Шумадинка

У Б^ограду 27. Септемвра 1855.

ЛИСГТЈ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. Учредник -Б и издавателв ЛибомирЂ Н. Н енадови1>1..

Оваи листђ излази вторннвомЋ и петкомЂ. Ц4на му e за три м £сеца 4 цванцнка. •№ £9.

ТЕЧ. IV. | ЗАГОНЕТК А. И н самв ти една речца. али двоб значимЂ, Како кон) кадт> смислену одећу облачимЂ бдномт. зкиво суштество самг,, што землш надмапга И чудеса изнадЂ землћ на землго пренаша; Другда опетЂ мртва стварка, малоцена, 'уда, Да дечица кадшто сама презиру ме луда. К^о суштеству за мене е светЂ огромнми малми, Нит' прошлости какве имамЂ, па'но светЂ осталми. Будућностљ се на ме смеши, привлачи ме силно И погледа снинммђ окомђ npiflTHO, умилно, И ако се никадЂ неда загрлит' лгобовно. Саме нде кадшто пружа: цвеће ioft чаровно. Мое груди узавреле чудна лгобовв снажи, Уцвелћна и уморна као маика благки. СадашнћОстЂ ми н!е ништа, чудо ме привлачи И редко ме благо кадшто у провалу свлачч. Што е другомЂ врло мило, мен' е маловажно, А што другомЂ краинн лудоств, мен' покреће снажно. Све што имамЂ, свачје е, л презиремЂ благо, Лептирићи, цвеће, полћ мило ми и драго. Као с т в а р к а, л на землви чудно срећу стварамЂ, И опетЂ е са престола суновратЂ обарамЂ. Одђ проснка часомЂ створимтЈ богатира златна, ЧасомЂ опетЂ свега свучемЂ до пртена платна. Кодђ све мое тако чудне, нечувене ћуди ОпетЂ замномЂ лудо чезну, силно грамзе лгоди. НасЂ четири има брата у задруги смешнои, И у скупу чудне снаге тои дружини грешнои. Ал' се редко рукуемо, кадЂ се комђ облачи, Или кадЂ се тамно небо у злато пресвлачи. Но та снага часЂ е силна. часЂ е маловажна. IIo промени кола нашегЂ и обрта снажна. Ои давори домишлине, аиде одгонени И врелиномЂ оштроумлн браћу ти замени, Ал' онако, к 'о што прву, разчлани ме дивно, Песмотворства лепимЂ цвећемЂ окити умилно I 1) о р ћ е М а л е т и ћ ђ. ЧАРОВН 0 ОГЛЕДАЛО. (сђ н^шачкогЂ.) Стотинама богатоукрашени гондола (чамаца) пловио е по глаткомЂ мору у Венецш, око палате граФа Ал-

берти. и изђ нби е чула се тиха хармошн, коа е одђ одзива до одзива ечећи и у саму внутреноств палате допирала, гдТ, се готово сво благородство Венец!е сабрало бнло, да участвуго при торжеству венчана cbiHa графичиногђ са лепомЂ наслћдницомЂ Херцога Валенгуе. Множина народа изпунавало е башту палате, кое врата шштђ су изготра отворена бмла свакомЂ ономђ, кои бн исто торжество ма коимђ нзчиномђ увеличати могао. Овде су бмли забавни разговори, тамо веоеле свирке и игре, далћ мало продавцм разнм галантершски ситница, да и самм цмгана бмло е са нђиовимђ вештинама. Особито нвима наивмше су гости ишли, и една се гомила младм девоичица упути кђ нвима. Та лепо е будућноств дознати, будућноств, то непремћримо добро, кое свак!*и по ceoioff волви троши, а кое никоме не принадлежи, и кое се са каквимЂ пространимЂ полћмЂ сравнити може, сђ когђ сенчЂ никако плодове незбира. Између овм лгоди у дугомЂ црномЂ одћлу и са дугимЂ замршенимЂ брадама, одликовао се еданЂ особито, кои е са своимђ чародћинимЂ вћштинама сву пажнго гледаоца привлачт на себе, и кои е средствомЂ некогљ чародћиногЂ огледала пророковао. Онђ се звао Белини. КадЂ 6bi га кол одђ ти девоичица запитала за свогг. удалћногЂ лгобезника, то е речено огледало свагда ioft предЂ очи ставлнло вћрнБШ ликђ оногђ , заедно са датумомђ повратка нћговогЂ. Друга е девоика дознала данЂ и сатЂ венчанн нћногЂ: многа пакЂ сиротица видила е ликђ матере свое: и тако се гласЂ о БелишевомЂ чудотворству разпростре чакЂ међу гостима и у самои палати; сви га зажеле видити. и граФица Алберти заповћди, да га доведу унутра. Ема, нововћнчана невћста ние могла сакрити ужасЂ кои е при нћговомБ улазку нападне; ерЂ се случаино опомене онб ! речш, кое е чула кадв и тогђ готра к' олтару ступала, и кое су овако гласиле: „Млада невћсто, вкнацЂ таи, кои твое чело краси мораће скоро твомђ покрову уступити ! Погледаи у сунце последнви путЂ, ерЂ готренго руменЂ нећешЂ видити више ! " ГласЂ кои е речи те roBopio. наличш е на гласЂ Маркиза Ричт, когђ е она изневћрила; зато се она дркћући и обазрела бмла, a.i' е могла видити само нћне нћжне родителћ и другарице свое око себе. Ал' учинило iofi се, као да е у далвини видла исто овако обучена чо-