Шумадинка

295

вданЂ баштованљ. никако лакше и с -игурше Hie могао одтерати гусенице са дрва, него кадљ е утукао ситно кречЂ, и са оноић прашином -б посуо гране дрвета. Одма свс гусенице оставе дрво.

м Р В И Ц Е. — СелннинЂ еданЂ терао е магарца свога крозт. престолно место. а будући е магарацЂ, кога е тежакЂ товарЂ отешћавао, врло полако ишао, то га е селннинЂ чешће сђ камџ10МЂ опоминно, да се жури. На оваи поступакЂ селннино†сожале се неки туда прошавши дворани, па га опомену, да са сиротимЂ тммђ скотомђ тако немилосрдно непоступа. СелннинЂ саслушавши то тако счепа шеширЂ сђ главе свое, клекне предЂ магарца и овако га почне молити: Опростите ми, милостивши господинђ магарче ! што самв н сђ вами тако строго поступао — н доиста знао нисамћ, да вм имате ирјнтелн и покровителн и у самомЂ двору гдћ in mbi селнцБ! немамо. — Мађару едномЂ, кои е одђ жучне грознице тешко боловао и кога е НемацЂ лћкарЂ леч1о, захте се, да му е да еде кисела купуса са сланиномЂ, па запшта лћкара за советЂ. ЛћкарЂ по знацшма болести суд10 е, да е болестБ опасна, па му ело то забрани и оде. Но МађарЂ што намери, то и учини. Да дозвати свога npiнтели едногЂ и замоли га, да му лгобовв учини , и да за ићга кисела купуса сђ сланиномЂ скувати даде. Болестнику се ело ово тако ослади, да е онђ подобру nop^iro одђ истогђ поео. После неколико caTifi посћти га лћкарЂ, нађе да се болеств сасвимв на болћ окренула и у зачуђенш своме рекне: Не бм самБ ммсл^о, да бм васЂ живогђ затекао. БолестникЂ одговори: Помогао ми е кнсео купусЂ са слзниномђ. Шта — заимта лћкарЂ упрепашћено — купуса сте .јли, па вамЂ е таки бол1. бмло ? Добро дакле ! ЛћкарЂ таки оде кући и исподђ медецински примћчан1н свои стави и ову забележку: ,,3а оваи и оваи родЂ жучне грознице добро е болестнику препоручити кисела купуса са еланиномЂ — за чудо проузрокуе промену." После неколико мћсецм леч!о е лћкарЂ одђ жучне грознице млоге болестнике на оваи начкнђ, али на жалостг, нћгову, сви су му ови помрли. Зато исподђ гореречене примћтбе дода и ове речи: „Оваи е лекЂ само за мађаре."

М А Л Н Н В. (СовЋти Нсократа сину ceoet, тгриптелп Димонику.) Ј г пражнаваи се тћломЂ. но не сбогЂ тога, да постанешЂ одвећЂ нкђ, ho само да будешљ здравЂ. Сматраи свагда да невалв оно ни говорити што не _ валн творкти. Наилћпше е укратненћ младића: стг.дђ , лравдолго6ie и цћлол1удр1е. Ове три добродћтелви треба да обузимаго душу свакогЂ младића. Ако си науколгобивЂ, труди се , постаћешЂ ученЂ човекЂ.

Бои се Бога. почитуи родителћ, повинуи се зачонима, и буди скроманЂ спрамЂ твои принтелл. Немои опорочавати нич1го несрећу, ерЂ е судбича обшта, а будућностг, е свима неизвћстна. ДобримЂ лгодма чини добро , ерЂ е то драгоцћно благо кадЂ ти добарљ д о б р о дугуе.

3 А Ч Н Н Ц И. Ни еданЂ данЂ несване докђ петао незапћва. Ко се млого лечи мало живи. Лако е рећи слепЂ, ал' тежко е наћи лекЂ. бданЂ дзрђ може однети што читава година неможе донети. Тежко ономђ коме пре дзнђ у кућу дође него хлћбЂ. Ко радо чини трампу (промену) таи има склоноств кђ превари. Ко све потроши ире смрти, таи пише наиточн1и тестаментЂ. ђаво наира^Де обитава у великимЂ кућама. На хиллду онм кои одђ пића умру, умире само eданЂ одђ жеђи.

ЗАГОНЕТКЕ. Ko може ваздаиЂ путовати а да се немакне изђ свое куће ? Сваши ме жели, али ко ме има, дао бш цело иманћ кадв бм могао учинити да ме нема.

СТРАНЕ HOBOCTH. — Оно што е за ову годвну дана у Криму учнн4но превазнлази готозо поннт!е човека кое e до сада о бовввма имао. C bw прошли вћкови нека ћуте са своимт, (јиткама н тр!умФима, стара исторш нека затвори свое листове, у нбонзн читателБ данашн^ћгчЕ, времена неналазн вБппе чудеса. Даврови в4нци грчки и римски гонака , само су ее до почетка нашегв вј}ка у пунои овоши слави могли зеленвти; hi.hobo пакЂ отечестволгобје и карактер-Б остае за образацт, може бмти целои будућности. У свему другомљ наш-Б е вћкЂ надвисЈо све в4кове, и у свему надвисЈо е прошлостБ. Докле е Европа ycni.ia у наукама, радиностн и прочимт, вћштинама, показала е и поФалила се целомт, свету нцелои будућностн на светскомЂ излогу у Лондону (1851. год.) а колико е напредовала у военим-Б вћштинама, у честолгоб!и> и храбрости, показала е и показуе еднако у Криму. То е нзлогћ ратнБ1 предмета и боева одт, сваке струке, то е наиодабраншмт, воискама HcniiTi, по коме iS читавт, светЋ класифицвра. Све воене пробе, славе, и патн-ћ издржали су руски и сагознички воиницн у Криму. Гладг, колера, врућина, зима, жеђљ в све проче незгоде прешле су преко нбиове главе. Нема прим4ра у ИсторЈн кои 6 б 1 се могао са овбшћ догађаима у Криму сравннти. Нема на св-ћту нигдћ едног-Б