Шумадинка

315

Питати неетае ништа нити ће коме зу6 ђ испасти, ако пмта. ГдЈ, сила и ачина владаш, ту правда слузки. Срећа и несрећа путуго еднимБ путемћ. Срећа и несрећа носе една другу. Кои e срећанљ у игри. несрећанљ е у лгобави. Срећа, нетреба никакве савћте. Мало звоно, звони као и велико. Што вшше закона, манћ правде, што манћ закона, више правде.

М Р В II Ц Е. — Д оповћ еданЂ дође у меану и пошлћ по чизмара, да донесе кои парЋ чизама на пробу. бдне му се допадну, навуче iR на ноге и запвЈта за цену, али одма придода, да ће ш тект> до осамт> дана исплатити. Чизмарљ ово неодобри већљ поиште чизме свое натрагљ , а лоповђ видећи, ако чизме врати, да сђ тимб ништа до" бмти неће, па ђипн ca свога места и почне бегати, а чизмарЂ за нбимђ вичући: држ'те га : Неки одђ мимопролазећи хтедоше га уватити, али имћ онђ привика: „Недираите ме, мбј трчимоза обкладу: ау чизмама, а онђ у ципелама." Овм како то чуше, почну плкскати рукама и у гласЂ викну: „Чизме обкладу доб1нго." — ПутникЂ вданЂ дође до едне рћке, коа се ако разлила бмла, да се на чамцу преко нћ превезе , па запмта весларе, дал' се досадЂ при превозенго когодђ ту H3ry6io ? „О, Боже сачуваи , до сада нико , одговори еданЂ. Мои се братЂ истина прошле седмице ту удавш, али смо га таки сутра данЂ нашли." — бданЂ селнкЂ прегледаше новокуплћногт. кона другогЂ селнка, па се излсни , као да му се чини, да е конб плашлвивЂ. На то одговори оваи. „Та плашлви†ние никако, ерЂ ето већЂ три ноћи, како самЂ самцБЈТЂ у штали стои." — Чивутина едногЂ увате у солдате и метну га у оклопнике. После некогЂ времена, кадЂ су на воину пошли, метне чивутинђ оклопђ свои на леђа у место на прси. ОфицирЂ примћтивши то дотрчи кђ нћму и за _ пмта ra: Што ће му оклопђ на леђи ? „Е, а да како ћемо кадЂ станемо бегати ? одговори онђ. — ПредЂ Немца едногЂ. кои е у Птал1го дошао бмо, изиесе пр1нтелБ нћго†чагпу вина, кое се „суза« зове, и кога онђ никада ни окусш ние. „Какве су ово каплвице ? Ово е нешто скупоцено ! ово мирише ! рекне НемацЂ. „То су сузе Бакусове," одговори му дочекавши га прЈнтелБ. „О Бакусе. Бакусе," — одговори онђ сђ управлћнимЂ на небо очима и са оберучке подигнутомЂ у внсђ чашомЂ . „а што недође и у нашу Немачку, да се и кодђ насЂ ситђ наплачешЂ." — У некомЂ месту апсанско здан1'е тако трошно постане, да су морали молбено представленћ bmuio S власти учинити, да имђ ова допусти , да старо ово здаше

поруши и на истомђ месту ново са придодаткомЂ старогЂ матер|'ала, што се употребити могке. подигну. Предлогђ оваи буде уваженљ, али му се придода и то изрично условЈе, да поради државне штеднћ апсеницм у истомђ старомЂ здашго остану дотле , докђ се ново зда. Hie неподигне. — 1 оштђ 1499- године нагпао е п^ тникђ еданЂ на подножпо горе Пеаге, кодђ сагорелогЂ села сдногђ две жене, кое су четрдесетЂ кое мушке кое женске деце, као стадо оваца предЂ со 6 омђ терале, коа су одђ глади рукама траву чупала и ела. На пмтанћ: како су до те ништете дошли ? бдна одђ ти двего жена са слабммЂ гласомђ одговори: Отцеви су ове деце одђ непр1Ртелн попадали, матере су имђ одђ глади помрле , куће су имђ изгореле и иманћ оплнчкано, половина ifi е већЂ помрла, и брои е нбиовђ свак^и данЂ манБш.

Д 0 М А ћ Е Н 0 В 0 С Т И. — Пзт. Караиовца одт. 20. Септ. авлнго с.гћдугоће: „Ва. poiui. ову постигла е гоче една жалоотБ. Млздбш свештеникЂ вашЂ >1н .10ванЂ Мнладиновићт. кон ни пуне три годнне у овомђ чину Hie слунло, престав!о се и бмо е сутра дант. свечано саранћнг, при конћ погребу присуствовала су два прото-зрен са свештеницима, и са многоброиннмт. грађанима. При свршетку опела изговор!о е сходно c.iobo учите-it Стоиковнћт.. Н^ћгову прерану смртв оплакуе н-ћгова мати, супруга, браћа и сестре. Онђ е cBoio .m-б добротомљ заслуж!о да му сви рекнемо Богђ да му душу прости. — После дужег -Б болована у ceoiofi преранои младости npecTaeio се у в -ћчноетБ Коста Стонлковићљ СтеФановићт. званичникт. кннжеске канцелар1е. Нћгови ожалошћени насл^ћдкицб 1 н пр1нте .1Би оглашугоћи смртБ н1>гову познваго све н-ћгове познанике н другове на саучастЈе те жалости. — НачалникЂ среза космаискогЂ окр. беогр. г. Л ковђ ЛекнћЂ после кратког -Б болованн z'-i. ов. и. npece.iio се у вћЧНОСТБ. СТРАНЕ НОВОСТИ. — Млоги ће се чудити зашто е сада, после тако важ_ ногђ догађан, после уништенн рЈске црноморске Флоте и освоенл Севастопола , н на боиномт. н на политичномт. no.no наступила нека тишина. Кадг се опоменемо ланкске претн-ћ одђ стране запада, нбиови карикатура и п^сама противу Руcie, н самовластне вике новинарске , кадт. се опоменемо онб! ватренБЈ п-ћсама у ЈГГетерсбургу , онб 1 страовитБ1 маниФеста цара Ннколе, оногђ одушевлен1н у Грчкои , и свега прочегЂ, морамо се ув^рити да е време свађе прошло , и да е едно CTpaOBiirie време наступило, а то е време правог -б ратована. И сада ни у еднБ1м>» новинама западнмл -б, неналазимо ону ланБску разпуштену грднго противу Pvcie, сада читамо благо писмо цара Ллександра, гд^ћ говорећи о про ,'асти на Севастополго прикланн се волбн h промислу Вожћм -б. Ни царт. Ннкола да е дожив!о ово време, ne-6hi другч!е писао , онб! ватрени први маниФестн 6bi.in су нужднБ1 да оваи ратт. учини иароднБимЂ ратом -б у PyciH; тога вБ1ше нетр(;ба, ербо е сваnifi заузетт. сада за оваи раттЕ. као за свое собствено благо. — Тишнна, кон намЋ се сада чини да влада , есте црнБШ о-