Шумадинка

зо-г

дотрчн и лви намЂ, да се еданљ чамацЂ сђ истока острову брчо приближуе. Одма бацмио mi>i наше ашове и мотике на страиу. и сакрјемо се међу ст!.не . чекашћи да намЂ се hctbiii приближи. Наскоро за тнмђ ирибли.ки се чамацЂ изђ когђ изиђу иаполћ осамЂ лшд!и. кое шпаиволаца коеарапа салађе „Стреле" међу коима познамЂ л управителл „стреле" и капетана Махоне, за когђ саип. а мисл!о да е у каити онои мртавт. остао. БезЂ да имђ времеиа дамо да се спреме иа обрану, скочимо на нби и почнемо угкасно се тући. Они су се упорно бранили и борили У средЂ те борбе, истури управителв на мене пиштолб свои, са страшномЂ псобкомђ , тане ме непогоди. алЂ пиштолб самЂ, коимћ се онђ на меие бацм, погоди ме у чело. /1 посрнемЂ и у истомђ тренутку ;*лонемЂ на землш у неевестБ, ep-h ме неко сђ леђа саблвомтз по плећима удари и рани ме. КадЂ опетЂ кђ себи дођемЂ, бмо е већЋ данЂ , и л се нађемЂ на нашоК лађици, на средЂ мора, а ДуФЂ ми е ране испирао и зав1но. Одђ нКга дознамЂ, да су разбоиницн напослћдку свладани бмли, и да су нби четири мртва на острову остала, двоица, за време боа у чамацЂ свон сћла и побћгла, а двоица, међу коима и капетанЂ Махоне, ранћна и везана. налазе се на броду нашемЂ. При долазку нашемЂ у Порто-Рико. предамо мм ову двоицу суду, и одма затимЂ буде Махоне, по нашемЂ свћдочанству <» смрти духовниковои и старогЂ оногђ корманоша Акова Гемелн, као убица осуђенЋ и обешенЂ. ; Сђ добромЂ негомЂ по краткомЂ се времену придигнемЂ и напослћдку оздравимћ. У есенв исте године безЂ икаквогђ далћгЂ препатств1н доспћмо л и Кзабела у Шотландску. Изабела садЂ Hie више она сирота сћ лађе, као што самБ е на атлантичкомЂ мору познао, већЋ срећна домаћица едногЂ великогЂ добра и — мол супруга. Мои npiaтелБ ДуФЂ постао е капетаномЂ, а лаитнантЂ Цонђ заповћдникомЂ едне велике воене лађе у Енглезскои. Сви пакЂ, кои су свои јкипотђ опаснос.ти излагали, за избавленћ сокровишта морскогЂ разбоиника, бмли су богато награђени.

ЧЕТИРИ Г0ДИШ1Ш ВРЕМЕНА. (краи.) 3 и м а. ПогледЂ смућене душе блуди по дугачкимЂ гранама, на коима инћ заступа место лишћа, кое е негда своимђ шушганћмв производило шумЂ, подобанЋ таласима мора. Стари кедри и борови пресецаш еднакоств овогђ nosopifl. Нбиово неувело лишће опоминћ на пролеће: НБиова е бол мрка и ненр1нтна, али око опетЂ радо на нбои почива. O ! каква горка чувства и ужасне мисли обузимаго душу и стежу срце ономђ несрећнику, кои е заблудт у средину ове простране усамлћности! ноћв се приблигкава, мразЂ постае све већЈи и већш, нћгови се удови смрзнаваго, а пулсЂ сђ великомЂ силомђ удара: дисанћ му е сђ неподносимимЋ мукама скопчано. Снага текЂ што

га nie оставила; смртнвш сант. плави му постепено сва чувства. Ако му конечно подпадне, пропао е. Грозна тишина влада око нћга. Веселе птице неиспунавако више воздухЂ своимђ певанћмЂ, а невидима касћкоиа, сусћди ништоће, коа своимђ роемЂ, разсутимЂ по простору, огкивлнваго атмосФеру зуанћмЂ скоро непримћтнимЂ и i;ofi е испуннван) едновремено и сђ лгобави, и сђ движешемЂ и животомђ , изчезла су сђ лица землћ. Сђ каквомђ ли мукомЂ тежи душа овогђ несрећника кђ удалћнимЂ предметима нћгове лгобови, кђ жени, децн. и старомЂ отцу свомћ ! Ахђ ! сви ови мили ликови губе се у овомћ нереду гди влада печална тишина, кого нншта ненарушава, осимђ напраснми тресакЂ каквогЂ дрвета, коега стабло, уступагоћи строгости мраза, пуца и цепа се сђ громкимЂ шумомЂ. Кишта се живо нечуе; само грозно урликанћ дивлби звероза и ирождрлвиви курнка. Али смртнши стра обдржава и чува нћго†животђ. О нђ е призвао створителн света. и пакао се за нбимђ затворЈо. Ол!енЋ надеждомЂ и радости, целива сђ признателнимЂ устнама свету землго, коа граничи ован пространми затворЂ. Hosopie се менн. На деснон страни представлн се очима нћговимЂ богата варошв; & предЂ нбимђ леа<и велико езеро, коега површина, премда е прозрачна , неод6ia Bbiuie плаветнило неба. Нћгова замрзнута вода, покривена лакимЂ снегомЂ, нротивостои наитежемЂ терету. Кесели тоцилнри, кои су покрили лице налич !емЂ, а ру.че умотали густомЂ наруквицомЂ , начертаваго по леду илвду разнБ! Фигура. Реко бм човекв, да се налази на авномЂ месту каквогЂ престолногЂ града Европе. Далћ, подђ мало ведрЈимБ небомЂ, виде се младе и свћже млекарице, кое помоћу удеснм ципела прелазе преко отврднутогЋ леда за еданн сатЂ просторЂ одђ више мила. Али о Боже! н видимђ на замрзнутои реки Волгк едне лепе саонице, кое вуче сћкернми еленЂ. Нћгове су ноге тако лаке, да небм уступиле у хитрини ни нанбржемЂ елену: онђ лети брзо као стрела на варлвивои површини реке. У саоницама сеђаше мати, нћна кћи, лепота, кол е едва седамнаесто пролеће бронла, и нћнЂ мужЂ. О чуда, о несреће ! утанчанми ледЂ поче пуцати и наеданпутЂ се раздвои, а неерећнми таласЂ отвори свол ненаситима уста и прогута наилепше сокровиште прнроде и лгобави. Само едно магновенћ доволбно е 6 б1ло, да ову несрећу учини. бдновремена ужасна вика, облвлБНвагоћи трогубу смртв изпратила е душе овб ! несрећнм у небесне perioHe. Каква жзлостб ! ахЂ, та барЂ су сви заедно лропали.

1 Р В И Ц Е. — Тврдица еданЂ шилао е служавку свого , да по врло кишовитомђ времену однесе писмо на пошту, кон е одђ нћгоЕогЂ обиталишта врло удалћна бмла. Сиротои девоики ние мило бмло, да по гадномЂ томђ времену, великомЂ плгоску, неугодну шетнго ту предузме , па замоли дечка едногЂ, кои е близз г обиталишта нбиовогђ живт, да однесе то писмо на пошту и пружи му три