Шумадинка

330

бћгунацЂ! Мое ће име међЂ браћомЂ мо!омг> обезчешћено бмти ! Moe племе и потомство мое , место славе одћ народа, срамг> ће и презренћ жнћти ! — А мои стаpbifi отацг. — — ohti ће ме проклиннти ! — — Н, нћговЋ единацг> — — о бћднши и жалостнБЈи отче ! — О , Атила, проклетБш Атила !" — — Ту ућути младми оваи воиникђ ; грозне сузе, нрве одђ нћговоп, детинства, потеку му низћ образе, изх. нћговм плавм nc.iniiiu ohi ' k ) !" Амандино лице тоштљ већма побледи, са неописанимт> погледомЂ, погледа оиа на овогт, плачућегг, борца, и рекне жалостно: Хилдериче, заргЈ ти а нншта нисамв ? Зарг> ти мои ватрена лгобовв неможе ништа надокнадити ? T bi ме горко вре })ашг> и печалишЂ !" Дубоко продре н Ћ нћ гласг> и туга нћна у душу младића, као нролећнми зракћ сунца крозг, ледену маглу; сузе му престану тећи, и на свое силнодушуће груди притисне OHTi девоику ову и одговори: „Опрости ми, ниcami, те хт1>о вређати; ал' мои мачг> и моа слава , 6 w.ih су ми врло драги; но одг> садг, некг. буде оругкЈе мое само за твого обрану употреблћно — па макарг, ме и мои народг. и мои отацг. провлинно. — Твол ће лгобовљ проклетотво у благослов!, претворати. Ове тштг, ноћи бежаћемо; а одг, садг> некг> буде мои животг, само теби посвећенг, !" Полгобивши е шштг, едномг> , удали се. Кадг, изб собе изиђе, нађе Одина на прагу собнћмг, спавагоћегг>. Онг, ra дрмне, Одипг. се пробуди , и i.ao буновно изасна, поплашено запита: „Шта заповедашг, воиводо ?" .,Шта радишг, тн овде ?" повиче младићг, оштро ra; погледавши: „Како си дошао предг, ова врата ?" „Ахг, опрости ми," молш е плашлљиво Одинг>, „н самг, ишао овуда путемг,, да неку кралћву заповћстх, извршимг,, но тако ме силанг, дре.мг, нападне, да као мртавг, овде на прагг, паднемБ и заспимг,. П почесто страдамг, одг, те болести. То е нека сорта велике болести ? кои ми животг, крати. као што намг, свештеникг, каже. Ахг, опрости ми младми воиводо, и неказуи ништа о томг,; момг, кралго и господару." „Зарг. ниси ништа чуо ?" запита оштро младићг,. „Чуо?" Запита Одинг,, и погледа као врло зачуђенг, у Хилдериха, „шта ћу чути; та а самв спавао !" Хилдерихг, се удали, безг, да е што и наиманћ сумнло, а Одинг, брзо одтрчи кралго, кои видивши ra , продере се на нћга: „Шта ћешг, тм ?" ,,fl самв прислушкивао на вратима, као што си ми заповћдш господару !" „Псино!" продере се Атила срдито , „зарг> самх, ти а заповћд10 да прислушкуешг, ? " ,,fl самБ морао то чинити , опрости ми господару, ерг, на другш начинг, nie ми могуће бмло штогодг, доЗнати." одговори плашлвиво О динб. „Па шта си дознао?" запита набусито кралв. ..Они ће бежати ноћаст>, на едномг, чамцу. Све е спремно и готово."

„Добро, садг, одлази !" Одинг, изиђе изг, собе кралћве. „О оогови !" проговори кралс, na^ipuiTeno: „мачг, и. мамг, о поасу, па мое слуге лшраго ипакг, прислушкнвати ! Хилдернхг, оће да ме остави ? Зарг, онг, то може учинити ? Никога вмше нећу одсадг, лгобити осимг, Аманде! Добро , Хилдерихг, е престао бмти мои прјнтелл; онг, самг, оће да ra као непр1нтела предусретнем-i,. — 'Оће да бежи ? — воиску и заставу свого да остави ? Koiofi се заклео вћранг, бмти ? — Добро, а ћу му noказати како Аг^ила невћрнике казни !" (продуженје слћдуе.)

КРАТКА ИСГОРШ КРИ ј МА. (краи.) Осимг> завладанл Херзонеза Таврискогг,, и завладћ«ie e БосФора бмло славно у Криму. Притнжан1а БосФора пружала су се одг, планина кавказскш до Teo^osie, дужг, обале землћуза Таврискогг, или БосФора Химмеранскогг,. Поглавита варошг, на обали ЕвропеВскои бмла е Талтикапеа, бапп, на самомг, месту, гди данаст, лежи Керчт,; на обали аз!нтскои бмла е Фанагор1и или Таматар:;а, Тмутаракана, кон е доцш'е постала апанажомг, Метислава Владимировића. Подг, дииасттмг, Сармата, у 3 и 4 ci'o .ii.Tiro, славно кралћвство БосФора бмло е разорено Готима и Хунима. У год. 670., Taepia е пали подг, властг, Казара. Побћдивши Готе и варогпи Грчке лежеће на рекама , нови побћдителБи дали су и самомг, полуострову име Ka3apie. кое е онг, до 15 етолћ-пн чувао. Казари су станли у пр1 *ателБСКимг, одношенјнма са императорима грчкима н ХерзонезЈннцмма. У срединн 9 столћћа, Каганг, е казаpie на рћки Дону сазидао славну тврдинго , Сарлелв. кол е доцше пала подг, властв храброгг, Свнтослава. У год. 1016, воКвода грчкш Андроникг,, подпомаганг, принцомг, Метисласомг, Владимировићемг>, напао е на Ка. гана Kasapie ђорђа Тсула, и учишо е h-pafi владанго Казара у Таврш. У 1020 поавили су се у Криму Половци, кои су данке варошима и тврдинама Таврискима наметали. Око половине 13. вћка Монголи заузму Taspiro и оснуго варошг, Кр.чмљ, коа и данасг, подг, именомг, старми Кримг> трае; именомЂ, кое е бмло дато и целомг, нолуострову. Оримг,, смнг, Тимура, нећакг, Хана Кипчакскогг,, Мандуа, избрао е вароин, Кримг> за cbor седиште. У исто време и заедно са Монголима и Татарима, утврдили су се на Криму Генуезцм (око 1280), оснуго варошт, КаФу (стара и ноза Теодоз!н) и завладаго Балаклавомг,, Судагомг, и другимг, точкама примора. Генуезцм добмвши одг, Императора Бизантиекш право слобо. дне пловидбе и трговине, постали су господарима целе трговине полуострова, кое е средоточ!е бмла КаФа. Варошг, е Судагг,, пре основанн исте , бмла прва трговачка варошв Taepie. У 1475, крвБ е русна првми путг, текла подг, мачемг, турскимг, у КаФи. кон е бмла пала подг, властв Ахмедг>паше, везира султана Махмуда II. Сг, падежомг, Ka*e