбаци онђ moio помоћв и текЂ на млогу молбу оне женске, коа му е кћи бмла, дозволи да му рану прегледамЂ. Онђ е бмо за време бурћ падагоћомЂ катаркомЂ тако страшно повређенЂ да Hie могуће 6б1 ло излечити га. Ребра бглла су му npeoieHa , и Кичма згнкчена. КадЂ се а по учинћномЂ олакшанго болестнику овомђ , на кровЂ лађе попнемЂ, застанемЂ ту момке у наивећемЂ послу. Лађа е шштђ непрестано стаала мирно, поредЂ оногђ малогЂ брода, изђ когђ су момци иаши еспапе у нашу лађу претоваривали, кои е еспапћ као и лађа принадлегкао ономђ ракћномЂ. Лгодство пакЂ нћгове лађе подавило се сво ватагоћи буромЂ топлТ.не чамце. На нашои лађн Hie се вмше налазило тћло уб^еногЂ Гемела, крвв е бкла спрана, а капетанЂ Махоне трудш се да сваку опомену на нашу свађу и на узрокЂ нћнЂ одагна и изглади. (продужеше слћдуе.)

0 В 0 И С Ц Б!. Тежко е представити, како е сђ трошкомЂ и сђ мукомђ скопчано набавлннк ране за воинике у логорима. У великимЂ варошима, гдћ десетЂ пута ВБлие .1 годи живи, него у какзомћ логору , неможе човег .Ђ осећати те недостатке и потребе и ту тежкоћу као у логорима. У варошима, стара се свакш за себе н набавлн, и вароши постале су постепено, и са умложаванћмЂ жителн, умложава се и рана и прибавлнго све потребе. Кодђ воиске е другчје. ЛогорЂ, то е као една кућа , за кок> само се еданЂ отара, и изђ едне кеее купуе се све што требаУ логору воиницб ! као деца у кући свогђ отца, небрину ce шта ће ести и пити, и шта ће носити. А ништа теже, него такве деце 100, или 200 хилнда непрестано ранити и одевати; тммђ теже, кадЂ нестое на едномЂ месту и кадЂ су одђ велики вароши удалћни. Наиболћ 6bi могао човекЂ представити те незгоде у набавланго ране, кадЂ бм жителћ наиманћ варошице на едан-путЂ преселш у други краи, онда видш бм, да бм се за неколико дана све сбунило одђ глади. Боиске кадЂ путуго, не само да мораго носити са со6 омђ рану за себе и конћ , него шштђ често мораго и воду вући. 6рЂ свако село спремило е за себе ране онолико колико му е потребно, и нигди у таквнмв малнмЂ местима неможе велш;а воиска наћн себи толико вишка што не-5н могла за неколико дана све поести. Да би болћ увидили, какви су то грдни послови снабдћти едну воиску са рано .мЂ, прорачунаћемо овде, колико се мора на дапЂ за 120 хил. воиника руски у Криму да се издае; рачупагоћи као што имђ е одређено, на сдногђ воиника:

1. Фунта хлћба пексимета, 1 / л фунте сланине ; х /^ Фунте сочива или другогЂ чега; 1 лотђ соли , 2. порц1е ракје. На свакогЂ конл: 2. порц1е ечма, 6 фунти сена, 4 Фунте сламе. По томе слћдуе, да за 120 хил. воиника потроши се свакш данЂ: 120 хил. Фунти хлћба, 30 хил. Фунти сланине; 30 хил. Фунти зелени, 4 хил. Фунти соли и око 50 хил. Фунти paitie. За конћ колико е потребно за толику воиску; излази дневно на: 356.250 Фунти ечма ; 180 хил. Фунти сена, и 120 хил. Фунти сламе; и по томе, то све износи на 850.000 фунти тежнне ,за кое треба 340 кола но 2500 Фунти на една кола рачунагоћи, да свакји данЂ У логорЂ дођу. За 340 кола треба 680 конл, и наиманћ 350 лгоди внше ранити. А кадЂ се све узме у рачунЂ, што е потребно еднои воисци одћ 120 хил. видиће се да сваши данЂ треба 500 кола добро натоваренн да у такавт, логорЂ дођу. И та сва кола путуго са своимђ товарима нзђ гожне Pycie по 14 дана до Севастополн. Сагозницнма млого е лакше набавллти свое потребе. Они, на 150 хил. воиника заедно сђ конБма требаго одђ прилике 800.000 Фунти свак!и данЂ ране. бдна пакЂ добра лађа кадра е око 600 хил. Фунтн изђ Тулона за 8 а изђ Малте за 7 дана у КримЋ донети.

М Р В II Ц Е. — КадЂ е принцеза нека кђ нбои долазећегЂ официра едногЂ, кои е прекомћрно вмсокђ чОвекЂ бно , усмотрила, запБ1тала е: ко е таи? Одговоре iofi, да е таи лепни човекЂ , кои садЂ у воисцб 1 нћговогЂ величества служи, наипре за цркву опредћленЂ био. Шта ? за цркву ! рекне принцеза, болћ рецБгте за торонЂ ! — ЦрковнакЂ еданЂ, кои е радо чашице ncniao. понесе сдномђ 6n6.iiro одђ свештеникове куће у цркву, па се узгредЂ сврати у меану, гди се пиво точило, и заиште олбу пива давагоћи 6a6.iiio у залогу. MeaHijia од6ie понуду а онђ срдито рекне: шта врагу , зарЂ слово мое и слово Бож!е заедно, ни су вамЂ доста за едну олбу пива ? — Меанџпн едгнЂ, кои е имао обнчаи госте свое добро гулити потужи се еданпутЂ , да су му се млого пацова навукли и сву му кућу прорили. СтранацЂ, кои е тадЂ башЂ полазш, рекне. Па то е наилакше , ти се rocTiro опросгити. Како то молимђ васЂ ? запнта меанџјн, л 6 б 1 самБ вамЂ лепо благодарш, да ми средство противЂ тога дате. — „Направите и нЂимакао мени рачунЂ, ria вамЂ добарЂ стоимђ , да вамЂ вБипе ни еданЂ неће у кућу корачити. — бданЂ тврдица запнта свога десетогодишнћгЂ СБ1нчића, кои се башЂ на посве мастну рану ние жалити могао, при ручку овако: Кажи тб 1 мени снне, шта тм управо желишЂ да будешЂ ? Ситђ ! одговори оваи. — блисавета царица руска врло се дуго размншлнвала, кадгодЂ е имала што да подпише. Тако се догодило, те е одговорЂ на писмо кралл ФранцускогЂ, коимђ ;ои е оваи авш, да е СБ1на доб1'о, текЂ после шеств година слћдовао.