Шумадинка

358

дана, Hie се иигда ербскш народт. изђ cbihj свои нраева скуш'о, и данЂ свое надежде c.iaeio ; и веруите да е то бшо и последнБИ данЂ. Ни едногт, дана неће вмше наши потомци у HCTopi« наћи, кадљ е снужденми Бошннкђ стаао поредЂ богатооружаногЂ СрбЈннца, кадЂ е суровми ЦрногорацЂ са засуканммЂ рукама кое су наумиле да секу, rp.iio разнћженогЂ Новосађанина у н>.говомђ бечкомђ чраку и белимЂ рукавицама ; кадЂ е СремацЂ пнтао Пр изренца налазили се Јоштђ ко годђ живђ одђ Hfcгове родбине у ђаковомЂ no.uo , за кого су му нћгови прадћди причали да е остала тамо и да слави светогЂ Саву. Сви предћли србскогЂ народа бмли сузаступани, и сва стана . године и звашд извдничило е одушевленЈз, братсгво и србско име Свештекицп, селацн, трговци, солдати, оФицири. ђаци, маистори. све е то измешано едно до другогЂ стаало, само за Србство дишући. НасЂ хилндама стан.ш смо, и гледали смо на оно место гдћ е HaTpiaps^ стаао. Два монаха, кои су сада Архимандрити, заступа.ш су онда достоино два србска аностола. Каћанскш и ГруићЂ ириправили су своимђ говоромЂ народЂ на веселћ тога дана, и на борбу, коа иамЂ е после одма и дошла. Каћанскш разнмшо е наша чуства говорећи намЂ о иашои жалостнои прошлости, и прочитао намћ е права дарована одђ царева аустршски ; ГруићЂ насЂ е своимђ громовитимђ гласомЂ довео у одушевленћ да смо сви бмли готови изгинути, а неуступити никоме ни едно словце одђ иаши права.'* „встЂ, естгЈ," пресече еданЂ приповеданћ — „и а се добро опоминћмЂ да е онда казао : „да ћемо се воде на Аидук-чесми напити. — " „Само што онћ Hie Mnc.iio да се нашемо ове воде као бегунци — " привати другји „ерЂ ко се онда надао да ће насЂ Маиари овако сатрти, и да ће царева воиска нмати сђ 1шима толико посла " „Дал!. , далћ причаиге!" повичу остали , и сћдми свештеникЂ настави свое приноведанћ. „ПатрЈнрхЂ подигне се на свомђ узвмшеномЂ месту; и roBOpio e дуго и тихо ; говор1о е оно што е у срцу свакога Србина бмло уписано. Опоменуо насЂ е иа оно, на што су намЂ она два говорника чуства узкипила. казао намЂ е да су Срби имали свое деспоте и naTpiapхе, кои су цара и цареву землго на граници бранилн : и да цару иеће ни сада бмти противно, да Срби у ова, за свок> народностБ опасна времена , изберу себи опетЂ Воиводу и Патрјирха -- затммЂ онда ређао намЂ е заслуа;ене и чувене Србе , при спомену CBiio имена, сви смо ћутали и у тишиии слушали далћ. „Ако оћете Србина воиника !" продужи ПатрЈнрхЂ узвишенммЂ гласомЂ — „кои и данасЂ на ооиномђ полго сђ голимђ мачемЂ стои, и кои ће бмти кадарЂ бранити ово што овде мм заклгочимо: ако хоћете себи за воиводу воиника, кои е и срцем-Б и душомЂ СрбинЂ ; кога искреноств , поштенћ и храброств сви познаго и хвале . ако хоћете таквогЂ воиводу онда узмите Стефана Шуплвикцл !" — Далћ нћгове рћчи нису се могле чути, хилиде уста отворе се. и »»еизброено „живјо! жшпо !" заори се на све стране. 1ошт1. aie бмло све свршено. Звоно са катедралне цр-

KBG ЗЗЗВОНИ И HS ТЗИ ЗН8КЂ СВН ућутв И ТИШИНЗ Сб DOврати. „БираЈ5те патрјарха." —„ Кога ћемо другогЂ достоин ^егЂ наћи кромК тебе срећнми старче." повиче нароДЂ са сви страна; и онда владике, ОФицири, прости граничари, свештеницм подигну данашнћгЂ Патрјнрха у висину на рукама ; и сви смо проливали сузе радости. Али ко е ту одђ Срба бмо а да нје одб радости плакао ; ко е могао то све очима гледати, а да га необузму нека виша, можемо слободно рећи небесна чуства. Као еднммЂ гласомЂ, као изђ еднм уста заори се пћсма : „Сеи денБ егоже сотвори господв , возрадуемсн, и возвеселимса вонб ." Пушке на све стране почну пуцати. сва звона са свјго цркви почну звонити, хнлнде капа у висину нолете. РадосшегЂ и сложн|'сгђ дана, неможе намЂ показати HCTopin србске прошлости. Н и данасЂ кажемЂ, ко Hie лане на данашнгш данЂ у Карловцмма бмо, таи незна и неће нигда знати шта е то народно веселћ. Ко e ту бмо и то све гледао и слушао, таи ће за читавЂ свои животђ имати сђ чиме подгревати свое срце, да му спрамЂ свогђ рода неоладни. Ту ниедно србско око Hie остало, кое се сузомЂ радости Hie оквасило. После тога избора ПатрјнрхЂ опетЂ поави се на свомђ узвишеномЂ месту, све очи полете на нћга и сваKiS е MMC.iio да гледа предЂ собомЂ патрјнрха Чарноевића. КадЂ се сви стишаго, почне онћ нснммђ гласом!.: „Браћо у име Бога избрали смо Воиводу и Патр^нрха, оживили смо наша права, тммђ cmo постали народомЂ, и престали смо бмти Фаита, као што су насЂ наши непрЈлтелћи звали и сматрали. ЦарЂ ће наше изборе признати и потврдити, али цару непокорни Маџари , кои неће ни за какву другу народноств у Унгарскои да знаду,они ће браћо завоиштити на насЂ. Мм морамо бранити све ово што данасЋ овде заклгочимо, зато закуните се да ћеге сћ оружћмЂ и са животима вашммЂ бранити све оно што данашна скупгптина рћши. Што се мене тиче, мои су дани готово избронни. а самг. старЂ, али опетЂ ћу у еднои руцм крстЂ. а у другои саблго , ићи предЂ вама противу свакогЂ оногђ, кои намЂ одриче права коа приличе едномЂ храбромЂ и поштеномЂ иароду." После тога говора свечанми тренугакЂ настане. — Сви дигнемо pvue у небо, Cp6iamjM подигну голе ножеве и запете пушке, и закунемо се изгинути као што су намЂ стари на Косову изгинули, а ништа непопустити одђ наши права, одђ права коа иасЂ народомЂ чине. — Одатле одемо у цркву; и нигда немогу заборавити. ону радоств кадЂ самг. ту чуо, гдћ свешгеникЂ гласно епомену србскогЂ воиводу СтеФана, и патр1нрха 1осиФа. — НародЂ ше могао одолћти cBoiofi радости , и ту у средЂ цркве загрми оиетЂ „живили, живили !" — ЗатммЂ иза певнице ааори се оиаи истми умнлнми гласЂ, когћ смо мало пре изћ шуме чули. „Тебе Бога хвзлимђ . тебћ благодаримЋ," одпоно е савЂ народЂ, али онаи гласЂ предвод!о е и надви cio р. све друге гласове. Ту самв првми пуи. чуо oнаи гласЂ, зато самв га одма и познао . и зато нигда га нећу моћи ни заборавити. Онда е бмло веселћ, онда е стаала отворена будућноств предЂ нама , онда е ceaKifi СрбинЂ имао крила, и надежда ocifl.ia е све желћ нашегЂ народа: а данасЂ, после тако краткогв, времена, давасЂ првми Маи дочекуемо овде као бегунцм, наше су надежде уништене, иаше куће попалћне, наше имаић разтур®*