Шумадинка

314

века као оваи дошавшн садљ у палату, и да е примћтила. како се онаи трудт да крозЂ нородг> продре и удали се. Ал' iouiTT, пре две године Pnnio е Венец1И) ocTasio и некудЂ у светљ отишао бмо, и одма по одлазку нћговомђ разпростре се гласљ о смрти нћговои. Ема се умнри кадЂ види да се на свима околостоећимЂ радоств »зражава, и држала е оно пророчество за игру нћногв младогЂ уображенн. Сви су редомЂ бели(пево огледало питали . и свн зачуђени и задоволћни, обасипали су га похвалама и златомЋ. Само норовенчани младенци нису хтћли примћру обштемЂ слћдовати, и задоволћки са срећномЂ садашностћу, нису марили да чуго за будућностБ. Чародћи пакЂ , ние се никако хтћо удалити при свемв томђ iuto су га гости већЂ на то опоминнли, онђ е башЂ навалаце изчекивао на младоженго. II напослћдку нестрпћливо ступи графу Алберти и пришапће му на уво: „Ако л MoioK вћштини вћровати смћмЂ, то теби предстои особита судбина, питаи мое огледало , ал' се чуваи, да неузморашЂ некадЂ сзмђ себи пребацмвати збогЂ неповол^ности OHbi, кои си садЂ iouiTb господарЂ, и кое можешЂ уклонити одђ себе и одђ твое лепе супруге , избираи или тратоћу срећу или вћчно каннћ." При овимђ речма гласЂ е БелишевЂ особитми нзразЂ добт 6bio. Изђ нћгови очјш севале су страшно претеће мунћ. По дугомЂ навалтЈивашо цмганиновомЂ. одобри напослћдну граФЂ. „ Алђ морамо само насЂ двое бити!" дода циганинЂ. ГраФЋ све одобри ; и тако оде наипре чародћи у другу собу са своимђ огледаломЂ , а затимЂ оде и граФЂ са свошмђ невћстомЂ, кол е тресући се сђ некимЂ таинимЂ страомЂ слћдовала му. ТекЂ што е Белини у ову, одђ прве сале подоста удалћну и неколикимЂ столицама и канабетима украшену собу, CTynio, одма метне свое оруд1е на асталЂ , алЂ огледало ние бмло оно, коимђ е чудеса мало пре чишо. већЂ обично огледало, само што е у Форми сасвимЂ оиомђ првомЂ наличило. СадЂ начини еданЂ кругЂ кредомђ на патосу у кои рекне граФу да са невћстомЂ ступи; потомђ метне руке свое на огледало и почне неке речи мрмлати. Ема побледи, на прсту цмганиновомЂ познала e она прстенЂ еданЂ, кои е бмо наслћд]"в Маркиза Ричш; страшлЂиво се iouiTb већмаузЂ младоженго свогт прилгоби , ал' iofi нека преестествена сила ние дала да едну едину речЂ проговори. Младми граФЂ смћшЈо се нћномЂ страу и xpa6pio го е. СадЂ сврши Белини свое церемоше, стави граФа предЂ огледало и даде му едну кнвигу у руке. То е бмло Евангел!е. „У овако важномђ треиутку, нуждна ми е твон заклетва, закуни ми се дакле на Евангел го, да се пре нећешЋ обазрети, докђ ти а не рекнемЂ." „Зашто'?" запита граФЂ нестрпћливо. „6рЂ ће се иначе чародћиство разорити и твон несмисленоств бацмла 6bi насЂ све у пропастЂ.„ — „Аидемо, л нећу ништа да знамЂ !" — „Тешко теби !" Оваи узвикЂ, когђ Беиини ужаснммЂ гласомЂ изговори задржи граФа, кои е већЂ са невћстомЂ сво!омђ наполћ пошао бмо. ГраФЂ ступи опетЋ у кругЂ онаи, метне руке на Евангел1е и закуне се слћдугоћимЂ начиномЂ: „Ма

какавЂ се образЂ у овомб огледалу noanio , н се заклинћмЂ да се нећу пре обазрети , докђ ми чародћи оваи недозволи!" И држећи руке непрестано на Евангел1'го, а круто гледагоћи у огледало, стало 6 граФЂ као неДВИЖИМЂ. УжасанЂ нек1и смеи, као самога сатане, кадЂ првми плачЂ кагоћегЂ се грћшника чуе, заечи изђ уста чародћн, при врнску когђ Ема извикне, кадЋ у досадашнћмЂ цмганину позна Маркиза Ричш , кадЂ оваи свого лажну браду скине. „Твои последнви часЂ куцнуо е, горда лћпогице." пришапне онб граФицм. „Мене си изневћрила. а те ни другомЂ недамЂ Пази на твого заклетву граФе!" дода онђ младоженЂи; „а самљ бмо сведокЂ среће твое, буди и tbi сведокЋ мое освете. . . У истомђ тренутку угледа граФБ у огледалу како ножћ сћвне, и Ема клоне, огрезнута у крвБ на патосЂ. При овомђ ужасномЂ поавленго хтћдне граФЂ бћсно на овогђ лажногЂ чародћн да скочи, ал' оваи сђ речма: „1оштђ се необрћи!" скочи крозЂ прозорЋ на ходникђ и за тилји часЂ нестане га. — Ф. Н. Г.

ПОДГРИВЦИ. — Између животинн кон у мору живе, Китђ е наиполезн!е. Китова има одђ различне сорте; и то су наивеће морске рибе , ербо они имаго 60—70 а млоги и 100 стопа у дужину. Китђ кадЂ се роди онђ е као наивећЈи во'. Они се обично лове по леденомЂ и сћверномЋ мору. Млого велики лађа и чунова скупи се па тако плове. Како се Китђ на површини мора укаже , онда наиодважнш и наинчЈи рибарЂ, привезе му се близу, и бацм се на нћга едннмЋ одђ петЂ стопа дугачкимЂ коплћмЂ, кое ако npo6ie кожу и дубоко се у сланину забоде, онда е сигуранЂ ловђ , ербо за то коплћ на другомЂ краго привезанЂ е конопацЂ, кон е преко сто Фати дугачакЂКитђ одма почне тонути како осети да га е коплћ ударило, и крвЂ ОФарба путЂ нћговЂ. Они сћ лађе непрестано пуштаго брзо конопацЂ за нбимђ , докћ годђ непадне на дно. Пошто му млога крвБ изтече и пошто ослаби; изађе онђ опетЂ на повргпину мора, и ловцбј га на ново сђ лађама салете; и пошто га свладаго извуку га на обалу. Одђ едне такве рибе може по 100 буради иасти да изађе. Китови имаго изподђ гуше браде, кое су 12 до 15 стопа дугачке; одђ кои се после праве различне гибке ствари; кое се прев1*нго а неће да се сломе; и то е оно што ми зовемо ФишпанЂ.

3 А Ч Н Н Ц И. Болђш е ленБ крадлЂивацЂ одђ ленвогЂ слуге. СтарогЂ слугу, старо псето и старогЂ конн. еднако уважаваго при двору. Чесно живити и спокоино умрети толико е, колико ђаволу рачунЂ кварити. Гдћ нема ватре, нема лгобави.