Шумадинка

319

Ватрена руменЂ обои образе младића. „Не, кра. чн)' Тм ме непознаешг.; далеко буди одђ мене, да оно еиломЂ отимамт.. што ми лгобовћ одриче. Шта се на силу отме неноси благослова, а лгобовЋ зна само оно нити, шта лшбовг, дае. Непр ими ми за зло , кралш, алЂ т м ниси никадЂ лшб^о, ниси никадљ то сладко чувство осећао, кое наст, — као што н барт, на мени увиђамт, — новимб лшдима чини: зато неможешт, ни знати, како нас-b cpet? нииљ чини лшбовв »ене, невине н^ене, гди само душа лгоби , и сва друга 43'вства ћуте предљ чкстомђ лгобов1го дћвическе душа. Она е равна лепои ружицм, у башти, кого само збогт, н>,не лепоте нерадо кидамо." .,Ал' кажи ми, ако те неузлшби ? Шта fienei, онда чинити? Докле ћешт, iomrn тако боловати?" „Дотле, дшп, реч£>, лгобовв, иач, нћнв! уста нечуем*, а ако то никако нечуемт,, онда ћу е радо одпратити, гди она ићи нам1,ри. Оставићу е и —" овде му гласт, престане. „И?" запита Атила. ,,И несрећанЋ 6 б1ти !" — одговори Хилдерихт, тугкнимт> гласомт,. Атила се гроотомт, насмее. „36 огђ едне жене , несрећант, бмти ? ! — Да тн приповћдимт, шта самБ а у момт, отечеству као дћте вндго; па изђ тогћ можешЂ видити како шенска лгобовЂ усрећава: У момђ отечеству бмо е младићЂ еданЂ именомЂ ЛудолФЂ, сбјнђ старогЂ В а и д а н а, надалеко познатЂ з 6 огђ свое лепоте и гоначства. Преко педесетЂ rocTiro могао е онћ виномђ почастити само изђ глава непрјнтелћски, кое е онђ самЂ посеко 6tio, а у медвеђемЂ лову ние му нико раванЂ бмо. вданпутЂ при едномЂ веселго види онђ лепу М а го, никон nie лепше играла одђ нћ. Та га девоика тако обчара, да онђ по крагкомЂ времену оде нћномЂ отцу и запроси е, и оваи му е сђ радошћу даде ; како е пакЂ ЛудолФт, лепЂ и свуда познатЂ бмо, то се ни Ман ни еданЂ тренутакЂ Hie узтезала, и пође за младића тогђ, Алђ Мал е бмла непостонна као есенБи цветЂ: мало после венчанн недопадне ioS се више ЛудолФЂ , кои го е као свош зћницу лгобio, и она се преда другоме. бданпутЂ, кадЂ се ЛудолФЂ сђ добр имђ ловомђ кући врати, затече свого невћрну жену у наруч1го нћногЂ лгобезника, кои при долазку ЛудолФовомг као олун , брзо побћгне; Л удолфђ иакЂ, изванЂ себе дошавп1и одЂлготине и беснила, забоде невћрнои ножђ у срце. Но затимЂ е увекЂ врлно коекуда усамлћнЂ и замишлћнЂ, оруж1е му е зарђано висило о дувару, а штитђ му е свош сниностб све више ry6io. fl самБ га Јоштђ као дете вид10 како е бледЂ са угашенимЂ окомђ коекуда одао. Тћло му е бмло изнурено и сасвимЂ клонуло. Само еданпутЂ скиие opyfflie и штитђ свои са зида, и онда су му очи као мунћ сћвале дивлбомђ ватромЂ, Увече се кући врати праомЂ и крвлго покривенЂ, на хдилиту свомђ Hocio е главу оногђ несретногч. лгобезника свое жене. — Сутра данЂ нађемо га мртвогЂ на постелБи, самЂ е себи мачЂ У Г РУД И забо бно I— И то еве з 6 огђ едне жене! — fl ти кажемЂ одђ оногђ времена Hie никаква женска могла ме тронути и какво упечатлћнћ на мене учинити;ко-

лико ме е годђ пута срце мое хтћло преварити, сћтимЂ се ЛудолФа, па ми срце остане ладко као ледЂ ледешли. — Ал' шта му драго, — изђ самогЂ лгобопитства желимЂ ти лгобимицу видити; аид' води ме кђ тои {огунастои невћсти TBoioii !" И они оду. (продужиће се.)

М Р В И Ц Е. — бданЂ ЕнглезЂ и кданЂ ИрландезЋ препирали су се о томћ , у Koiofi се землБи болћ еде. „Л сзмб пре некогЂ времена бмо у момђ отечеству кодђ сдногђ землака могђ у сватовима и ту бмло е двадесетЂ и четмри кувара, рекне ИрландезЂ. „Н ти то врло лепо верусмђ ; свакји е гостђ свое парче меса , uito е са собомЂ дон«о, самЂ за себе кувао или пекао ," одговори ЕнглеЗЂ. — Шта судите вбх о оваковои изванреднои памети ?" запмта еданЂ у Флоренцу маиландскогЂ посланика почемЋ му е представјо едно петогодишнћ дете, о кога се оштроумЈго цео ФлоренцЂ чудш. „Такова деца, кадЂ у зреле године дођу бхлваго обично тупа , одговори посланикЂ" а дете неммслећи нимало одма му на то овако примћти: „И вм сте господине ааиста морали такође бмти врло паметанЂ кадЂ сте бмли дете." — Жена една имала таковогЂ мужа, кои е врло млого сносити могао, и сђ коимђ е она врло непристоино поступала. бданпутЂ га опетЂ сђ врло ружнимЋ речма увреди тако, да е већЋ едареДЂ изгубш и онђ стрпленћ. па се срдито окренуо кђ нбои и рекао: „Но, тм си заиста едно наинеучтивје створенћ на свету." Ово дирне госпу у срдце па му лштито викне: „Шта , зарЂ ми тако безобразне речи казати можешЂ ?" МужЂ се на ту чувствителностБ нћну зачуди и мирно ioS рекне: Ето видишђ , како си тм само две речи мое за зло пршмила, а тм си мени барЂ двадесетЂ црнви и горм прихлила! Е одговори она, то е сасвимЂ друго нешто: тм си се на непристо ^ности мое већЂ навикао, али ана твое нисамв, па ниеамБ то никако нн рада." — МладЂ некш човекЂ дође у дућанЂ, гди се лимунада пила, седне за асталЂ и поиште чашу студене воде. У то исто доба дође и една лепо обучена женска и поиште лвмунаду едну узевши место башЂ до нћга. Како е она лимунаду свого испила и хтела да пође дримћти на велико упрепашћенћ свое , да нема кодђ себе новаца да лимунаду исплати. Оваи се младЂ човекЂ uoкаже одма на услуги готовђ и понуди е , да онђ маленкостб ту за hio исплати. Она е позадуго то одб !нла али опегЂ напо«ледку саизволи иа то но сђ тнмђ уговоромЂ, да е онђ до куће нћне одпрати , како бм му одма дугЂ свои изплатити могла. Оааи се прилики тои особито обрадуе, што ће моћи сђ тако красномЂ госпомђ познанство учинити , и одма ce на то склонћнЂ покаже пође сђ нбомђ и пружи iofi руку, те га она исподђ руке узме. ПочемЂ су се поприлично одђ тога дућана удалили, извади она у ходу томђ бурмутицу свого изђ џепа и понуда га сђ бурмутомЂ. Онђ изђ учтивости узие бурмута, и пошмрка га , пође 1ошђ неколико кораклни