Шумадинка

У Бкограду Ј6. Септемвра 1855.

ЛИСТБ ЗА

ЕНБИЖЕВНОСТБ, 3 АБ АБ У И НОВОСТ УчреДникЂ и издавателБ ЛгобомирЂ II. Ненадовић%.

ТЕЧ. IV,

Оваи листђ нзлазн аторникомт> и neTBOMt. Ц1>на лу s за трн м^сеца 9 цванцина.

•№ 26.

С0КР8ВИШТЕ МОРСКОГЂ РАЗБОНННКА. (краи.) У исто време претури се онћ преко лађе, спусти се низЂ едно висеће уже у море, и за тилми naci. имао e чаиацг. у ceoiož власти. Ал мени н !в бмло могуће да М 'ково»Ђ примћру слћдуемт., нрг> у исто време чуемг> врисак!. Изабелз у лађи доле. Како самв могао онда на мое собственно избавлан!. мнслити ! вднимх. скокомг, бмо сзмјв опет7. доле у каити, счепамљ Изабелу у наруЧћ, и нохи гим1> на кровћ, но текЂ што самБ до вр а лађе досвћо 6wo, кадг. ал' управителБ . угледавши насљ s6ori> нћноп. бологт, одћла, остави корманг., и потрчи за кама. И већљ угледамт. како се нћговЂ ловачк1и hoiki> свет lii наманутх. да на мене падне кадт. ал нћга неко са Страга мачемт. тако cis.iho удари да my главу на пола разсћче. Н нисамБ чекао да видиМђ тог-t могђ непозматогЋ избавителл. већт. счепамг. нко Изабелу н скочимј. у море Мои новши сагозник!. и избавителћ, скочи такође замномћ: то е бно Цонв Иилје . лаитнант!. иаше лађе, кои мн помогне ti ; наскоро чамцу онога официра доспћмо у ко-.п, осимђ нћга нађемо im11тђ аеколико момака нћговм. У зору сђ нашегч. чамца угледамо ми ону безбоа;ну и несрећну лађу као вдну точку дзлеко на мору а за НБОмч. вндимо такође и воену лађу ону, коа е ону прву гонила, СаДЂ станемо ммслити иа наше собствено положенћ, кое е доста опасно било: нстина . мм смо за садт. животђ избавили, ал нити смо имали што за ело ни за пиће у нашемт. чамцу, гако да смо се бонтн почели, да ћемо до кои дант. наиужасшои смрти. глади , поДлећи морати. Онаи оФицирт. каже, да е онт> шче nasio. и да е примћтјо, да се мм садт, на 180 милн далеко на лазимо одђ Валингскш острова, кои су намћ наиближи бмли. То е бмло истина далено , ал почем). очаннГ. нинадЈ. у срце енглескогЂ матроза неулази Г то смо мм еданЂ другогЂ храбрили, и почнемо крћпко веслати, иада шћи се да ћемо кош лађу срести или да ће насЂ кон стили. У тои се надежди непреваримо, ерЂ сутраданЂ нађе Haci, една трговачка лађа, кон е у Порто-Рико пловила. мм будемо наиболћ примлћни и после петЂ дана нриспћмо срећно у Иорто-Рико. Мои н црва брига Смла да за Изабелу иађемЂ какву поштену кућу гдћ бм е могао смћстити . кое ми срећпо

и испадне за рукомЂ. ЗатимЂ узмемЂ иодђ кир!ш едну лађицу, кош ономђ ОФИцнру по имену Дуфу, комђ самв такође. видивши да е поштент. младићт., и мош таину o ономђ сокровишту cao6niTio , подђ упрапу предамт., а опаи е са своимђ добримт. момцмма снабдћ. ИочемЂ смо ce накЂ болли. да насЂ момцм сђ лађе оке „Стрела." у случаш ако иста утекла буде, и ако капетанЂ Махоне небм мртавЂ бмо, несрегну, будући да нч сумнно нисамБ да онђ лежећи предЂ вратима, исновћств ону отца Иза» белиногЂ чуо nie, то наимнмо јоштђ неколико врснм и ваиннм момака, тако да е насЂ свега бмло четрнаеств. Како смо пакЂ ! оштђ само 14 дана до празника св. Акова имали. а оно место сокровишта прилично е удалћно бмло, то смо се журити морали, и тако шштђ исто ве•:е пустимо се на море. Наша е лађица пловила врло брзо. и увече шестогЂ дана стигнемо мм на „вучјго стћну." МКсецЂ се попне, као што е шианћолацЂ казао бмо, на ведромЂ небу западно, и простре cboio тиху свћтлостЂ по мирномЂ огледалу морскомЂ. Нандублн тишина владала е ао свммђ островима у наоколо , кон е само n'o кадшто прекидана бвтла лепр!иан1,мЂ кое морске птнце или удалћнммЂ урланћмЂ каквоп. риса. Мм се увеземо у еданЂ теснми и дубокЈн заливЂ, гдћ лађу иривежемо, пакЂ се онда, добро наорз'жани, упутимо источномђ краш острова. Тамо дошавши. нађемо ону описану узкоств стћне. са старимЂ онимђ дрветомЂ; нћгово е дебло ioiui. здраво и цћло бв:ло, а на единои грани нћговои , бмо е еданЂ матрозЂ о ланцу обћшенЂ. Алвине су тћло одђ крвожеднм пгица сачз ? вале бмле, ал' е глава сасвимЂ огулћна бмла, кое хиућура безт. очјш светлила се свошмђ беломЂ бо -омЂ према месечини. Дубоко ћуташћи и нешто мало тронути спустимо се мм на едну ст!.ну, и пазили смо . држећи сатг. у руцм на ходђ сћнке дрвета. Готово три пуна сата ту смо сћдили, и пазлвиво прислушкивали на свакш шуштанБ па мору. Ал' све е мирно бмло, осимђ треске ланца . колико е годђ nj'ia вћтарЂ оногђ обешеиогЂ магроза залшлно. ВећЂ се брзо ппноћћ приближавати почела. МћсецЂ е величествено путовао надЂ нама, а све cv ближе сћнке стабла дрвета и ni.roee гране прамицале се. Напослћдку сказал &ка на сату покаже 59 минута на дванестх., јоштђ едант. минутЂ na се сћвка дебла :i гране изгубе една у другу управо ирема истоку. Мм скочимо, првми апЈОВЂ землћ већЂ бацммо настрану, кодђ ал онаи момакт., когђ cmo оставнли бмди да стрЛМу чува на еднои узвишенои стћни,