Шумадинка

У Б-ћограду 13. Октомвра 1855.

ШУ1ДДША, ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕБНОСТБ, ЗАБАБУ И НОБОСТИ. , r УчредникЋ и издавателв Лгобомирљ П. Нонад«жи1|Т..

ТЕЧ. IV. S Оваи лнстђ издази вторникоиЋ и петаомт.. Ц^ћна му н за трн м^сеца 4 цванцнка. ; 84,

АТИДА У ТР16СТУ. (продужено.) IV. Бшиа е тавна ноћт. . безг. икаквогг> пва и ветрића. и црно, без и звезда небо . као да е са некиит. теретом-i. загуш.и.иво врелу атмосФеру притискивало.. Ужасна мртва тишина. владала е ио мирномЂ заливу ндранскога мора. ПреДЂ Атилиномт. палатомт., понве се две сКнне. кое брзо изт. велики врата изиђу. брижлвиво се при свакомт. кораку осврћући. Оне се упуте кт. пристаништу морскомЂ ; крозт. помрчину едва се видила една барка, кон е за обалу привезапа била. вдна одђ tik двего clihkik клекне на землго , и проговори тихо и ецагоћи : „Сђ Богомђ остаи земл^о отца мога ' коа пепео мои милм покривашЂ, буди јимћ лака и блажена ! Н слћдуемЂ моши судбини . па макарт. ми о/дућностЈЕ, тЈжна, или срећна бшла ! " ЗатимЂ устане, и полети у наручл младићу. кои е озбилвно , и невесео стано, рекавши : „Хилдериче ! СадЂ самв са свимђтвол!" ,,Оди мила мол! " рекне оваи. „ЧамацЂ е спреманЂ онђ ће насЂ на еданЂ недалеко лежећи островЂ прене.' ти, гди ћемо одђ Атилиногђ бћснила сигурни и заклон].. ни бмти : тамо ћемо дотле сакривени остати , докђ Хунскји кралв ТрЈестЂ неостави , и повратакЂ намЂ осигура и обезбћди. Онђ ће далћ кђ востоку се окренути, и бесна тежна за освонванћмЂ, одагнаће ону страств изђ грудш нћговм, кон се према теби ужегла; онда ћенЈЂ се Tbi у твое отечество повратити, и тамо ћемо срећни бмти: Н твошмђ лгобовго, тн лгобовго и отечествомЂ ! " Онђ е полгоби у чело, и обое уђу у чамацЂ. Хилдерихт. погледа око себе , и тужно проговори : „Богови нису нашемЂ бћгству наклонћни; мутна, нема ноћ&, мрачно небо. сувми загуш .11,ивми воздухЂ, предсказуго бурго!" „О, богови. буднте милостиви! " рекне Аманда и обBie руке свое око Хилдерика. „ Ахђ мени е тако стра'да бм плакала ! " Она погледа у небо . кое е надЂ моремЂ прострто бмло као какавЂ велик!и мртвачк1и покровЂ. — Плава cie една черта облачна поави, крозЂ кого се само една едина звездица наеданпутЂ 3aciH.

„Хилдериче!" повиче девоика дрктећимЂ гласомЂ. „Шта е мила мон ? " запита онђ брижно. „Видишђ ли ону звћзду?" запита га она. „Па шта е ? — зарЂ те нћна прјнтна светлоств плаши ? " „ЗнашЂ шта наши звћздари кажу, Хилдериче?" гласЂ ioK е страшлЂивЂ 6tio. „Они кажу , кадЂ се само една звездица види на целомЂ небу , то показуе несрећу. О, т м неможешЂ себи представити . како ми е стра : Хилдериче, мени се све на неку несрећу слути! " ч Небои се, она звезда утћшително на насЂ гледа," одговори младићЂ, премда е и онђ самЂ неотично страомЂ нћнммЂ обузетЂ бмо. „ЗарЂ звездари знаду ? они само нагађаго ! " „Узми весло , па навезимо се већв еданпутЂ на море !" замоли она, а младићЂ счепа весло, и почне веслати. — Барка се отисне wa море. „Хилдериче ? видишђ ли tbi штогодђ ? " повиче опетЂ по некомЂ времену Аманда. и покаже прстомЂ на Атилину палату на обали , кое е балконЂ на море окренуТЂ 6bIO. МладићЂ погледа онамо гди е она показивала прстомђ , па одговорн : „Н невидимЂ ништа." „Мени се учини , као да се неко на балкону указао, но да опетЂ брзо изчезну !" „Тбј си превидила, мила мон Амандо , твое e уображенћ садЂ узбунћно, па ти разна зображенн предЂ очи приводи! " „О, ни на кои начинЂ, а самБ добро видила ! " Барка e далћ нловила , но ХилдерихЂ се држао непрестано обале, часЂ почасЂ осврћући се свудЂ у наоколо, да 6б1 какву опасноств , кол 6hi се случаино поавила избегао. „Како може Атила наше бћгство дознати ? " говоpio е самЂ у себн ХилдерихБ „наша e намћра брзо у дћиство произведена. — Ал Одинђ ? — Онђ е лукавБш ниtkobij . — Ал како му драго : боговн нека насЂ бране!" Сђ овимђ рћчма почне нче и брже таласе нросецати. Одђ едномЂ стане барка. и нагне се на едну страну, као кадЂ на нешто наиђе. ,,Шта е то ? " запита Хилде-