Шумадинка

334

рихт>, и вееломљ почне изпигивати истми предметБ, пгто му е чамацЂ зауставјо. „Мртвацв ! О накво тужно иредсказанћ ! " „МртвацЂ? О боже ! " повиме Аманда, об.узета страOMI j. Младићтз се сагне преко барке , и увати рукомљ за неку дугачку косу, повуче за исту, и тиме мртвачко тКло до половине изђ воде у висх. дигне. „О богови!" повиче онђ кадт> угледа лице мртваца, кои е на грлу велику рану имао, и хтћдне га брзо у воду спустити. Но Аманда, бмла се већт, прикучила , и угледавши мртваца? викне ужаснимЂ гласомв. .,flo ! — тћло брата мога ! " Но Хилдерих-t брзо испуети тћло то, хитро весломЂ мане, и за тилми часЂ чамацЂ се далекоудали одт> тћла. „Атила е заповћдјо, да се сви мртвацм у воду баце. ћути драга Амандо ; epi 3 cBai;o н наиманћ закосненћ. мон;е насЂ у несрећу бацити! " „Мои жалостнми брате. ниси честно ни саранћнЂ ! " викала е Аманда крозЂ плзчђ. „Умири се Аманда; та и н те .нобичђ ! " „Оћу да ш1димђ брата мога ! " повиче она , и хтћдне се у море еурваги; но очанте.то задржи е младићЂ и одговори тужно и ужасно : „Девоико ! зарЂ оћешЂ да ме y6ieuri> ? " — и погледи жалосно на Аманду , кон е , држећи непрестано руке на лицу свомђ , плакала , и свакш часЂ викала : „Брате ! бћднБЈи брате мои! " И барка е све далћ летила ; одђ еданпутЂ зачуе се некш шуштанЂ изђ далека, као весланћ. Брижно погиеди ХилдерихЂ око себе. Све е ближе истми плћсакЂ и шуштанћ долазјо, Хилдериху се учини као да више бродова за нбимђ у потеру иду. „Ево ifi!" зачуе се еданЂ опорвш гласЂ крозЂ мрач^ ностђ ноћву. ХилдерихЂ испусти весло , кое сђ лупомЂ у чамацЂ падне, и Аманду изђ нћногЂ унишн пробуди; ерЂ гласЂ кои е ХиидерихЂ чуо, бмо му е одма познатЂ : — то е 6 бш гласЂ Атиле ! „Тешко нама ! " проговори тужно ХилдерихЂ, и погледа жалостиво на свого милу дрзтарицу. Лађе су све ближе и ближе долазиле.— Море е шуштало и лголнло се збогЂ многи и брзи удара ибиовм. бданЂ е чамацЂ далеко ближШ одђ CBiro оста-ibi 6tio. „Невћрниче ! " продере се страовито еданЂ гласЂ на Хилдериха — и неко скочи брзо изђ свогђ чамца у барку Хилдерихову : — кралв Атила, ca сћвагоћимЂ одђ лготине очима стаао е страшанЋ и ужасанв предЂ Хилде" рихомЂ. „Издаиниче ! ЗарЂ оставлишЂ кралн твога, и твои народЂ ? " повиче Атила : ЗнашЂ ли тм, како се издаиницм казне ? МладићЂ неодговори ништа, већЂ погледа око себе; остале лађе , кое су Атилу пратиле, бБ1ле су шштђ подалеко — онђ погледа у девоику , коа е одђ великогЂ стра у несвестБ пала , за кое лгобов& онђ е воиску, народЂ, заставу и цара свогб ocTaeio , и кон му е све на землБи бБтла — и очаателна мисао поави се у души нћ-

говои — еданБ единБш руке ударЂ , па 6bi завоевателн света могло море прогутати! — Но добра частБ у нћму побћди, ту злу намћру нћгову. — „Н е !" помисли онђ у себи : „О ногђ , кои ми е животђ избавјо . немогу никако убити!" и овако мислећи умири се и очекивао е соокоино шта ће се далћ догодити. Лађе се приближе, и обколе чамацЂ нћговЂ. О бћгству nie 6bi.io могуће више ни мислити. „Счепаите овогћ невћрника! девоику водите у мон> палату!" заповћди Атила своимђ воиницима. СадЂ е дакле време дошло да ХилдерихЂ свого девоику брани. Зато онђ изтргне свои мачЂ , обувати левомђ рукомЂ девоику , и повиче на воинике! „Нико да се неусуди дарнути е ! мои ћу животђ дати — a.i' она е света. па нико нека се неусуди дотакиути е! " „Несретниче ! 3apt мачЂ на господара свогб потржешЂ , робе ? " повиче Атила громовито и изтргне свои великји мачв; и за тилми часЂ потоне мачЂ младиће†у море. СадЂ увиди ХилдерихЂ, да е све изгублћно, па проговори : „кралго ! уби мене, ал' поштеди ту дћвицу . ерЂ ми е она мил1*а одђ живота мога ! " Сђ овимђ речма.гкочи брзо у таласе морске. „Хилдериче ! Хилдериче! зарЂ ме оставлашЂ у часу опасности ? " повиче девоика срцепарагоћимЂ гласомЂ, и хтедне се за нбимђ у море бацБЈти; но кралБ е Атила снажно задржч. Као обчаранБ гласомЂ нћнимЂ. поврати сеХилдрихЂ опетБ натрагЂ, и снажно разтурагоћи око себе таласе, доплови до свогђ чамца, скочи опетЂ у нћга обгрли девоику па рекне спокоино : „СадЂ чини одћ мене шта оћешЂ ! " „У бари се даве мекушни бегунцБ1! •• продере се Атила и заповћди Хунима, да кђ нристаништу веслаго. Брзо су просћцала весла таласе кои су се , зоогђ приближугоће се бурћ, све више и више дизали. Наскоро дођу пловци кђ обали. Аманда е лежала обнесвестћена у наручго ХилдериховомЂ : — но Атила заповћди, те Хуни изтргну немилосрдно дћвицу изб наруча нћговогђ. У долнго собу едну, Атилине палате буде ХилдерихЂ одведенЂ, и оштра стража стави му се предЂ врата. На полго е пакт. беснила и праштила непогода ; громови су грмили и цело небо потресали; мунћ са страшномЂ светлостћу впогале су се непрестано крозЂ црне облаке; море е бесно шуштало и уало : таласи су се све већма еданЂ на другогЂ као брда нагомилавали , као да су мора на мора ударала ; ветрови су уали и рикали , да се цео предћлЂ тресао. — Младми ХилдерихЂ седш е усамлћнЂ у cBoio8 соби; у нћговои унутрашнБОСти беонило се и бунило аче, него на по.по сва борба страшим елемента. V. ТекЂ предБ зору бура се утишала , онда е природа тбшђ лепша ОБЈла. Небо се ведро простирало надЂ бистримЂ као огледало моремЂ, у комђ е лице нћгово ciало се, радугоћи се CBoioft лепоти. Аманда е седила у еднои одђ кралћвски соба, бледа, са црвенБ1МЂ, одђ плача надувенимЂ очима , и гледала е