Шумадинка

291

КантЂ оде еданпут-b у гостилницу едну , да са пр1ателћмђ своимђ , кои е сђ пута догпавши и ту се у. квартир10 бмо, за обштимЂ асталомЂ заедно руча ПредЂ Канта донешена буде mhnia сђ некимЂ зел1 .мђ. Гост5> еданЂ кои е спроћу Канта ce^io, и кога оваи познавао ние одма счепа сђ астала судЂ сђ оиберомљ , и изручи са†биберт> у зеленв рекавши: Ово н ело обиоерисаио радо едемг. КантЂ сместа извади бурму-гицу свого изћ џепа и изручи са†бурмутЂ v чишго одговоривши: А л опетЂ ело то врло радо сђ бурмутомЂ едемЂ. Између генерала, кое е Бонапарте са собомЂ при военомЂ походу свомђ у ЕгипетЂ повео, бмо е и храбрми генералЂ ФрјанЂ. О кђ е управлио сђ еднБЈМЂ од1.ленЈемЂ воиске, коме е међу осталима и повелик^и брои наученика причислћнЂ 6wo, и кое буду у путу одђ велике чете арапа нападнуто. Непредомишливагоћи се већб сместа изда онђ ову воену заповћетћ. „Одћлен1е нека образуе четвороугол1е, магарцм и наученицм некв се склоне у среду." На то се обштми смеи заори. Арапи немогући оваи великји кикотђ поннти, помбјсле , да мораго ма сђ кое стране бмти у опасности. па нагну бегати, и тако одћлете безпрепнтствено проду»и путЂ свои дал!,. — Премда е Елисабета кралвица млого мужества у кое чему показивала, опетЂ ни';ао се одвагкити ние могла; да да себи зубЂ извадити, кои iofi е нке болове причинлвао, и кои се нису могли ни на кои начинЂ другч!е уталожити , већЂ да се зубЋ извади. Бадава су бмла сва представлннн зубногЂ лћкара, неплодне су остале све молбе дворина. НаеданпутЂ се посади владика лондонскш АимарЂ на столицу, кои се такође ту ^ecio, дозове сђ очима кђ себи лћкара , отвори уста и покаже овоме еданЂ свои сасвимтз здра†читавг» зубЂ. ЛћкарЂ сместа извади зубЂ таи, и онђ покаже истми равнодуш" но свмма присудствугоћима. Кралвица се упрепасти на такову грдну ладнокрвноств , па одма седне и она, те мужествено непоказавши ни наиманв!и знакЂ бола, издржи операцто ту.

ПОДГРЂВЦИ. АдмиралЂ БоскаунЂ, давао е едкомЂ близу Лондона, оФицирима свое Флоте велику частв, на Koiofi е само сђ пунчомЂ свое млогоброине госте частјо. У едномв грдно великомЂ мермерномЂ суду правлћнт. е пунчл.. У таи мермернми судв усуо е онђ 200 Флаша рума, 1200 Флаша малаге, четири акова клгочагоће воде, потомђ метуо е 6 центи шећера; и одђ 2700 лимунова изцеђену воду На томе езеру одђ пунча, пливао е еданв малми чунв, у комђ е една као анђео обучена мала девоика седила, и около стоећима са ибрнкомЋ пунчв као богинн Хеба, наливала у чаше. — КаДЂ су школвке болестне онда по нб Ј овомђ тћлу оспу се мали меурићи, кои се стврдну, и то е бисерв, што лгоди тако желвно траже и нвиме се ките. Бисерне школвке стое на дну мора, и обично су на стћни прирастле. Они што ваде бисерне школвке зову се гнгорци, кои одђ детинвства уче се да могу дуго издржати да нед!'лго. Нвима запуше носв и уши, па in онда

вежу изподђ рамена, а за ноге вежу имђ едну стену одђ 20 Фунти да пре потону: тако спремне сђ едномв котарицомЂ и ножемЂ пусте ш изђ чамца у море. Они кадв падну на дно одкидаго школвке одб стене и мећу у i;oтарицу. КадЂ немогу вмше да издрже, или кадв примћте какву велику рибу да е близу , онда одсек}' каменљ изподђ ногу, и они други сђ чамца извуку га. У hobi'h времена млого лакше ваде бисерЂ, ерЂ гнгорци имаго алвине одђ гумаластике, тако, да нигди до тћла неможе му вода доћи, а на очима има дебело стакло. При томђ одђ гумиластике има направлћно дугачко црево, крозЂ кое му воздухђ долази: и такви гнгорци могу по 6 сати да осгану на дну мора.

ДЧИНА ТФЛЕСНА. МаголусЂ преповеда. да е видш човека едногЂ, кои е стубЂ еданЂ одђ мермера три стопе дугачакв и стопу широкЂ , као обмчну лопту у вмсђ бацао и на руке дочекивао. ГеоргЂ Фрондебергг могао е са среднвимв прстомЂ своимћ ма каквогЂ човека са землћ у вмсђ издићи; могао е кони у наивећемЂ трку задржати и топђ с ' места кренути. Ернандо БургЂ изнео е са раномЂ натовареногЂ магарца узЂ басамаке горе. КарданЂ казуе, да е гледао играча еднога, кои е у игранго (окретанго) два човека подђ пазуама , едногЂ на плећима и едногЂ о врату Hocio. КлунерЂ у Маисну изнео е сам -самцмтЂ буре сђ виномђ (некаже додЈ^ше колико е) изђ подрума на кола. РодамасЂ изђ Мантуе, човекв малогв узраста , преломт е еданпутЂ лађарско весло , а другји путЂ разкинуо е одђ ленгера паламарв на двое. Познатвш државникЂ 1 охпнђ ИкобЂ МозерЂ , преко шесетв година старв, изнео е у зубма асталчићв еданЂ, на комђ су чаше пуне сђ виномђ стонле, изђ едне собе у другу, и метнуо е предЂ кћерв свого, кое е данв рођена бмо, сђ овб 1 мђ речма; Болћ те отацЂ твои послужити неможе.

Д 0 М А В I И TEATOPl). ГосподинЂ. Гледаи комш!д ова два камена у прстену, то су наилешши брил^инти. Комиил. Колико сте дали за нви ? ГосподинЂ. Дао самв 140 дуката. KoMiuiH. А колико вамЂ доносе прихода на годину ? ГосподинЂ. Недоносе ништа. Комш\л. Е, кадв е тако, онда мое каменћ ввппе вреди. /I самв дао за два ка.иена 12 дуката, а доносе ми за годину чиста прихода 140 дуката. ГосподинЂ. А гдћ ти е то каменћ. KoMiuin. У Moiofi воденици.